Put žena do uspeha je dug i zahteva snažnu volju, mnogo truda, upornosti, hrabrosti, energije i ljubavi prema odabranoj profesiji. Uspeh, pored svega navedenog, zahteva i podršku, pre svega, porodice, ali otvoren um i spremnost da se konstantno uči – istaknuto je na okruglom stolu koji je danas Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao u Novom Sadu. U radu skupa učestvovale su žene iza kojih stoje značajna postignuća i koje svojim uspesima mogu poslužiti kao uzor mladim ljudima, spremnim da, kao i njihovi uzori, u svoju profesiju unesu istu onu strast, energiju i posvećenost koja omogućuje uspeh, ako mu već i širom ne otvara vrata.
Obraćajući se učesnicima skupa, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da je namera organizatora da podstakne i ohrabri žene, a naročito one koje započinju svoju karijeru, da slede svoje ideale, da budu istrajne i da u realizaciji svojih ambicaju i životnih planova daju svoj maksimum.
Poziv da govore o svom putu do uspeha prihvatile su dr Agota Vitkai Kučera, operska umetnica i redovna profesorka Akademije umetnosti UNS, dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, Livija Biro, vlasnica prvog privatnog doma za stare u Vojvodini „Villa Ancora“ (Subotica), Joland Korora, predsednica „Nurdora“, dr Ivana Gađanski Stanić, pomoćnica direktora za nauku u Institutu BioSens, Aranka Binder, sportistkinja u streljaštvu, Tatjana Vukadinović, direktorka gimnazije „Svetozar Marković“ i Ivana Ilić, osnivačica „Komuna marketa“.
Po rečima Tijane Palkovljević Bugarski, u menadžmentu nema podele na muške i ženske poslove. „Treba biti posvećen poslu, a tajna uspeha je da radite posao koji vas čini sretnim i ispunjenim, jer se, onda, zadovoljstvo na poslu lako preliva u privatnu sferu i doprinosi lakšem balansiranju profesionalnih i porodičnih obaveza. Sretna okolnost je i ako radite u timu koji skladno funkcioniše.“
Za uspeh je potrebna snažna volja, strast za dokazivanjem i uporan rad na vlastitom usavršavanju. Bez stalnog i kontinuiranog usavršavanja nema, naglasila je Livija Biro, ne samo uspeha, nego ni autoriteta kod ljudi sa kojima radite. „Ako želite da vas kolege poštuju i priznaju vašu kompetenciju morate se neprestano usavršavati i delovati sa pozicije znanja, a ne moći.“
Treba govoriti o uspesima žena, jer je svaki uspeh važan. Međutim, treba govoriti i o svemu onome što stoji na putu do uspeha, o brojnim preprekama koje vam crpe energiju i usporavaju vas. Na dva takva problema pažnju je skrenula Ivana Gađanski Stanić: prvi problem se tiče nostrifikacije diploma, a drugi zadržavanja žena u nauci i sektoru IT tehnologija. Nije, po njenim rečima, problem zainteresovati žene za nauku i tehnologiju, problem je kako ih zadržati u tim oblastima. Kao destimulativan, Gađanski Stanić je navela primer rešenja iz Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se ženama sa visokim primanjima drastično umanjuje naknada zarade za vreme boravka na porodiljskom odsustvu, pa ispada da se žena finansijski sankcioniše zato što je odlučila da rodi.
Može li uspešna žena, zapitala se Tatjana Vukadinović, da bude autonomna ili mora biti zavisna, korumpirana i nečiji poslušnik? Njen decidiran odgovor glasi: Da, uspešna žena može biti autonomna! „U poslu koji radite morate dati sve od sebe, jer tako utičete na kolektiv i odnose u njemu. A sve se to, onda, reflektuje i na odnos učenika prema školi, koji će, kada vide vaš trud, rado u nju dolaziti.“
Da uspeh u sportu ne garantuje i lako ostvarivanje ljudskih prava, na svom primeru je ilustrovala Aranka Binder, koja se na Olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni, zbog sankcija, takmičila se kao nezavisan učesnik i osvojila bronzanu medalju. Zbog inertnosti birokratskog aparata ona je, zbog odlaska na porodiljsko odsustvo, umalo ostala bez stipendije. Samo zahvaljujući svojoj odlučnosti i ispoljenoj građanskoj hrabrosti da, oslonjena na moć medija, brani svoja prava ona je uspela da zadrži stipendiju.
Imam britak jezik, a moja sloboda proizilazi iz toga što nisam finansijski zavisna od Nurdora, naglasila je Jolanda Korora u svom obraćanju učesnicima skupa. „Za borbu sa vetrenjačama, ministrima, zakonima, predrasudama i nerazumevanjem potrebna je upornost, strast, ogromna energija i želja za uspehom. Da bi uspeo moraš davati sebe sto posto, pa i više od toga. Pri svemu tome se ne možeš ponašati kao da te, sem vlastitog uspeha, ništa drugo ne interesuje i ne tiče. A tiče te se! Ne možeš,“ poručila je Korora, „na ovoj planeti bitisati nezainteresovan za to što se zbiva sa drugima, sa ljudima oko tebe, sa društvom u kome živiš. Mora da te se tiče!“
„Naravno da me se tiče“, uzvratila je najmlađa učesnica skupa Ivana Ilić. Ona je istakla da je za uspeh žena veoma važna njihova samouverenost i samopouzdanje. „Verujem u sebe i znam da ću čvrsto oslonjena na svoju veru i uspeti“.
Zaključujući skup, profesor Pavlović je istakao da uspesi žena zaslužuju pažnju i da moraju imati i svoje medijske efekte, ali i poželjne socijalne, ekonomske i političke učinke. Ti učinci treba da se se ogledaju u većem prisustvu žena na pozicijama odlučivanja, kao i u efektivnoj, a ne deklarativnoj, ravnopravnosti polova.
Ako bi u jednoj rečenici trebalo rezimirati poruku današnjeg skupa, onda bi, pregnatno iskazana, ta poruka glasila: uspeh žena je dostižan, ali ne i lako ostvariv cilj. Prednost ovog skupa je u tome što je u priču o uspehu uveo subjektivne momente i time je lišio one zamorne i teške narativnosti koja insistira na procentima, brojkama i statističkim indikatorima.
Skup je okončan na prigodan način – dodelom zahvalnice Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana dr Tijani Palkovljević Bugarski, za njen doprinos promovisanju i unapređenju ljudskih prava.
Današnji skup samo je jedna od aktivnosti kojima Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ide u susret obeležavanju 8. marta - Međunarodnog dana žena.
Razgovorom sa profesorom Zoranom S. Pavlovićem, pokrajinskim ombudsmanom, nova grupa studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić“ započela je praktičnu nastavu u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Tokom petodnevne nastave studenti će biti upoznati sa istorijatom institucije, odlukom o osnivanju, nadležnostima, organizacijom i postupanjem ombudsmana, istraživanjima i odnosom sa nevladinim organizacijama i medijima.
Praktičnom nastavom rukovodi Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana za opšte nadležnosti.
Predstavnici Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Aniko Širkova, zamenica i Stefan Todorović, saradnik, učestvovali su u radu Nacionalnog preventivnog mehanizma za sprečavanje torture, koji je prošle nedelje posetio Kazneno-popravni zavod u Pančevu. Ovo je prva poseta NPM-a novootvorenom Zavodu, gde su pored predstavnika Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana učestvovali i predstavnici Zaštitnika građana i predstavnici udruženja koji se bave zaštitom ljudskih prava. Posebna pažnja tokom ove posete bila je posvećena prisustvu psihoaktivni supstanci u Zavodu i ova pojava je proučena iz bezbednosnog aspekta, kao i tretmanskog i zdravstvenog aspekta i sve to da se utvrdi stepen prisutnosti psihoaktivnih supstanci u zatvorima i odgovor kazneno – popravnih zavoda na taj problem. Nacionalni preventivni mehanizam će o izvršenoj poseti sačiniti izveštaj posete i preporuke koje će dostaviti nadležnim organima, kao i samom Zavodu.
Dana 25. februara 2020. godine Aniko Širkova i Snežana Knežević, zamenice pokrajinskog zaštitnika građana zajedno sa saradnicima posetile su Gerontološki centar „Srem“ u Rumi. Cilj ove posete je bio upoznavanje sa radom centra i mogućnostima za unapređenje njegovog rada.
U razgovoru sa zamenikom direktora, psihološkinjom i glavnom medicinskom sestrom predstavnicima Ombudsmana je predočeno da se korisnici Doma razvrstavaju u četiri kategorije, po principu neophodnog stepena podrške. U prvi stepen podrške razvrstavaju se lica koja su u potpunosti zavisna od tuđe nege (nepokretna i lica sa određenim mentalnim oštećenima), u drugi stepen podrške razvrstavaju se lica koja zahtevaju negu, ali imaju očuvano mentalno zdravlje, treći stepen obuhvata lica kojima je potrebna mala podrška (npr. prilikom kupanja), dok su četvrtim stepenom obuhvaćena lica koja su u potpunosti samostalna, a takvih je u ovom centru najmanje. Centar nije namenjen za smeštaj duševno obolelih lica i u njemu se, trenutno, nalazi samo jedno lice lišeno poslovne sposobnosti.
Centar ima ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i u njemu je trenutno zaposleno ukupno 20 zdravstvenih radnika među kojima su i dva lekara opšte prakse. U okviru centra postoje četiri ambulante, bolničko odeljenje, organizovana fizikalna terapija, a poseduje i jedno sanitetsko vozilo. Centar pruža i usluge psihijatra i lekara fizikalne medicine, ali na otežan način, pošto Dom zdravlja u Rumi više nema svog psihijatra. Usluge centar trenutno koristi 290 korisnika, 45 lica se nalazi na listi čekanja. Broj zaposlenih se smanjuje zbog odlaska na rad u inostranstvo, ali i odlaska u penziju, a ne dozvoljava se čak ni zapošljavanje radi zamene. Ukupan broj zaposlenih u centru je za trećinu manji od potrebnog broja (130). ranije je centar radno angažovao 34 negovateljice, a sada ih je samo 27 koje, pored svog, obavljaju i poslove higijeničarki i vešerki.
Korisnici usluga su, uglavnom, stanovnici Srema, mada ih ima i iz Beograda i Novog Sada. Starosna struktura je oko 82-84 godine i u centru boravi više žena, nego mušakaraca.
Rekonstrukciju Centra pomoglo je Ministarstvo zdravlja, Republiča direkcija za kapitalna ulaganja, pokrajinska vlada, a deo sredstava obezbedio je i sam centar. Veliku pomoć u radu medicinskog osoblja predstavljali bi bolnički kreveti na elektro-motorni pogon, čija je nabavka trenutno u toku.
U okviru Centra organizovana je radna terapija, a društvene aktivnosti u njemu su veoma raznolike. Četiri puta u toku godine se organizuju ekskurzije, a vrlo često se u tim prilikama posećuju i drugi domovi. Radna terapija je od velikog značaja, jer ubrzava oporavak korisnika centra i stvara osećaj pripadnosti. U okviru centra postoji i biblioteka, kao i crkva u kojoj svakog prvog ponedeljka u mesecu bogosluži pravoslavni sveštenik, dok se služenje katoličkog sveštenika organizuje prema potrebi.
Gerontološki centar je izuzetno dobro opremljen - objekt A sadrži garsonjere i četiri jednokrevetne sobe, a objekat C raspolaže sa dvokrevetnim sobama. Lica koja su u potpunosti zavisna od tuđe nege smeštaju se u četvorokrevetne sobe, dok u bolničkom odeljenju postoje šestokrevetne sobe.
Iz razgovora sa korisnicima usluga predstavnici pokrajinskog ombudsmana su stekli utisak da su da su korisnici centra veoma zadovoljni sa kvalitetom usluga, ljubaznošću i predusretljivošću lekara, te da Centar smatraju svojim drugim domom.
Razgovorom sa profesorom Zoranom S. Pavlovićem, pokrajinskim ombudsmanom, nova grupa studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić“ započela je danas praktičnu nastavu u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Tokom petodnevne nastave studenti će biti upoznati sa istorijatom institucije, odlukom o osnivanju, nadležnostima, organizacijom i postupanjem ombudsmana, istraživanjima i odnosom sa nevladinim organizacijama i medijima.
Praktičnom nastavom rukovodi Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana za opšte nadležnosti.
