Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је Културном центру Новог Сада организовао Стручни скуп: „Здравље, самопоштовање и достојанство детета – Подршка деци на болничком лечењу“. Скуп је организован с циљем да се укаже на значај целовитог приступа правима и развоју детета и да допринос унапређењу права детета на уживање највишег остваривог стандарда здравља како је то прописано Конвенцијом Уједињених нација о правима детета.
Према речима професора др. Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, на основу искуства Покрајинског заштиника грађана у области права детета на здравствену заштиту, деца на болничком лечењу препозната су као посебно рањива група. „Боравак у болници за дете може бити застрашујуће, трауматично искуство, јер деца нису само болесна, она су и одвојена од својих породица, пријатеља и познатог окружења. Стога је, ради пуног остваривања права детета и поштовања његовог личног достојанства, и у условима болничког лечења, неопходно обезбедити сваки вид подршке деци и члановима њихових породица, међусобној сарадњи и комуникацији заснованој на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију, учење и изражавање мишљења у складу с годинама детета и стањем у којем се оно налази.“
Заменик Покрајинског омбудсмана за права детета Милан Дакић презентовао је прелиминарне резултате истраживања о обезбеђивању пратње деци на стационарном лечењу, указавши на то да се ово право детета различито остварује у болницама у АП Војводини, као и да је неуједначена пракса болница у погледу обезбеђивања могућности да родитељи оба пола буду у пратњи детету на болничком лечењу.
Да би истакао значај холистичког приступа заштити, остваривању и унапређењу права детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман окупио је на скупу стручњаке из здравственог, социјалног и образовног система који су из различитих углова говорили о активностима и подршци деци на болничком лечењу. На Скупу су, уз покрајинског омбудсмана професора Павловића и заменика Покрајинксог омбудсмана Милана Дакића, говорили представници Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине - Др Јованка Коларовић, начелница Одељења за хематологију, Др Татјана Кисић, психолошкиња и Татјана Манојловић, васпитачица са Одељења за дечју психологију, социјалну, педагошку и превентивну делатност, Мирјана Којић Пилиповић, социјална радница Центра за социјални рад Града Новог Сада, Зоран Алексић, директор ОШ "Драган Херцог" Београд, Неда Пиљић - представница родитеља деце оболеле од рака.
Учесници Скупа више пута у току излагања наглашавали су значај активности, рада и подршке коју здравственим институцијама, запосленима, а пре свега деци на болничком лечењу и њиховим родитељима, пружа Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР). Са жељом да посебан подстрек да онима који као појединци и групе својим несебичним и пожртвованим алтруистичким радом осталима осветљавају правац којим се крећемо заједно, Покрајински заштитник грађана – омбудсман доделио је признање у виду Повеље за унапређење људских права управо Удружењу НУРДОР.
Јоланд Корора, председница Управног одбора Удружења НУРДОР захвалила се Покрајинском омбудсману на подршци и препознавању значаја рада удружења. Како је навела: "Од данас Омбудсман и Нурдор су тим који чине мала група људи, али који ће удруженим снагама чинити велике ствари“. Том приликом председница Удружења доделила је др Јованки Коларовић Повељу о правима деце у болници за допринос у раду са децом која су на болничком лечењу.
Покрајински омбудсман професор Павловић у закључним запажањима истакао је потребу за пружањем подршке и запосленима у здравственој заштити, као и унапређења положаја запослених у социјалној заштити. Уз то, указао је на то да и деци која похађају средње школе мора бити обезбеђено право на образовање у околностима болничког лечења, поставио је питање истинске подршке родитељима и скренуо пажњу на то да смо сви одговорни за положај и унапређење права детета и да није на организацијама цивилног друштва да решавају проблеме, већ да је неопходно да одговорни органи и институције креирају системска решења.
Веома је важно да се у оквиру обележавања стогодишњице присаједињења Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији посебна пажња посвети женама, учесницама Велике народне скупштине, јер су те жене својим деловањем почеле да мењају традиционални свет у чијој јавној сфери није било простора за жене – изјавила је Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије на свечаном скупу који је, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, данас уприличен у великој сали Скупштине АП Војводине.
Скуп је организован у оквиру јубилеја стогодишњице од одржавања Велике народне скупштине, на којој је донета историјска одлука о присаједињењу, а у чијем је раду учествовало и седам жена – Милица Томић, Марија Јовановић, Мара Ђорђевић Малагурски, Манда Сударевић, Анастазија Манојловић, Олга Станковић и Катица Рајчић.
Подсећајући учеснике пригодног скупа да је у раду Велике народне скупштине учествовало 757 делегата, Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, је истакао да је учешће жена у раду скупштине имало велики симболички значај.
„Ако су одлуке Велике народне скупштине израз права на самоопрдељење, онда реализација тог права није могућа ни без учешћа жена, ни без права жена, у свему једнаких са правима мушких чланова друштва“.
У новонасталој држави права жена се, на жалост, нису налазила на врху политичке агенде. Нова држава је, по речима покрајинског омбудсмана, била изразито хетерогена заједница, у којој су, у различитим социо- културним просторима, деловали различити правни системи, који су фаворизовали права мушкараца у односу на права жена. Ако су желеле да се укључе у јавни и политички живот жене су наилазиле на отпор и бројне препреке, али ни у таквим условима потраживања жена за једнакошћу и политичким правима нису замирала.
После Другог светског рата и 28. година након одржавања Велике народне скупштине жене су изједначене са правима мушкараца, што је био огроман корак напред, у односу на претходни период. Жене су, нагласио је проф. Павловић, ушле у скупштине, од локалних преко републичких до савезне, али не у проценту који је одговарао њиховом учешћу у структури становништва.
У циљу повећања броја жена у парламенту, после двехиљадите године уведене су квоте, привремене афирмативне мере које су требале да расподелу посланичких мандата усмере у правцу родне равноправности.
„Међутим, оно што је учињено и што је један од веома важних резултата борбе политичка права жена је“, по речима Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, „ сламање отпора и деконструкција предрасуда који су од политике чинили сферу у којој су се суверено могли еспонирати само мушкарци. Парламент састављен од мушких и женских посланика шаље поруку да су жене политички вредне исто као и мушкарци. Поред тога, присуство жена јача легитимитет парламента и његову осетљивост на потребе, интересе и захтеве који долазе из дубине друштва“.
Учесницима скупа обратиле су се и Љубица Отић, музејска саветница, Биљана Шимуновић Бешлин, професорица Филозофског факултета, Сузана Кујунџић Остојић, председница Националног савета буњевачке нациналне мањине, Зорица Мршевић, научна саветница и Стојанка Лекић, посланица у Скупштини Војводине, које су говориле о почецима организовања женског покрета, праву гласа, о женама учесницама Велике скупштине, квотама, оснивању и раду женске парламентарне мреже.
Прилику да се учесницима скупа обрате имале су и Верона Адам Бокрош, прва жена председница Скупштине АП Војводине, Симонида Ђурић, потомкиња Милице Томић Милетић, као и студенткиња Факултета политичких наука Александра Вељовић, која је понудила поглед на будућности парламентарног живота у Војводини и Србији.
На скупу је представљена и монографска публикација „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018.“ Овом публикацијом Покрајински заштитник грађана – омбудсман је желео да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине. У публикацији је садржан списак свих жена које су, од када су избориле бирачко право, обављале функцију посланица Скупштине АП Војводине.
У оквиру активности обиласка установа домског смештаја деце чији је оснивач АП Војводина, са циљем увида у стање људских права њихових корисника, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у петак 16. новембра 2018. године посетио Дом за децу ометену у развоју „Колевка“ у Суботици. Директор установе Ненад Козомора упознао је заменика Покрајинског омбудсмана за права детета Милана Дакића и његове сараднице са радом установе и условима живота корисника.
Дом је социјално здравствена установа која збрињава децу са сметњама у развоју узраста од 0 до 26 година живота. У Дому у овом тренутку збринута су 162 детета, најмлађи корисник има годину дана, а најстарији 19 година. Дом пружа и услугу Дневног боравка, а у њему тренутно борави 25 корисника, услугу Стационара за мајку и дете и услугу Прихватне станице. Услугом Прихватне станице се обезбеђује привремен смештај деце у случају хитне потребе, до изналажења трајнијег решења од стране надлежног органа старатељства, а користи се и за збрињавање деце миграната.
У Дому се о деци брине 90 медицинских сестара, педијатар, дечји неуропедијатар, дечји психијатар, физијатар и стоматолог. За стручни рад са децом ометеном у развоју постоје два савремено опремљена кабинета за рану стимулацију психомоторног развоја: креативна радионица и сензорна соба. Такође одређен број деце је укључен и у редован систем образовања и васпитања.
Овом приликом указано је и на многобројне пројекте који се планирају да реализују у циљу унапређења живота корисника установе. Пројекти се односе на адаптацију и реконструкцију установе, односно на проширење капацитета установе, као и стварању услова за учење на даљину деце која нису у могућности да одлазе у школу и на тај начин буду укључена у образовно-васпитни рад. Такође, разговарано је на тему смештаја деце у мале домске заједнице и о идеји палијативног збрињавања корисника овог дома.
Зоран С. Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман и Снежана Кнежевић, заменица покрајинског заштитника грађана за равноправност полова, разговарали су данас са делегацијом Молдавије о искуствима Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у борби против насиља над женама, као и о искуствима у раду Мреже „Живот без насиља“.
Уз подршку УН Wомен канцеларије, делегација Молдавије се налази у вишедневној студијској посети нашој земљи, како би се што потпуније обавестила о искуствима и примерима добре праксе које су организације цивилног друштва и независне институције стекле у заштити жена од насиља.
Србија је једна од држава у региону која је пример добре праксе у области заштите жена од насиља, а углед који је Покрајински заштитник грађана – омбудсман стекао као координатор Мреже „Живот без насиља“ био је важна препорука члановима молдавске делегације да се сретну и разговарају са његовим представницима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, уз подршку Мисије ОЕБС-а Србији, организовао је у понедељак састанак Координационог тима мреже ,,Живот без насиља“ у Скупштини АП Војводине. На састанку се говорило о реализацији постојећих активности, као и о планирању даљих активности у циљу континуиране сарадње свих институција у борби против насиља над женама. Мрежа "Живот без насиља" традиционално учествује у глобалној кампањи "16 дана активизма против насиља над женама", која почиње 25. новембра и траје до 10. децембра, па су тако на састанку договорене планиране активности поводом обележавања поменуте кампање.
Поред покрајинског заштитника грађана – омбудсмана проф. др Зорана Павловића и заменице за равноправност полова Снежане Кнежевић, састанку су присуствовале представнице покрајинских секретаријата, Завода за равноправност полова, Завода за социјалну заштиту, као и представнице Женске парламентарне мреже.
Гошће Мреже биле су Љиљана Лончар из Координационог тела за равноправност полова, која је представила први национални извештај о примени Истанбулске конвенције, Биљана Степанов из Центра за подршку женама из Кикинде, која је презентовала извештај из сенке о примени Истанбулске конвенције, као и Зорана Антонијевић, представница ОЕБС-а. Она је саопштила резултате великог регионалног истраживања о добробити и безбедности жена, чији је циљ унапређено креирање практичних политика као и унапређена подршка жртвама насиља.
Осим њих, чланицама Мреже обратила се и Светлана Селаковић, која је укратко представила спроведене, актуелне и будуће активности Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова у вези са спречавањем и сузбијањем насиља над женама у АП Војводини. Такође, заменица за родну равноправност Снежана Кнежевић најавила је тринаесто по реду одржавање годишње конференције Мреже у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, која ће се одржати седмог децембра у Скупштини АП Војводине.
