Тим Нациналног механизма против тортуре, у чијем раду учествује Покрајински заштитник грађана – омбудсман, посетио је јуче Специјалну психијатријску болницу “Свети Врачеви“ у Новом Кнежевцу.
Овом посетом чланови националног механизма, са којима је била и Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, желе да стекну увид у третман лица која се налазе на извршењу мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, као и лица на извршењу одговарајућих заштитних мера изречених у прекршајном поступку.
Налази ове, као и посете свим осталим установама у којима се лече форензични пацијенти, биће сумирани у оквиру посебног тематског извештаја, са којим ће бити упознате и надлежне институције, и јавност.
Светски дан жена на селу обележава се 15. октобра сваке године. Четвртину светске популације чине сеоске жене, које имају важну улогу у развоју сеоских подручја али су и даље изложене различитим врстама дискриминације. Оне представљају невидљиву радну снагу јер обављају велики део пољопривредних послова, скоро све послове у домаћинству, одгајају децу и брину о старијим члановима породице. Иако је њихова ангажованост велика и значајна, њихов рад није довољно цењен и плаћен. Свака пета жена је власница пољопривредног газдинства, свега 12 одсто жена су власнице кућа у којима живе, а 16 одсто власнице земље. Уколико су и запослене, онда су то као помоћни чланови у домаћинству, што значи да су ограничене за пензијско и инвалидско осигурање и многе добробити у старости.
Постоје озбиљне препреке у приступу различитим услугама потребним за квалитетан живот, пре свега здравственим. Већина сеоских жена мора да путује у град ради специјалистичких прегледа и куповине лекова, услед чега је здравље жена на селу, а нарочито вишеструко маргинализованих жена, веома угрожено. Њихов положај додатно је отежан услед нових околности које је изазвала епидемија коронавируса. Како би њихова права била заштићена, женама на селу мора се омогућити равномернија расподела прихода, а неопходно је и радити на унапређењу институционалне подршке у домену родне равноправности у локалним заједницама. Осим тога, потребно је континуирано спроводити едукације о економским и социјалним правима, функционисању институција, као и о могућностима запошљавања и самозапошљавања. Имајући у виду чињеницу да из економске зависности произилазе и други бројни проблеми са којима се сусрећу, економско оснаживање жена са села је кључно и нужно. Програми за подстицање женског предузетништва на селу један су од начина економског оснаживања сеоских жена.
У сусрет Међународном дану жена на селу, заменица Покрајинског заштитника грађана Снежана Кнежевић посетила је пољопривредно газдинство Кузмановић, надомак Ченеја, где су је угостили Сања Кузмановић и њен супруг Светозар. Сања, по струци дипломирани економиста, своје знање из економије пренела је на салаш и 2015. године одлучила да почне да се бави пољопривредом, тачније органском пољопривредном производњом поврћа и зачинског биља. Као мајка две ћерке, бављење органском производњом јој омогућава да самостално организује своје обавезе и проводи више времена са својом породицом. Сања је, као носилац пољопривредног газдинства, искористила у више наврата и субвенције које је давала држава, покрајина или град, односно средства која се дају као подстицај за пољопривреду и предузетништво, између осталог и за органску биљну производњу. Ова врста производње је за многе још увек непознаница, и многе жене које се баве пољопривредом немају информације о начинима коришћења подстицајних средстава, односно о бројним конкурсима републичког министарства, покрајинског секретаријата, градских и локалних самоуправа али и средствима из претприступних фондова Европске уније. Како би искоришћеност тих средстава била већа, неопходне су едукације људи, нпр. путем месних заједница, о постојећим конкурсима и програмима, попуњавању и подношењу конкурсне документације као и о писању пројеката. Покрајински заштитник грађана жели да, на примеру Сање Кузмановић, укаже на огроман потенцијал и кључну улогу које жене имају у производњи хране и пољопривреди, као и начине на који тај потенцијал могу да остваре уз подршку државе, покрајине и локалне заједнице.
Међународни Дан сеоских жена је успостављен 2008. године од стране Уједињених нација у циљу указивања на кључну улогу и допринос жена на селу за унапређење пољопривреде и руралног развоја, допринос прехрамбеном суверенитету и искорењивању сиромаштва у сеоским областима.
Тим Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у чијем раду учествује Заштитник грађана, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и невладине организације, посетио је током ове недеље Казнено - поправни завод у Сремској Митовици, као и Полицијску испоставу у Сремској Митровици и Специјалну болницу за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу.
Циљ ових посета тима Националног механизма за превенцију тортуре је да стекне што прецизнији увид ради праћења поступања полиције према доведеним и задржаним лицима, као и лица којима су изречене мере безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања.
Приликом посете Казнено - поправном заводу у Сремској Митровици један од главних циљева посете се односио на околности хапшења, саслушавања, полицијског задржавања и пријема у Завод. Током посете Заводу, посебна пажња била је посвећена и поступању завода у вези са присуством психоактивних супстанци и лечењу зависника. Тим НПМ-а је обишао и полицијске просторије за задржавање, где је извршен увид у материјалне услове и где је обављен разговор са задржаним лицима о поступку полиције приликом лишавања слободе. У посети Полицијској испостави Сремска Митровица чланови тима су пратили поступање полицијских службеника, обишли просторије за задржавање и разговарали са полицијским службеницима о начину остваривања права задржаних лица.
У посети Специјалној болници за психијатријеске болести „Др Славољуб Бакаловић“ извршен је увид у материјалне услове боравка форензичких пацијената, посећене су просторије болнице, извршен је увид у протоколе и евиденције у вези са остваривањем права на приватност, као и у вези са остваривањем права на притужбе.
Након обављених тематких посета свим установама где се врши обавезно психијатријско лечење и чување јавности ће бити понуђен посебан извештај.
Према подацима Републичког завода за статистику, 48.7% становништва Републике Србије чине мушкарци. Како су често неправедно занемарени у расправама о репродуктивном здрављу, посебно када су репродуктивна питања попут контрацепције и неплодности схваћена као женска, Покрајински омбудсман сматра да је од огромног значаја утврдити потребе и бриге о репродуктивном здрављу мушкараца, јер и они, попут жена, захтевају свеобухватне здравствене услуге у вези са репродуктивним и сексуалним здрављем.
Репродуктивно здравље је стање физичког, менталног и социјалног благостања у свим областима везаним за репродуктивни систем, у свим фазама живота. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља битну компоненту универзалног права на највиши могући стандард телесног и менталног здравља, како је то дефинисано у Универзалној деклерацији о људским правима и у другим међународним конвенцијама, декларацијама и консензусима о људским правима. Друштво је дужно да о репродуктивном здрављу појединаца води адекватну бригу и да обезбеди едукацију о полности и репродукцији као и дијагностику и лечење различитих болести и поремећаја. Приступ услугама заштите и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља је људско право које би требало да буде доступно мушкарцима и женама. Иако су заштита и очување репродуктивног здравља важни за све узрасне категорије становништва, ипак су најважнији у периоду психофизичког и полног одрастања, односно адолесценције, због чега је посебна пажња била посвећена управо репродуктивном здрављу младих мушкараца.
На почетку конференције присутнима се обратио покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић, који је подсетио на чињеницу да је, у демографском смислу, за годину дана наша земља остала без становништва величине града попут Бечеја. Он је нагласио значај заједничког, синергијског рада на побољшању репродуктивног здравља и заустављању негативног природног прираштаја, које је једно од најзначајнијих питања нашег опстанка. Негативни природни прираштај и рађање мање од 1,5 детета по породици као и растућа појава секундарног стерилитета јасно указује да је образовање деце и младих у овој области као носилаца репродукције становништва у будућности нешто што заслужује већу бригу друштва. Излагање је започела проф. др Душанка Добановачки која је говорила о улози дечијег уролога у заштити сексуалног здравља мушке популације и истакла важност мултидисциплинарног приступа овој теми, неопходност рада са омладином, родитељима и организацијама, али и потребу за континуираном едукацијом лекара. Др Мирјана Штрбац, епидемиолог, имала је излагање на тему „Рано откривање сексуално-преносивих инфекција (СПИ) и сексуално здравље мушкараца“. Она је указала на значај брзе превенције за сексуално и репродуктивно здравље младих и подсетила да они могу у оквиру Центра за контролу и превенцију болести на Институту за јавно здравље Војводине сваког радног дана од 8 до 13 часова обавити добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ, вирусне хепатитисе и сифилис (ДПСТ). Доц. др Снежана Укропина, специјалиста социјалне медицине, причала је о здравственом васпитању о сексуалном и репродуктивном здрављу (аспект мушког пола). Она је упознала присутне са трогодишњим програмом „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ који се спроводио у скоро 80 средњих школа у АП Војводини. Овај програм је утицао на одлагање ступања у сексуалне односе као и на веће знање о заштити сексуалног и репродуктивног здравља деце која су учествовала у њему. Доц. др Радмила Велицки, лекар специјалиста хигијене, говорила је о медитеранској исхрани и њеном (позитивном) утицају на репродуктивно здравље мушкараца, док је доц. др Милка Поповић, лекар специјалиста хигијене упознала учеснике/це са дијететским суплементима у функцији мушког здравља. Резултате истраживања о приступу адолесцената информацијама о репродуктивном и сексуалном здрављу представила је др Данијела Кораћ Мандић из Новосадског хуманитарног центра. Истраживање је показало да младима није довољно доступна одговарајућа подршка у разумевању ове важне животне области, да се о томе мало говори у школи, да су присутни родни стереотипи међу младима који диктирају родне поделе које излажу ризику дечаке и девојчице.
На крају конференције формулисани су закључци:
- Рана дијагностика и лечење конгениталних аномалија репродуктивних органа мушкараца могу да обезбеде очување фертилне функције у одраслом добу мушкарца;
- Код младих мушкараца сексуално преносиве инфекције (СПИ) често остају непрепознате те се не примењује правовремена терапија и лечење;
- Дуготрајни упални процеси утичу на оштећење репродуктивног система код мушкарца и из тог разлога је неопходно едуковање младих о могућностима превенције СПИ, као и о њиховим последицама;
- Неопходно је упознавање младих са ефектима вакцине против ХПВ-а односно њеним значајем у превенцији карцинома;
- У очувању мушког репродуктивног здравља важна је балансирана и оптимална исхрана уз подизање свести о значају функционалне исхране;
- Употреба дијететских суплемената који су у функцији мушког здравља је у порасту, али исти се могу употребљавати само у дефинисаним ситуацијама и уз консултације са стручним лицима, те исти не могу представљати замену за лекове;
- Неопходност континуираног образовање лекара, педијатара, школских лекара и лекара који се у својој пракси баве децом и адолесцентима, и информисање о савременим ставовима за очување фертилитета мушке популације;
- Важно је увести сексуално образовање у образовни систем Србије најкасније до узраста 16 година;
- Здравствено васпитање о сексуалном и репродуктивном здрављу неизоставно треба да садржи едукацију о сексуалним и репродуктивним правима, родној равноправности, значају аутономности у доношењу сексуалних одлука, али и питања која се тичу стереотипа родних улога, дестигматизације и антидискриминације, у односу на сва лична својства, па и у односу на пол и род.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данашњу видео-конференцију „Репродуктивно здравље мушкараца“ у сусрет 11. јулу, Светском дану становништва.
Кризне ситуације, попут пандемије вируса COVID-19, повећавају ризик од насиља у породици и партнерским односима, а нарочито су рањиви жене и деца.
Током ванредног стања жене су биле изложене двоструком ризику – да буду заражене корона вирусом и да буду изложене насиљу. Мере које су предузимане током ванредног стања, попут изолације или забране кретања, имале су ефекта у сузбијању епидемије, али су женама које су се суочавале са насиљем отежавале положај, приморавајући их да, затворене између четири зида, време проводе са насилником. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти.
Како су се у тој ситуацији понашале владине, а како невладине организације? Које су мере предузимане и да ли су механизми заштите били прилагођени измењеним околностима? – ово су само нека од питања на која су јуче покушали да одговоре учесници видео-конференције „Насиље над женама у ванредном стању“, коју је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Како би се комплексна тема насиља над женама сагледала из различитих перспектива, у раду конференције су учествовале особе различитог професионалног и социјалног искуства.
На скупу је истакнуто да је у периоду ванредног стања опао број пријава институцијама за насиље у породици, али да је био повећан број позива невладиним организацијама путем СОС телефона. Оне су се, како се чини, лакше прилагођавале новонасталим приликама, брзо су реаговале и углавном су биле доступне 24 сата. Говорило се и о раду и подршци коју су пружале међународне организације, пре свега ОЕБС, Савет Европе, УН WOMEN и друге. Иако понекад делују као троме и бирократизоване, наведене институције су током пандемије реаговале веома брзо. Као веома добар оцењен је и потез Министарства правде да се током ванредног стања не одлаже већ да се санкционише насиље над женама, али је, као проблем, истакнуто то што нам је непознат број таквих случајева.
Рад видео конференције окончан је усвајањем закључака. У случају будућих ванредних околности/стања рад свих институција, истиче се у закључцима, треба прилагодити конкретној ванредној ситуацији. Обзиром на то да је држава прокламовала „нулту толеранцију на насиље“ захтев жртве за заштитом у случају евентуалних будућих ванредних околности не може бити ограничен постојањем ових околности. Из наведених разлога свака институција, од правосуђа до цивилних организација, мора сачинити план рада и одговор на то како треба да функционише у време кризе, како би се у будућности спремно суочиле са сличним проблемима. Искуство из ванредног стања захтева да се укључимо у изналажење алтернативних механизама за пружање подршке жртви. Напокон, званичне институције у борби против насиља над женама треба да сарађују са невладиним организацијама и континуирано раде на подизању свести о неприхватљивости насиља сваке врсте.
Поред заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежане Кнежевић, у раду конференције учествовали/ле су: судија Основног суда у Новом Саду Данијела Вемић, професорка Правног факултета у Нишу и представница Женског истраживачког центра проф. др Невена Петрушић, координаторка за борбу против насиља над женама у UNDP-у Маја Бранковић Ђундић, дипломирани социјални радник из Центра за социјални рад Стара Пазова Радмила Стојановић, координаторка Сигурне женске куће у Новом Саду др Нада Падејски Шекеровић, координаторка Сигурне женске куће у Сомбору Тамара Савовић, представница организације „Из круга – Војводина Ивана Зелић, представница СОС женског центра у Новом Саду Ивана Перић, представница Удружења Рома Нови Бечеј и научна саветница Института друштвених наука, др Зорица Мршевић.
