Данас је у Скупштини Града Новог Сада одржана прва овогодишња седница Градског ученичког парламента. Отварању Седнице, уз в.д. начелника Градске управе за образовање Радована Ковачевића, присуствовао је и заменик Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права детета Милан Дакић.

У обраћању ученицима и ученицама, заменик Дакић подсетио је на то да је на иницијативу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, у мају ове године, закључен споразум о сарадњи ове институције и Градског ученичког парламента у Новом Саду, те да су у претходном периоду представници овог тела активно учествовали на више стручних и едукативних скупова, округлих столова и трибина у организацији Омбудсмана представљајући глас деце и младих. Младим парламентарцима и парламентаркама пожелео је успешан рад и нове заједничке активности у области заштите и унапређења права детета.

Градски ученички парламент у Новом Саду је једини парламент у Републици Србији који окупља ученике основних и средњих школа са територије јединице локалне самоуправе у циљу заједничког настојања да се ученицима и ученицима обезбеди укључивање и пуна партиципација у друштву, живот у сигурном и безбедном окружењу и остваривање највишег степена њихових људских, личних и развојних потенцијала.

Покрајински заштитник грађана  - омбудсман учествовао је јуче у Београду у трећем по реду дијалогу о правима детета „Србија по мери детета“ који је, с циљем обележавања Светског дана детета, организовао Центар за права детета, у оквиру пројекта „Јачање капацитета организација цивилног друштва да адекватно доприносе испуњавању обавеза Србије у области права детета“, који је финансијски подржала Мисија ОЕБС-а у Србији.

Република Србија, као држава чланица Конвенције УН о правима детета, дужна је да предузима све одговарајуће законодавне, административне и остале мере за остваривање права признатих у Конвенцији. Трећи дијалог организован је с мотивом да се потврди посвећеност свих одговорних чинилаца у Србији у остваривању права детета, односно да се укаже да улога у остваривању права детета не припада само носиоцима јавних овлашћења, већ укључује и све појединце и групе који раде са децом и за децу и наравно, саму децу.

И поред настојања да се правним актима унапреде положај и права детета у Републици Србији уочено је да у пракси изостаје свеобухватни приступ заштити права детета, интерсекторска сарадња и пуно преузимање одговорности за заштиту права детета у оквиру појединих друштвених области, а што је претпоставка за  остваривање свих  гарантованих права у пуној мери, у складу с Конвенцијом.

Дијалог је окупио представнике/це надлежних институција, организација цивилног друштва и међународних организација. То је била прилика да се сумира шта је до сада у Републици Србији урађено како би се обезбедила континуирана подршка и унапређење постојећих услова, односно прилика да се преиспита функционисање општих мера за спровођење Конвенције.

У оквиру првог панела, и овог пута истакнута је потреба за доношењем системског закона о правима детета, разматрано је питање успостављања независног тела за заштиту права детета, као и важност израде националне стратегије за права детета. Истовремено је указано и на неопходност континуираног праћења остваривања права детета, сарадње са организацијама цивилног друштва, континуираних обука и ширења информација о правима детета, те сарадње са међународним организацијама у овој области. Други панел био је посвећен приказу и опису свих неопходних корака за обезбеђивање правовремене и адекватне заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања, у свим срединама у којима она бораве, а с циљем обезбеђивања услова за безбедан и правилан раст и развој сваког детета, поштујући њихов интегритет и достојанство. Посебно је истакнута и чињеница да се управо у областима друштвеног живота које се највише тичу деце, и у којима би им требало пружити посебну заштиту, као што су системи образовања и васпитања, породичноправне, социјалне и здравствене заштите, права детета недовољно поштују.

У том смислу је наглашено да, иако су узроци повреда разнолики и бројни, стиче се утисак да је њихов заједнички именитељ недовољно познавање и разумевање самог концепта права детета, као и релевантних прописа који уређују инструменте и механизме за њихово остваривање и заштиту. 

Заменик Омбудсмана за права детета Милан Дакић упознао је присутне са радом институције и резултатима праћења примене Конвенције о правима детета у свом поступању, посебно се осврнувши на едукације, саветовања и кампање које Омбудсман спроводи у погледу образовања о правима детета. Заменик је нагласио и то, будући да је улагање и финансијско издвајање за децу неопходно како би највећи број уочених проблема могао да се решава, да је мишљења да би Закон о правима детета требало да садржи обавезу државним органима и институцијама да креирају буџетирање одговорно према деци.

Јуче је у Новом Саду, у Великој Сали Скупштине Аутономне покрајине Војводине, одржана конференција под називом „Пет година примене закона  о спречавању насиља у породици – ефекти, изазови и решења“.

Конференцију је, као координатор мреже „Живот без насиља“, по 17. пут организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман,  а у раду конференције учествовали су представници Министарства правде Републике Србије, канцеларије Поверенице за заштиту равноправности, правосудних органа, центара за социјални рад, здравствених и других институција и организација које се баве насиљем у породици, представници међународних организација, као и полазници Правне Клинике за борбу против насиља у породици Правног факултета у Новом Саду

На конференцији је констатовано да у Србији постоји задовољавајући нормативни оквир за борбу против насиља у породици, али да се оно стално понавља. У одговору на питање зашто се насиље понавља најчешће је апострофиран страх од насилника, који жртве не само да одвраћа од пријављивања насилника, него води и негирању насиља. Поред страха и неразумевања средине, у излагањима је указано и на неке друге чиниоце -  недовољно ефикасан одговор система, нормализацију насиља путем предрасуда, те медијску релативизацију насиља.

По мишљењу учесника конференције, борба против насиља у породици може се учинити ефикаснијом континуираним обукама и усавршавањем запослених у институцијама  и организацијама система, брзим и ефикасним одговором на случајеве насиља, већом подршком, а нарочито разумевањем за жртве насиља, бољом међусекторском сарадњом, родно сензитивним информисањем, подизањем стручних и кадровских капацитета установа и институција, одговарајућим буџетским издвајањима, програмима социјалног становања за жене, подстицањем и подршком система неформалног образовања када тематизира насиље над женама, набавком савремене техничке опреме, итд.

Структурисана кроз рад панела, конференција је окончана усвајањем закључака, који представнике институција и организација који се баве насиљем у породици обавезују на бољу међусекторску сарадњу, на пружање опште и  специјализоване подршке и помоћи жртвама насиља, на континуирану обуку и усавршавање, као и на сензибилизацију јавности. 

По речима једног од учесника конференције, само од нас зависи да ли ће и колико бити насиља у породици – не смемо заборавити да насиље није приватна ствар већ се тиче свих нас, а посебно треба истаћи значај образовања за спречавање и препознавање насиља, као и за дестигматизацију жртава.

Конференције мреже „Живот без насиља“ се организују сваке године у оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама“. Кампања траје од 25 новембра до 10 децембра.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас конференцију за новинаре на којој се доц. др Драгана Ћорић представила јавности у улози нове покрајинске заштитнице грађана. Она је присутне новинаре упознала са својом професионалном биографијом и друштвеним ангажманом, указала на области – права деце и права на ментално здравље – које ће бити у фокусу интересовања покрајинског омбудсмана, поред општих надлежности и послова којима се институција бави, најавила веће присуство институције у јавности, како би се грађани што боље упознали са надлежностима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана  и исказала спремност да сарађује са свим институцијама и организацијама које се баве заштитом људских права, а посебно са медијима.

Медији морају бити наш сарадник у заштити и унапређењу људских права и посвећивати дужну пажњу приликом стварања и пласирања медијских садржаја о жртвама и било каквим другим повредама људских права.

На данашњој седници Скупштине АП Војводине Драгана Ћорић је изабрана за новог покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.

Драгана Ћорић је доценткиња на Правном факултету у Новом Саду на коме држи предавања из предмета Правна етика, Увод у право, Филозофија права и Методологија научно-истраживачког рада.

Објавила је више од 120 научних и стручних радова у земљи и иностранству. Учествовала је на бројним научним и стручним скуповима и конференцијама националног и интернационалног карактера. Самостално или у оквиру радних група, учествовала је у изради више законских пројеката, а део Нацрта Алексиног закона, који је писала са групом студента, имплементиран је у Закон о основама система образовања и васпитања.

Драгана Ћорић је чланица ТАУС-а, националне асоцијације психотерапеута и ЕАТА, европског удружења психотерапеута.

Грађанској јавности Драгана Ћорић је позната као оснивачица новосадског удружења „Родитељ“, али и као оснивачица Мреже удружења „Родитељ“ и Мреже организација за децу Србије. Председница је „Новосадске школе права и вештина“, невладине организације која се бави неформалном едукацијом младих.

За свој рад Драгана Ћорић је добила више награда и признања, између осталих Октобарску награду града Новог Сада за подизање свести о безбедности деце и младих; награду за промоцију безбедних заједница, као и награду за једног од најбољих младих правника у Србији. 

Говори енглески, немачки, италијански и руски језик, а разуме шпански језик.

Покрајинског омбудсмана бира и разрешава Скупштина АП Војводине двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика. Омбудсман се бира на време од шест година и исто лице  може бити највише два пута узастопно бирано на ову функцију.

За свој рад омбудсман одговара Скупштини АП Војводине.