Покрајински заштитник грађана – омбудсман и Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду закључили су данас споразум о сарадњи. Споразумом се регулише сарадња у свим областима научне, истраживачке, пројектне и едукативне делатности које буду оцењене као комплементарне са становишта обе институције.
Сарадња ће се развијати у циљу преношења знања и искустава путем спровођења заједничких научно-истраживачких пројеката у области људских права, стручних скупова, едукативних и промотивних активности за стручну и ширу јавност, издавачке делатности, као и организовањем практичне наставе за студенте Правног факултета за привреду и правосуђе у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.
По речима потписника Споразума проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и проф. др Марка Царића, декана Правног факултета за привреду и правосуђе, сарадња између ове две институције требало би да допринесе унапређењу знања студената у области људских права. Са друге стране, очекује се да ће сарадња допринети томе да сврха постојања, начин поступања и искуство у раду Покрајинског, али и других заштитника грађана, стручној и широј јавности буду представљени у ширем контексту институционалних механизама за остваривање, заштиту и унапређење људских права.
Данашње потписивање Споразума први је у низу овогодишњих корака усмерених ка проширивању већ постојећег круга научно-истраживачких и образовних институција са којима ће Покрајински заштитник грађана – омбудсман сарађивати у циљу унапређења теоријског и практичног доприноса институција промовисању вредности људских права.
Током данашње посете покрајинског заштитника грађана – омбудсмана проф. др Зорана Павловића Окружном затвору у Новом Саду закључено је да се права осуђених и притворених лица поштују, а да стручне службе поступају у складу са прописима. Посета је спроведена у складу са надлежношћу институције да надгледа и прати примену међународних уговора, стандарда и прописа из области људских права и на основу прикупљених информација предлаже мере за побољшање стања у области заштите и унапређења људских права. Нарочита пажња посвећена је положају малолетних лица која се налазе у притворској јединици, као и општим условима смештаја, безбедности и доступности услуга здравствене заштите и у том смислу у раду Окружног затовора нису утврђене никакве неправилности.
Делимично растерећење смештајних капацитета у овој установи приметно је у односу на ранији период, што само по себи обезбеђује повољније услове за извршење, односно издржавање казне затвора. Тренутно бројно стање лица на издржавању казне затвора води и бољим хигијенским условима, повољнијим могућностима реализације третмана, али и лакшем спровођењу безбедносних мера. Упркос томе, постојећи број заспослених, нарочито припадника Службе за обезбеђење, оцењен је као недовољан, поготово уколико ова установа тежи подизању стандарда рада.
Архитектонска и материјална ограничења представљају вишедеценијски изазов у погледу услова смештаја осуђених лица. Упркос томе, извесни помаци учињени су тиме што су побољшани услови у санитарним чворовима, што је допринело и повећању степена опште хигијене у установи. Са друге стране, поједини изазови у вези са одржавањем одговарајућег степена хигијене у Окружном затвору одраз су неадекватног односа осуђених лица према условима у овом затвору. То се најпре уочава у њиховом одоносу према потреби очувања материјалних добара и санитарних просторија, али и одржавању личне хигијене и бризи о сопственом здрављу.
У погледу поштовања права осуђених лица, њихове дискриминације по било ком основу или примене мера принуде као начина очувања безбедности нису уочене неправилности у поступању установе, а запослени се према притвореним и лицима на издржавању казне, односе коректно и на прописани начин. На одсуство дискриминације и коректно поступање према лицима на издржавању казне затвора указују и доступност правних лекова и њихова неометана коресподенција, учешће у третману, услови смештаја и начин спровођења мера безбедности, као и чињеница да су обавештења истакнута на језицима који су у службеној употреби на територији Града Новог Сада.
Здравствена заштита лица која бораве у установи такође је оцењена као задовољавајућа, а по питању поступања здравствених установа у ургентним случајевима осуђеници на услуге система здравствене заштите у просеку чекају много краће него што је то случај са осталим грађанима. Проблеме у овом сегменту рада Окружног затвора, као што је раније поменуто, представља првенствено однос лица на издржавању казне затвора према сопственом здрављу, при чему је уочено његово занемаривање и испољавање ризичног понашања, првенствено пракса недозвољеног тетовирања, која их излаже изузетно високом ризику од инфективних болести.
Делимични недостаци уочени су у погледу радног ангажовања лица на издржавању казне затвора. Највећи број осуђених лица налази се у затвореном одељењу, те је број упослених међу њима диспропроционално мали. Разлог за то је, са једне стране, формалноправне природе јер прописи не предвиђају рад као обавезни део процеса преваспитања осуђених лица. Са друге стране, доступност послова унутар установе је прилично ограничена. Упркос периодичном радном ангажовању мањег броја лица, постојеће стање им не нуди обуку за занимања која су тржишно курентна. Ово је нарочито важно јер се овом околношћу отежавају активности социјалне реинтеграције осуђених лица по истеку казне затвора, као и њихова могућност запошљавања.
Извесна ограничења постоје и у погледу третманских садржаја, односно самог процеса ресоцијализације. Упркос томе што су у Окружном затвору у Новом Саду доступни различити корективни програми, њихова теоријска утемељеност, као и ефективност мора у вишем степену пратити научне и стручне стандарде. Поред чињенице да је око 70 одсто лица на издржавању казне у овој установи осуђено за имовинске деликте, чини се да се више мора учинити у погледу прилагођавања третмана овој популацији. Међутим, извесни помаци постоје, будући да су појединачни кораци на нивоу Окружног затвора у Новом Саду, као пример добре праксе за друге установе, предузети у специјализованој обуци запослених, а у контексту третмана починилаца насиља у породици. Примена оваквих третмана повећава и наду жртава ове врсте насиља да ће његови починиоци по изласку из затвора бити спремни да се суоче са животним изазовима, али и да насиљем неће више угрожавати никога.
Изузев достигнутог нивоа остваривања права осуђених, у светлу напора надлежних институција усмерених ка сузбијању и спречавању криминалитета, убудуће је потребно размишљати и о развијању свести осуђених лица и њихове одговорности према друштвеној заједници. Високи трошкови извршења кривичних санкција, као и приметно висока стопа рецидивизма у Србији, намећу питање ефикасности постојећег система, односно третмана осуђених лица. Затвори свакако не треба да буду место силе и принуде, али је потребно преиспитати његову улогу у процесу ресоцијализације лица која су у њима одслужила казну на начин који ће, са једне стране, свим грађанима гарантовати безбедност, а са друге стране лицима која су некада била осуђена за кривична дела омогућити да постану функционални чланови друштва. Тек стварна социјална реинтеграција лица која су одслужила казну затвора и превенција поновног чињења кривичних дела представљаће највиши могући ниво поштовања права и заштите њихових учинилаца, као и њихових породица, али и свих грађана Војводине и Републике Србије.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман, проф. др Зоран Павловић, јуче је у Ректорату Универзитета у Новом Саду поздравио учеснике и учеснице конференције у под називом „Траума и исцељење - Третман психолошких последица за жене и девојке са искуством породичног и сексуалног насиља”.
Јучерашња конференција једна је од активности пројекта Покрајинског секретаријата за здравство „Заустави - заштити - помози - Снажнији институционални одговор на родно засновано насиље у АП Војводини”. На скупу су представљени резултати пројекта након прве године његовог спровођења, а учесници из редова институција и организација цивилног друштва које делују на територији АП Војводине разменили су своја искуства у вези са применом третмана психолошких последица трауме од насиља за жене и девојке које су преживеле родно засновано насиље.
Уз др Иванку Савић, заменицу покрајинског секртара за здравство и руководитељку пројекта „Заустави - заштити - помози” као домаћина конференције, те професора Павловића, као старешину институције која већ 11 година координира радом покрајинске Мреже „Живот без насиља”, на конференцији су, између осталих, говориле и Гордана Стевановић заменица Заштитника грађана Републике Србије за права детета и родну равноправност, доценткиња др Светлана Ивановић Ковачевић са Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине, проф. др Весна Петровић, председница Српског удружења за интегративну психотерапију, представнице организација цивлиног друштва које у Кикинди и Зрењанину пружају подршку женама у ситуацији насиља Биљана Степанов и Радослава Аралица, др Милена Голубски из новосадског Дома здравља, као и Милица Џино, руководилац Службе за децу и омладину Центра за социјални рад у Новом Саду и др Нада Падејски, руководилац Сигурне куће при овом центру.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман, проф. др Зоран Павловић, састао се данас у Новом Саду са Клодом Каном, саветником координатора канцеларије УН у Републици Србији.
Позивајући се на раније најављене могућности сарадње у реализацији пројеката у области остваривања и заштите људских права лица ометених у развоју, лица лишених слободе и лица смештених у установе затвореног типа, као и у области становања и образовања Рома, на састанку су договорени наредни кораци усмерени ка обезбеђивању услова за спровођење активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у 2017. години, а које би била спремна да подржи и канцеларија УН у Републици Србији.
Састанку су, уз професора Павловића и господина Кана, присуствовали и Милан Марковић из Одељења за људска права канцеларије УН у Републици Србији, као и заменице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и Ева Вукашиновић са сарадницама.
Једанаеста по реду конференција покрајинске Мреже институција „Живот без насиља” одржана је данас у Скупштини АП Војводине у организацији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана. Овогодишња конференција бавила се одговорношћу и обавезама надлежних инсититуција у светлу Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама које доноси недавно усвојен Закон о спречавању насиља у породици.
Изражавајући своје задовољство што је овај скуп окупио представнике и представнице свих институционалних система на свим нивоима власти, стручне и научне јавности, али и и организација цивилног друштва, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, у свом поздравном говору посебно је истакао оно што је циљ оснивања, али и основ функционисања Мреже „Живот без насиља”, чијим радом координира институција на чијем је челу:
„Моја жеља је да данас овде, заједничким напором учинимо све како бисмо повратили поверење грађана у институције. Како бисмо свима онима који су угрожени и виктимизирани показали да нису сами и да, макако то прозаично звучало, покажемо да држава води рачуна о интересима својих грађана. Такође, желимо да пошаљемо јасну поруку онима који врше насиље да се оно неће толерисати. Да нећемо окренути главу на другу страну ида имамо јасну стратегију нетолеранције, кажњавања, али и обавезујућег третмана насилника. Тек системским, холистичким приступом, могуће је учинити значајнији помак у заштити жена, али и других жртава насиља. Тек постизањем високих стандарда у раду свих карика у ланцу поступања моћиће се остварити пројектовани циљеви. Ланац је јак колико и његова најслабија карика, а превенција насиља не трпи овакве слабости.”
Уз професора Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, учесницима су се током уводне пленарне сесије обратилии Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АП Војводине, Слободан Јосимовић, заменик тужиоца у новосадском Вишем јавном тужилаштву, Тања Игњатовић из Аутономног женског центра и професор др Тихомир Вејновић, управник Клинике за гинекологију и акушерство КЦ Војводине. Прилику да активно учествују у раду Конференције учесници су ималу у оквиру једног од четири панела посвећених специфичним темама. У панелу о насиљу у породици као безбедоносном питању са учесницима су разговарале Гордана Стевановић, заменица Заштитника грађана Републике Србије и Маја Бјелош из Београдског центра за безбедносну политику. О специфичним ризицима жена из мањинских заједница са посебним освртом на ромску заједницу говорили су др Горан Башић, директор Института друштвених наука и посланица у Скупштини АП Војводине Јелена Јовановић. Уводничари панела о превенцији и третману сексуалног насиља били су Биљана Делић из Покрајинског секретаријата за здравство и др Никола Петковић из Окружног затвора у Новом Саду. Медијско извештавање о насиљу у породици и према женама било је тема о којој су са учесницима конференције разговарале др Зорица Мршевић, научна саветница у Институту друштвених наука и новинарка Душка Бајић, једна од ауторки серијала „Док није касно”, који се емитује на првом програму РТВ Војводине и бави се темом личног наоружања и насиља, укључујући и насиље у породици.
Конференција је ове године окупила око 120 представника судова и тужилаштава, полиције, центара за социјални рад, здравствених установа, јединица локалне самоуправе, националних савета националних мањина, као и локалне заштитнике грађана и представнике стручне и академске јавности. Након презентације закључака из четири тематска панела, др Вељко Делибашић, научни сарадник Универзитета у Београду говорио је о усклађивању кривичног законодавства са Истанбулском конвенцијом. Излагањем о синдрому Ђеновезе, односно о тзв. посматрачима насиља, професор Павловић, покрајински заштитник грађана, затворио је конференцију разматрајући питање одговорности свакога кога насиље дотиче, нарочито његових очевидаца и сведока, да предузму нешто како би се оно спречило.
Као и ранијих година, закључци са годишње конференције Мреже „Живот без насиља” биће упућени надлежним органима са циљем да се укаже на актуелна питања и проблеме у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и родно условљеног насиља, односно на могућности унапређења формалноправног оквира и рада институција у циљу његове превенције и спречавања.
