Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Фонд „Европски послови“ Аутонмне покрајине Војводине закључили су данас Споразум о сарадњи. Споразум су потписали проф. др Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана - омбудсман и Александар Симурдић, директор Фонда "Европски послови" АП Војводине.
Поменутим Споразумом стране потписнице су се обавезале на сарадњу у свим областима од значаја за заштиту и унапређење људских и мањинских права, као и у областима истраживачке, пројектне и едукативне делатности.
Сарадња Покрајинског омбудсмана и Фонда „Европски послови“ засниваће се на принципима међусобног поверења, уважавања и доприноса заштити права грађана. Када за то постоје заједнички интереси, стране потписнице ће заједничким истраживачким радом партиципирати у пројектима од општег и регионалног значаја, учествовати на конфренцијама, округлим столовима и другим облицима стручних скупова које се односе на област људских права. Заједнички ће организовати семинаре, трибине и промоције публикација. Поред тога, успоставиће и сарадњу у области издавачке делатности, као и међусобну размену научних и стручних публикација.
Потписивањем овог споразума проширен је круг сарадника са којима Покрајински омбудсман сарађује на промоцији, унапређењу и заштити људских права.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман, заменица Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана Анико Ширкова и млађи саветник Стефан Тодоровић посетили су јуче као чланови тима Националног механизма против тортуре, Окружни затвор у Новом Саду.
У разговору са притвореним лицима чланови тима су желели да дођу до одговора на питање да ли се и у којој мери полицијски службеници приликом хапшења и привођења лица, придржавају прописа. Чланови тима обишли су и затворске просторије како би стекли увид у материјалне услове у притворском одељењу.
Овом посетом Национални механизам против тортуре прати поступање по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања и кажњавања, које су формулисане приликом посете те организације Окружном затвору у Новом Саду.
Суочен са проблемом пренасељености затвора, Европски комитет за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања инсистира на примени мимималних стандарда животног простора који мора бити омогућен сваком затворенику. Пренасељеност затвора производи бројне негативне последице, од нарушавања приватности до тензија и насиља, којима се нарушава достојанство лица на издржавању затворске казне.
Део Тима Националног механизма против тортуре посетио је јуче и Полицијску станицу у Бачком Петровцу.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је организовао онлајн округли сто на тему „Старији у време пандемије – живот у старачком дому“. Скуп је организован ради потпунијег сагледавања проблема и потреба старијих особа, као и ради формулисања предлога за унапређење њиховог положаја у домовима за време пандемије.
Старији грађани спадају у најугроженије категорије становништва, а посебно су рањиви старији који живе у установама социјалне заштите. Данас на територији АП Војводине у државним и приватним домовима за старе борави око 7000 особа, које боравак у овим установама суочава са бројим ризицима. Неки од тих ризика су здравствене, а неки и психолошке природе. Борбом против ширења пандемије Covid 19 успостављена је нова реалност у којој су старије особе морале да мењају неке своје устаљене навике, што је било праћено осећањима туге, празнине, нервозе, страха и депресије. У таквој ситуацији је било веома важно, по мишљењу учесника скупа, старијима послати поруке подршке и охрабрења, поруке да у тешкој ситуацији нису сами и да нису невидљиви.
У раду округлог стола, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Анико Ширкове, заменице покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, учествовали су и проф. др Славица Ђукић Дејановић, саветница за имплементацију Агенде 2030 УН, представници Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Геронтолошких центара „Нови Сад“ и „Срем“ из Руме, Дома за смештај одраслих и старијих лица Зрењанинске бискупије „Misericordia“ из Кикинде, Института за јавно здравље Војводине, Центра „Срце“ и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
У својим излагањима учесници округлог стола су скренули пажњу на неколико важних ствари, пре свега на чињеницу да је код старијих особа, због изолације, ограниченог кретања и ограничених посета домовима, изражен осећај депресивности. Корисници домова се осећају усамљено, јер су лишени и социјалне подршке и активности у које су раније били укључени. Због тога би, како је било наглашено, требало радити на стварању подршке преко које би се унапредио квалитет живота старијих особа. У том погледу је неопходно радити и на информисању старих, како би дошли у посед информација о расположивим врстама помоћи и линијама подршке. Један од практичних предлога скупа је да се изради интерактивна мапа са адресама свих институција које пружају помоћ, а на чији би се рад могле ослонити старије особе, као и установе у којима се налазе.
На округлом столу је указано и на потребу за едукацијом запослених у домовима, како би се додатно оснажили у препознавању новонасталих проблема, као и на потребу да се у рад домова за старе укључе и волонтери, јер многи домови немају довољан број запослених за нормално функционисање установе. Као пример добре праксе наведена је Основна школа „Десанка Максимовић“ из Футога, која је упутила видео материјал подршке корисницима Геронтолошког центра „Нови Сад“ са поруком да нису заборављени.
Учесници округлог стола су били сагласни да би отварањем линије психолошке подршке било веома корисно, јер би разговори са психолозима и психијатрима допринели да се рестрикције наметнуте борбом против Covid 19 лакше подносе. Поред тога указали су и на потребу за израдом регистра особа које су зависне од помоћи других, како би се ка њима усмерили ресурси заједнице. Напокон, један од закључака скупа је да се приликом установљавања Фонда солидарности у вези са издржавањем деце утврде и средства за издржавање родитеља.
Организацијом и овог округлог стола Покрајински заштитник грађана – омбудсман настоји да да свој допринос јавној дебати о проблемима који снажно утичу на остваривање људских права наших старијих суграђана.
Деца мигранти, а нарочито деца без пратње, најугроженији су део мигрантске популације, њихова се права често крше, а очекивана помоћ изостаје. Морамо бити агилнији у пружању помоћи и енергичнији у заштити њихових права – истакнуто је на округлом столу „Права деце у стању потребе – деца мигранти“, коју је данас организовао Покрајински заштитник грађана. – омбудсман.
Поред учесника из Србије, у раду округлог стола партиципирали су и учесници из Грчке, Хрватске и Босне и Херцеговине, Албаније, Словеније, Румуније, Северне Македоније што је у деликатну причу о деци у покрету унело и важну компаративну перспективу. На путу ка жељеној дестинацији ова деца проживљавају многе трауме, у високом су ризику да постану предмет трговине људима и жртва радне и сексуалне експлоатације, родно заснованог и вршњачког насиља. Деца у покрету се налазе и у здравственом ризику јер на свом путу многа деца нису у могућности да добију потребну здравствену негу И заштиту као И нутритивно задовољавајућу исхрану за њихов узраст.
Тежак положај деце миграната, пандемија корона вируса је учинила још тежим.
Проф. Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана у поздравном говору учесницима овог регионалног скупа истакао је да сва деца имају иста права која су, као део корпуса људских права, неотуђива и недељива. Деца у покрету која чине трећину мигрантске популације у Европи су услед економских, социјалних, језичких и културолошких баријера на свом путу изложена вишеструким ризицима од угрожавања и повреде њихових права те да је важно да сви актери у поступку заштите права детета па самим тим и деце у покрету делују заједно на решавању постојећих проблема и превенцији појаве истих.
Искуство у вези са проблемима и заштитом права деце у покрету из перспективе институција у којима раде изнели су и представници Правобранитеља за децу Р. Хрватске, Омбудсмана Грчке, Омбудсмена Босне и Херцеговине, Омбудсмана за дјецу републике Српске, Центра за социјални рад Кикинда, Црвеног крста Сомбор, организације Save the children и УНИЦЕФ Србија, те Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
Учесници скупа су се сложили да би у вези са праксом детенције деце у покрету (ван кривичноправног контекста) требало да постоји нулта толеранција и да је у решавању тог проблема неопходно тражити алтернативна решења као нпр. смештај у хранитељске породице. Стандардизација (мултидисциплинарног) поступања у земљама региона према деци у покрету је нешто чему треба тежити и на чему треба радити. Оснаживање деце у покрету кроз образовање, било формално или неформално, је једна основних и веома значајних активности која доприноси њиховој заштити те би било сврсисходно успостављање протокола за њихово образовање.
Округли сто о деци мигрантима само је један од неколико округлих столова које је Покрајински омбудсман организовао у децембру. До краја месеца омбудсман ће организовати још једну расправу – о положају старих током пандемије корона вируса. Суд који је, својевремено, изречен на конференцији о људском достојанству тако добија своју практичну потврду – покрајински омбудсман се све више потврђује као важан форум за дебату о кључним проблемима друштва.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у петак, 11. децембра 2020. године организовао онлајн конференцију на тему Образовање на језицима националних мањина у условима пандемије. Скуп је организован с намером да се укаже на позитивне примере али уједно и недостатке до сада примењиваних алтернативних облика наставе.
Скупу су, уз проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Јаноша Ороса, заменика омбудсмана за заштиту права националних мањина, присуствовали и представници Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, националних савета националних мањина на чијим се језицима изводи настава у војвођанским основним и средњим школама, директори, наставници разредне и предметне наставе, школски психолог, као и представници српске мањине у Мађарској и Републици Хрватској.
Др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана је у свом уводном обраћању указао на потребу заштите интегритета наставника, као и заштите права на приватност деце приликом коришћења електронских уређаја током наставе на даљину, истакавши да се аспект безбедности деце никада не сме занемарити.
Биљана Кашерић, помоћница покрајинског секретара за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице је упознала учеснике скупа са надлежностима покрајинског секретаријата у области образовања, наводећи да је сарадња са надлежним министарством и националним саветима веома успешна.
Представници националних савета националних мањина су изнели податке о броју снимљених часова, о начину организовања онлајн-наставе. Изразили су задовољство сарадњом са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и указали на потребу организовања обука и семинара за наставно особље и у будућности.
Представници школа су упознали учеснике са својим непосредним искуствима у вези са функционисањем наставе, провере знања, оцењивања у новонасталим околностима, док је школски психолог скренуо пажњу да је оваквом врстом наставе пољуљан осећај сигурности код деце, нарочито млађег узраста и истакла да ништа не може да замени непосредни лични контакт.
Представници српске мањине у Мађарској и Републици Хрватској су говорили о искуствима у тим државама. Док је у Мађарској настава организована на даљину само за средњошколце и добро функционише, у Хрватској се уочава већи број проблема, различити модели наставе компликују ствари, при чему није остварена потребна сарадња између заинтересованих актера, те се Српско народно вијеће мора ослонити на сопствене снаге.
Учесници су се усагласили у погледу закључака да је за похвалу промптно реаговање Министарства просвете, науке и технолошког развоја одмах након проглашења епидемије, чиме су избегнуте негативне последице затварања школа и изостанка редовне наставе. Увођење онлајн наставе на српском језику, захваљујући свесрдном ангажовању стручних тимова задужених за образовање у националним саветима националних мањина и спремности просветних радника је веома брзо употпуњено и онлајн предавањима на језицима националних мањина, која су емитована преко телевизијских канала доступних на целој територији покрајине. Оваквом адекватном реакцијом је и ученицима припадницима националних мањина омогућена настава, стицање знања и савладавање наставног градива на њиховом матерњем језику, односно језику њиховог школовања. Све то је додуше значило и додатно оптерећење за целокупно наставно особље, које је изостанак личног контакта са ђацима морало да надомести путем нових начина комуникације. Нове мере уведене почетком текуће школске године наметнуле су наставницима и нова задужења, удвостручење броја часова услед раздвајања одељења са већим бројем ученика, потребу сажимања градива због скраћења школског часа, посебног третмана ученика који из неких разлога не могу да прате наставу на даљину итд. Начини извођења наставе у наступајућем периоду представљају непознаницу, али се приликом њиховог избора, имајући у виду првенствено здравље, треба поћи од целисходности, а не рестриктивности, не примењивати их једнообразно, већ прилагођено датим околностима, као што је нпр. епидемиолошка ситуација на одређеном подручју, број ученика и запослених у школи, санитарни, технички и остали услови у школи и слично, остављајући простора директорима образовних установа да адекватно организују рад, а наставницима да ускладе садржаје са могућностима, наравно водећи рачуна о квалитету наставе. Учесници скупа су на крају констатовали да је стална међусобна комуникација свих актера у образовном процесу у овом тренутку од изузетног значаја, али је такође драгоцена и размена идеја и искустава о којима су сведочили говорници из иностранства, јер би се применом неких од њихових решења ова кризна ситуација у школству лакше могла пребродити.
