Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља“, уз подршку и у сарадњи са UN WOMEN у Србији, организовао је 19. и 20. маја у Вршцу семинар за чланице и чланове покрајинског Координационог тима мреже „Живот без насиља“ на тему Размена знања међу професионалцима/кама о заштити и подршци женама у ситуацији насиља са посебним освртом на маргинализоване жене и специфичне облике насиља
Мрежа „Живот без насиља“ већ 17 година повезује различите институције на територији АП Војводине са циљем побољшавања приступа проблему насиља према женама и насиља у породици, успостављања партнерства и размене добре праксе. Формиран је покрајински Координациони тим чијим радом од оснивања координише Покрајински омбудсман,а у чији састав улазе поред покрајинских родних механизама и други покрајински секретаријати. Задатак Координационог тима је да спроводи образовне активности и кампање за подизање нивоа свести најшире јавности о насиљу према женама, односно у породици и родно заснованом насиљу.
Учесници/це семинара били су поред представника/ца Покрајинског заштитника грађана – омбудсман и представници/це покрајинских секретаријата, Покрајинског завода за социјалну заштиту и Завода за равноправност полова.
Неке од тема о којима се говорило на семинару биле су: Закон о родној равноправности и нови стратешки документи – новине и обавезе покрајинских институција; специфичности у раду са маргинализованим групама жена и специфични облици насиља према женама; случајеви из праксе Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана; рад са женама у ситуацији насиља у другим системима и врсте услуга. Урађена је и ревизија Акционог плана Мреже, и испланиране су активности Мреже за наредни период.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић разговарао је данас са Аугустом Федерстон (Augusta Featherston), вишом саветницом за људска права и недискриминацију Мисије ОЕБС-а у Србији, о будућој сарадњи две институције.
Захваљујући разумевању и подршци Мисије ОЕБС-а, Покрајински заштитник грађана - омбудсман је у протеклом периоду организовао читав низ значајних истраживања и скупова, округлих столова, конференција и саветовања. Као посебно значајну треба истаћи сарадњу на подручју неформалног образовања. Школе људских права, које покрајински омбудсман организује већ неколико година, привукле су пажњу и постале предмет интересовања младих људи из Војводине.
Захваљујући подршсци Мисије ОЕБС-а, покрајински омбудсман ће и ове године, крајем аугуста, организовати школу. Потпуно бесплатна, школа ће трајати три дана и њеном раду моћи ће да учествује до 30 полазника. Као и ранијих година, покрајински омбудсман ће се трудити да у улози предавача ангажује особе које су се, како својим теоријским, тако и својим практичним радом, доказале у области људских права.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман примио је данас нову групу студената за које ће, у наредних пет дана, у Покрајинском омбудсману бити организована практична настава.
Студенти Факултета за правне и пословне студије “др Лазар Вркатић” ће поред теоријског, стећи и практичан увид у рад и надлежности Покрајинског омбудсмана, правни оквир његовог поступања, организацију рада, као и у поступање институције по притужбама грађана и грађанки.
Програм практичне наставе спроводи се на основу Протокола о сарадњи између Факултета за правне и пословне студије “др Лазар Вркатић” и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, који студентима и студенткињама омогућује да на примеру практичног рада једне независне институције за заштиту људских права провере знања стечена током досадашњег студија.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић учествовали су данас на трибини „Важност породице и насиље као негативна појава“. Трибину су организовали Удружење полицајаца Струковно удружење полиције „Др Р. А. Рајс“ из Новог Сада и Удружење жртава насиља у породици „ХАЈР“ из Београда. Говорници су били представници државних органа, образовних институција и невладиних организација.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учешћем на овој трибини желео је да да допринос достизању заједничког циља - друштву са нултом толеранцијом на насиље, чија ће основа бити породица у којој се негују односи сарадње, међусобног разумевања и уважавања потреба и права свих њених чланова.
Овај скуп организован је у сусрет 15. мају, Међународном дану породице, са циљем подсећања да сваки члан друштва заслужује да живи у мирном породичном окружењу и да је сваки облик насиља у породици неприхватљив.
Дечји брак представља фундаментално кршење права детета, посебно девојчица, нарушавајући целокупан напредак друштва. Овакви бракови често се правдају културним обичајима и посматрају као део традиције најчешће Рома, а не кршење дечјих права и родно засновано насиље. Иако дечји бракови нису искључиво одлика ромске популације, подаци јасно указују на то да би мере против дечјих бракова у Србији првенствено требало да буду усмерене ка тим заједницама.
Из наведених разлога Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, у сарадњи са Удружењем ромских студената, одржао јуче скуп под називом „Дечји бракови – став ромске заједнице“.
Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић отворио је скуп, нагласивши да је ово тема која заслужује свакодневну пажњу, односно да разбијање предрасуда и стереотипа захтева мултисекторски приступ и сарадњу и заједничко деловање свих актера, како институција тако и удружења, због чега је и организован скуп ове врсте управо са Удружем ромских студената.
Проф. др Љиљана Гавриловић, једна од ауторки УНИЦЕФ-овог етнографског истраживања „Дечији бракови у ромској популацији у Србији“ подсетила је присутне да је пракса дечјих бракова присутна не само у ромској заједници, већ и у општој популацији. Такође, подвукла је да је неопходно активно деловање младих лидера и лидерки, студената и студенткиња и других постојећих актера унутар ромске заједнице у циљу превенције праксе дечјих бракова.
Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту присутне је упознала са нормативно-правним оквиром од значаја за сузбијање дечјих бракова. Према подацима ове установе у 2021. години идентификовано је 235 деце која су ступила у ране бракове - 219 девојчица и 16 дечака, а 64-оро деце је било млађе од 16 година. Посебно су погођена ромска деца њих 130 деце или 55,5% од укупног броја. У случају чак 120-оро деце неко од блиских сродника има је искуство дечјег брака.
Пава Чабриловски из Националног савета ромске националне мањине представила је Декларацију о забрани дечјих бракова у ромској заједници. Овим документом национално представничко тело ромске мањине у Србији позива ромске лидере, мушкарце и жене, као и ромска удружења, да преиспитају праксу и уверење да је дечји брак део културног наслеђа Рома. Декларација јасно дефинише дечји брак као кршење права детета које угрожава животе и будућност девојчица и дечака, ускраћује им могућност да одлучују о свом животу, омета њихово образовање, и чини их подложним насиљу, дискриминацији и злостављању.
Испред Удружења ромских студената говорио је Ненад Владисављев, социолог, који је изнео запажања на основу истраживања и стања на терену где је уочено је да су фактор чијој промени се може дати највећи допринос традиција и прихваћене, негативне праксе. По његовом мишљењу треба таргетирати оне особе који доносе важне одлуке и које би могле да утичу да се поједине негативне праксе у ромској заједници искорене - а то би били мушкарци Роми.
Винка Жунић, психолошкиња и активисткиња из Удружења ромских студената, представила је публикацију „Промена ставова мушкараца Рома о дечијим браковима“. Као неки од фактора који утичу на ступање у дечје бракове препознати су сиромаштво, недоступност и/или прекид образовања, традиција и друштвено прихваћене праксе, социјална искљученост, несигурност у кризним подручјима и патријархат као доминанта социјална организација живота. За сузбијање раних бракова значајни су и ромски језик и култура – о чему је говорила Маја Јовановић, педагошка асистенткиња и наставница ромског језика која континуирано ради на едукацији ромских ученица.
Дечји бракови су повезани са раним и честим трудноћама, високим стопама морталитета и морбидитета међу мајкама, већим ризиком од појаве компликација током трудноће и порођаја, а осим тога, девојчице су под већим ризиком од сиромаштва због ограниченог приступа образовању и економским приликама. Резултате истраживања Покрајинског омбудсмана о малолетничким трудноћама и порођајима у АП Војводини представила је саветница, Светлана Нешић Бајго, док је о ризицима и последицама раних трудноћа говорила специјалиста гинекологије и акушерства у Дому здравља Нови Сад, др Јована Паунковић.
На крају скупа, формулисане су следеће препоруке:
- У законодавном оквиру земље,институционалној пракси и приликом извештавања медија термин “рани бракови” треба у потпуности заменити термином “дечји бракови”;
- Дечји бракови нису обичајно право и нису део ромске традиције – с тим у вези, потребно је радити на едукацији и сензибилизацији запослених у полицијским управама, центрима за социјални рад, тужилаштвима и судовима, у циљу њиховог подстицања на пуну примену закона у овој области и указивања на то да се гоњењем лица која су починиоци или подстичу дечје бракове не улази у сферу нарушавања ромског националног наслеђа и традиције;
- Поред оснаживања девојчица ромске националности потребан је континуиран рад и са дечацима Ромима на спречавању дечјих бракова - генерално фокус у превенцији феномена дечјих бракова треба проширити и на мушку популацију;
- Потребно је развити и акредитовати програм рада са ученицима на спречавању дечјих бракова који би био део редовног програма којег би педагошки асистенти и/ или наставници факултативне наставе на ромском језику спроводили у својим одељењима са ученицима и ученицама;
- Сигурне куће за жене жртве породичног насиља треба да развију посебан програм за девојчице које су жртве дечјих бракова;
- Изменити Породични закон и уклонити изузетке који омогућавају брак лицима млађим од 18 година и успоставити систем за праћење свих случајева који укључују дечје бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама, у складу са препоруком Комитета за права детета;
- Креирати програме који ће бити усмерени ка смањењу социјалне дистанце.
