Трећу годину заредом, Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, примила је студенте и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду који су данас отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право овог семестра у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана похађа десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године, а којим се студентима омогућава да стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Током једноседмичне праксе студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предемте по којима је Покрајински заштитник грађана - омбудсман поступао.
Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица посетиле су данас Дом за старија лица „Гала” у Новом Сланкамену. Ова посета део је редовних активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области општих надлежности институције, а циљ јој је да се стекне увид у могућности остваривања и заштите људских права корисница и корисница установа социјалне заштите тзв. затвореног типа. Активности попут ове важне су због тога што се у оваквим установама неретко налазе и лица којима је за обављање свакодневних активности потребна помоћ других, као и лица којима је одузета пословна способност, па о њиховим правима уместо њих одлучује неко други.
Дом за стара лица „Гала” у Новом Сланкамену је у приватном власништву и основан је 2013. године. Капацитет му је 40 особа, а у њему тренутно борави 15 корисника. Зграда дома је нова, са двокреветеним и трокреветним собама. Неке од њих имају сопствено купатило, док се поједини корисници, најчешће они којима је потребна помоћ особља, упућени на коришћење заједничких купатила. Уз власника и директора дома, дому су запослене једна социјална радница, четири медицинске сестре и једна сервирка. Дом има своје двориште, башту и терасе за боравак на отвореном, а грејање у њему је етажно, на гас или чврсто гориво, у зависности од потребе. Исхрана корисника организована је тако да дом по основу уговора користи услуге једног ресторана.
Током обиласка дома, као и у разговору са корисницима и особљем, заменица Ширкова се уверила у то да су услови смештаја и живота корисника, као и остале услуге које дом пружа на задовољавајућем нивоу. У циљу унапређења рада дома и услова боравка корисника у њему, руководству је препоручено да се организује више креативних активности за кориснике, попут дружења са људима изван дома или излета, као и то да услуге лекара опште праксе треба корисницима да буду редовно доступне у самом дому, макар и у недељним интервалима, а не само од случаја до случаја, како је то до сада организовано.
У Темишвару је 14. априла одржана конференција под називом: „Жене у вандредним ситуацијама - Европска искуства, решења и регионалне перспективе” на иницијативу Ане Томанове Маканове, потпредседнице Скупштине АП Војводине и потпредседнице Скупштине европских региона, највеће регионалне мреже у Европи која окупља више од 200 чланица. На скупу је учествовала и заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Даница Тодоров, а представила је резултате пројекта „Родна равноправност и ванредне ситуације” чију реализацију је подржала Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена.
Конференција је организована у оквиру редовних пленарних заседања Комитета Скупштине европских региона посвећених комуникацији и активностима у кризним временима. Полазећи од наведене теме, идеја је била да представници региона на једном месту кроз стручну анализу, дијалог, размену мишљења и искустава, сагледају улогу и положај жена у кризним ситуацијама, последице, као и значај активног учешћа жена у креирању политика у кризним ситуацијама, истакла је организаторка скупа Ана Томанова Маканова, која је као потпредседница Скупштине европских регија задужена за једнаке могућности.
Потреба за укључивањем родне равноправности у политике управљања ризицима је произашла из препознавања чињенице да жене нису само једна од најугроженијих група које погађају природне и антропогене катастрофе, него њихове капацитете и вештине треба имати у виду и приликом креирања процена и планова, у превентивним активностима, али и након настанка катастрофе. Оне имају последице на целу заједницу, али је њихов утицај на жене и децу већи, јер инфраструктурне тешкоће, премештање и изолација, недостатак породичне и друштвене подршке због одсуства мушкараца, падају на терет жена, наглашено је на скупу.
У формалном смислу, родне улоге се огледају у заступљености жена на руководећим местима у управљању ванредним ситуацијама, односно невидљивости њиховог доприноса. Истраживање Покрајинског омбудсмана је показало да у локалним штабовима за ванредне ситуације има 20 одсто жена, али је њихов допринос невидљив, рекла је заменица Тодоров и нагласила да жене сагледавају ризике у својој заједници које мушкарци не виде, као и да систем заштите није прилагођен потребама жена које остају саме с децом и другим члановима породице о којима се старају. Родно условљене разлике највише се испољавају у начину информисања о ванредној ситуацији, али и вештинама које су најпотребније током ванредне ситуације. Женске организације треба да буду препознате у локалним документима и ангажоване у јединицама заштите и спасавања – што би допринело спремности локалних заједница за реаговање у ванредним ситуацијама. Локалним самоуправама је препоручено да укључе грађане и грађанке у све, а посебно у фазу превенције и креирања локалних политика, анализирају локалнекапацитетеи рањивости становништва, повећају знање и вештине чланица женских удружења за учешће у управљању ризицима и успоставе јединице цивилне заштите опште намене у којима ће жене бити равноправно заступљене, рекла је, између осталог Даница Тодоров на конференцији у Темишвару.
Представнице/представници европских региона представиле су на скупу постојеће стање у области родне равноправности са акцентом на кризне ситуације, своје регионалне стратегије и акционе планове, а усвојени су закључци чији је смисао да помогну регионима да што боље приступе процени ризика истовремено примењујући принципе родне равноправности. На стручном скупу су говориле представнице Европског института за родну равноправност, регије Вестерботен из Шведске и регије Алба Јулиа из Румуније.
Посете установама социјалне заштите у којима бораве старија лица, које се спроводе у циљу стицања увида у могућности остваривања и заштите људских права њихових корисница и корисника, као и указивања овим установама на начине њиховог унапређења, једна су од активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области општих надлежности институције. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица посетиле су данас прву у овогодишњем низу установа овог типа чији рад Покрајински омбудсман прати већ годинама - Геронтолошки центар у Руми.
Најзначајније промене у центру тичу се инфраструктуре и опреме у центру. Уз обновљени асфалтни пут у дворишту, у згради дома функционише и нови велики лифт за превоз лежећих корисника, који њиме могу да буду превезени заједно са креветом. Центар је недавно прибавио и 33 нова специјална кревета за непокретне кориснике, а нове просторије добиле су и фризерка, психолог и служба рачуноводства. Вишемилионска средства за обнову центра обезђена су, уз она из сопственог буџета, и од стране Минситарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију. У дому раде два стално запослена лекара који се, заједно са укупно 91 запосленим, старају о здравственом стању и добробити 281 корисника, а редовне прегледе у овој установи обављају и лекари специјалисти, попут психијатра, физијатра, интернисте и стоматолога.
Примена нове стандардизације приликом пријема корисника у центар почела је пре десетак дана, а увидом у насумично изабрани досије корисника заменица Ширкова констатовала је да се документација о корисницима, њиховом здравственом и општем стању, као и о другим аспектима њиховог живота у дому и ван њега, води уредно и у складу са прописима. Корисницима ни на који начин није ограничена слобода кретања, а физичком спутавању узнемирених корисника се у овом дому не прибегава. Осим физичких активности у терапијске сврхе у најсавременије опремљеној сали за физикалну и кинезитерапију, корисницима су свакодневно доступне и разне друштвене активности, радна терапија и разни креативни садржаји: од еколошке и глумачке секције до ручног рада.
Доделом захвалница, данас је у холу владе АПВ Војводине, на свечан начин обележена десетогодишњица постојања и рада Канцеларије за инкулзију Рома, као и Међународни дан Рома.
За допринос интеграцији и унапређењу положаја Рома у АП Војводини, захвалница је додељена и Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.
Канцеларија за инклузију Рома основана је 2006. године са циљем да унапреди положај Рома у областима образовања, запошљавања, здравства, становања, људских и мањинских права, као и за стварање услова за укључивању Рома у све сфере друштвеног, јавног и политичког живота.
