Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић је учествовала на стручном скупу под називом „Етичко извештавање о менталном здрављу“ који је организовао Радио Футог у сарадњи са Завичајним удружењем Футог.
Своје виђење теме скупа, са аспеката различитих професија су предочиле и: проф. др Јелена Врањешевић, редовна професорка Филозофског факултета у Београду; Емилија Марић, директорка и главна и одговорна уредница Новосадске телевизије, као и Наташа Кнежевић, главна и одговорна уредница Радио Футога.
Пројекат у оквиру којег је одржана ова трибина, суфинансиран је средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине.
Поводом 105. годишњице одржавања Велике народне скупштине и одлуке о присаједињењу Војводине Краљевини Србији, у Српском Народну позоришту је 25. новембра 2023. године одржана Свечана академија. На свечаној академији председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је највише признање АП Војводине - Награду „Михајло Пупин“ Радмили Ракин Мартиновић, редовном професору на академији уметности, као и покрајинска признања овогодишњим добитницима која се додељују у АП Војводини у областима привреде, културе, образовања, спорта и равноправности полова. На самој академији, присутнима су се поред председника Покрајинске владе, обратили и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, док се у име свих добитника обратила Радмила Ракин Мартиновић.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка Драгана Ћорић учествовала је на промоцији публикације „Изговори гласно!“ која је одржана јуче, 22. новембра 2023. године, у књижари „Булевар Букс“ у Новом Саду. Публикацију је издала Европска мрежа родитеља ЛГБТИ+ особа, а уз подршку Савета Европе она је по први пут објављена и на српском језику.
О значају љубави и подршке родитеља својој ЛГБТИ+ деци, њиховом суочавању са личним и предрасудама окружења и о важности системске подршке остваривању и заштити права ЛГБТИ+ деце и особа, уз Омбудсманку, говорили су: Соња Миладиновић, просветна саветница Школске управе Нови Сад, Велимир Милошевић, координатор за јавно заговарање Групе „Изађи“ и Кристиан Ранђеловић, директор организације „XY spectrum“. Промоцију је отворила и њом модерирала Светлана Ракић, координаторка пројекта испред Савета Европе.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман у претходном периоду учествовао је и организовао неколико трибина и едукативних догађаја посвећених унапређењу положаја ЛГБТИ+ особа. Омбудсман подсећа на то да људска права припадају сваком детету по рођењу и да је поштовање људских права одговорност сваког од нас, а да су предрасуде, стереотипи и страх од непознатог полазиште сваког облика дискриминације и насиља и нешто против чега смо дужни да се боримо и као појединци/појединке и као друштво и систем у целини.
Поводом Међународног дана детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Дечји савет ове институције, јуче су у Културном центру Новог Сада организовали трибину „ПРЕВЕНЦИЈА ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА – ШТА МОГУ ЈА ВЕЋ ДАНАС?“.
Партиципација деце, као један од основних принципа права детета, нешто је без чега пуно остваривање права детета није могуће и неопходна је у подстицању развоја личне и друштвене одговорности код деце, али и развоја њиховог самопоштовања, критичког мишљења и целокупне личности. Стога, Покрајински омбудсман охрабрио је и подржао чланове и чланице Дечјег савета да активно учествују у организацији овог догађаја. Тема и идеја за ову трибину потекла је управо од чланова и чланица Дечјег савета који су препознали вршњачко насиље као велики проблем у свом окружењу и изразили потребу да о томе разговарају са представницима свих институција и организација надлежних да се баве превенцијом и заштитом од вршњачког насиља.
Заменица покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке за права детета Јоланд Корора у уводном говору истакла је да искуство Омбудсмана говори о томе да се у највећем броју случајева вршњачког насиља у образовно-васпитним установама проблем открива у тренутку кулминације и да се тек тада приступа његовом решавању. Континуирано присутан проблем насиља захтева озбиљну пажњу и ангажовање свих релевантних актера, те предузимање свих потребних корака ка унапређењу сарадње и заједничког деловања система образовања, социјалне и здравствене заштите, медија, организација цивилног друштва, те шире заједнице.
Трибина је била подељена у два дела којим су модерирали чланови Дечјег савета: Никола Љубичић, ученик другог разреда гимназије и Михајло Ковач, ученик трећег разреда гимназије. Учесници/учеснице првог дела трибине били су: Ксенија Бушковић, чланица Дечјег савета и ученица осмог разреда основне школе, Сара Мрђен, представница Градског ученичког парламента Града Новог Сада, Елвира Стефановић, педагошкиња ОШ „Петефи Шандор“ у Новом Саду, Ђорђе Искрин, директор Медицинске школе „7. април“ у Новом Саду и Јадранка Радишић, чланица Савета родитеља и Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања ОШ „Васа Стајић“ у Новом Саду. У овом делу трибине указано је на то да ученички парламент има законом предвиђене бројне могућности за активно учешће у организацији и раду школе, али да се то у пракси не остварује довољно. Указано је на потребу за квалитетнијом сарадњом између савета родитеља и ученичког парламента, између осталог, и у циљу превенције и заштите од вршњачког насиља. Стручна служба често буде укључена у решавање случајева насиља када се оно распламса, те је указано на потребу већег ангажовања стручних сарадника/сарадница у превенцији насиља.
У другом делу трибине излагачице су биле: Марина Богдановић, представница УНИЦЕФ-а у Србији, Јелена Зорић, директорка Центра за социјални рад Града Новог Сада, Татјана Кисић, психолишкиња Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Тамара Сријемац, новинарка Јавне медијске установе РТВ Војводине и Гордана Адамов, председница Управног одбора Кровне организације младих Србије. Истакнуто је да професионалци који раде у свим системима заштите деце морају да имају знања и вештине како да препознају насиље, како да помогну жртви, починиоцу насиља и породици, да превенција вршњачког насиља не треба да буде усмерена само ка деци већ и према одраслима, као и да је потребно развијати услуге за подршку деци и породици у заједници и учинити услуге менталног здравља приступачнијим и доступнијим деци и младима. Представнице система социјалне и здравствене заштите сагласиле су се да за проблеме сазнају када они већ кулминирају и да је потребно унапређење у погледу међусобне сарадње институција свих система. У овом делу трибине било је речи о значају медија у формирању ставова код деце и младих и о проблему преовлађујућег неетичког и сензационалистичког извештавања о деци.
Ксенија Бушковић презентовала је резултате истраживања које су у новембру ове године реализовали Покрајински омбудсман и Дечји савет Омбудсмана у вези са заштитом од вршњачког насиља. Истраживање је реализовано путем гугл упитника, а узорак је чинило укупно 400 ученика/ученица седмих и осмих разреда основне школе и средње школе. Закључци истраживања су да ученици/ученице нису довољно информисани о прописима и механизмима заштите од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, нису адекватно информисани о раду школских тимова за заштиту од насиља, нити су довољно упознати о томе коме могу и треба да пријаве различите облике насиља. Велики број њих не пријављује насиље и не уме да га препозна. Сваки вид различитости међу ученицима сматра се најзаступљенијим потенцијалним узроком било ког облика насиља. Ученици/ученице сматрају да репресивне мере попут прегледа ранчева, детектора метала, забране коришћења мобилних телефона, те увођења школских униформи не доприносе превенцији вршњачког насиља. Истовремено, превентивне мере заштите од насиље виде у растерећењу ученика и наставника градивом и административним пословима, како би имали више времена и простора за разговор о другим темама од значаја за живот ученика. Ученици препознају да њихово квалитетније учешће у доношењу одлука школе допринело бољој превенцији и заштити од насиља, а препознају и значај подршке шире заједнице, промовисање и неговање вредности као што су емпатија, сарадња и поштовање различитости, те већа посвећеност неговању односа узајамног поштовања између наставника и ученика.
Покрајински омбудсман и Дечји савет овом трибином подсећају да је одговорност свих нас да предано и посвећено радимо на стварању друштва у којем се свако дете осећа сигурно и безбедно, у којем се негује узајамно поштовање између одраслих и деце и у којем деца заједно са одраслима учествују у свим питањима која их се тичу.
Међународни дан детета – 20. новембар установљен је 1954. године на Генералној скупштини Уједињених нација с циљем да скрене пажњу на обавезе друштва према деци, као и на актуелне проблеме са којима се деца суочавају. Њему претходе још два значајна датума посвећена заштити права детета - 18. новембар, Међународни дан борбе против сексуалног злостављања и насиља над децом и 19. новембар – Међународни дан превенције злостављања деце.
Тим Дечјег савета који је учествовао у организацији Трибине:
Михајло Ковач, модерација
Никола Љубичић, модерација
Ксенија Бушковић, презентација истраживања
Максим Катона, транскрипт излагања
Катарина Недић, фотографије и инстаграм страница
Ана Ченгери, Јована Стојшић, Лара Плац, Невена Николић, Николина Угљеш, логистика
Друштво стваралаца и иноватора "ИННОВА" из Бечеја, у сарадњи са ОШ „Здравко Гложански“ из Бечеја је поводом Међународног дана детета 20. новембра, у Бечеју организовало догађај налик ТЕДx говорима, под називом "Деца ће спасити све(т)".
Доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка; говором под насловом „Све што је детету потребно“, кроз личну причу, указала је на обавезу пружања безрезервне подршке детету и ослушкивању његових /њених стварних потреба и значају подржавајућих и негујућих односа са дететом које се преносе и уче из генерације у генерацију.
На догађају су говориле и чланице Дечјег савета Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, Ана Ченгери и Ксенија Бушковић, које су представиле рад, мисију и визију овог значајног тела Омбудсмана. Оне су изразиле веру у креативност, енергију и способност деце да учине свет бољим местом за све, али су нагласиле одговорност одраслих да стварају услове и прилике да деца могу слободно да изразе своје идеје и буду стварно део решења. Поручиле су присутнима да ће деца спасити свет онда када се свако дете, у свету у којем одраста, буде осећало сигурно и добро.
Догађај је реализован у оквиру пројекта "Превенција насиља" који подржава Министарство просвете Републике Србије.
