Култура националних мањина се не може свести само на неговање и проширивање „културних манифестација”, јер је култура нешто шире и дубље од тога и обухвата, поред уметности и литературе, животне стилове, начине заједничког живота, системе вредности, традиције и веровања – истакнуто је на јучерашњем представљању зборника Национални савети националних мањина и култура 2 у Заводу за културу Војводине.
И у овом, другом по реду зборнику, исти уређивачки тим – Ева Вукашиновић, Мирослав Кевежди и Душко Радосављевић – бави се питањима од великог значаја за живот националних мањина у Србији.
Тематски репертоар зборника – политичка култура националних мањина, улога националних савета у интегративној мањинској политици, политичко представљање и сразмерна заступљеност мањина, културно наслеђе националних мањина, департизација националних савета, медији националних мањина, али и друге – интересантан је како за оне који се практично баве мањинском политиком, тако и за оне који проблемима мањинских политика приступају на академски начин. Интересантности доприноси и чињеница да аутори прилога – правници, политиколози, етнолози, филозофи, историчари, психолози, лингвисти - мањинским проблемима прилазе из различитих професионалних позиција, а што, онда, омогућује нијансиранији, сложенији и дубљи увид у мањинско питање од онога који нам посредују медији. Амбиција приређивача зборника није била да се само опишу проблеми, а чланови националних савета упознају са темама које утичу на функционисање културних система националних мањина, него и да у виду препорука допринесу решавању проблема и унапређењу њиховог рада.
Треба, напокон, имати у виду и чињеницу да се поменути зборник појављује у време израде акционог плана за остваривање права националних мањина; дакле, у право време, како је то нагласила Ева Вукашиновић. Обраћајући се присутнима, Вукашиновић је истакла да је институција покрајинског омбудсмана имала примедбе на скоро сва поглавља акционог плана. Она је нагласила да се не можемо похвалити ни правним прописима, најпре зато што нису усклађени, а потом и зато што се не примењују у пракси. Прилику да се у Србији конституише нова мањинска политика треба, по њеним речима, тражити у промени устава. Постоји, међутим, и један ограничавајући елемент који ће утицати на конституисање те нове мањинске политике, а то је уставна дефиниција државе.
Зборником „Национални савети националних мањина и култура 2” успешна сарадња Завода за културуВојводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана се, на задовољство читалаца, наставља. У овом зборнику читаоци су, по речима Алпара Лошонца, добили књигу која није апологетска, која не нуди брзо и олако решавање проблема, али зато садржи низ подстицајних момената за промишљање мањинског питања.
Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, разговарала је јуче са Милошем Јанковићем, замеником Заштитника грађана о наставку сарадње две институције. На састанку, који је одржан у просторијама републичког Заштитника грађана, било је речи о потписивању новог Меморандума о сарадњи, заједничким посетама установама у којима бораве лица лишена слободе, формирању комисије за избор удружења за сарадњу у обављању послова у оквиру Националног механизма за превенцију тортуре, организовању семинара и спровођењу обуке у погледу остваривања права и унапређења положаја лица лишених слободе. Осим ових, у разговору су дотакнута и методолошка питања писања извештаја о посетама установама, као и сарадње у поступању Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана по појединачним представкама лица лишених слободе.
У циљу ефикасније сарадње у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре републички Заштитник грађана и Покрајински омбудсман закључили су, у децембру 2011. године, Меморандум о сарадњи, којим је договорено учешће Покрајинског омбудсмана у посетама мониторинг тима установама на територији АП Војводине, а у којима су смештена лица лишена слободе, сачињавању извештаја, препорука, мишљења и других аката.
Тортура (мучење) представља веома озбиљно кршење људских права и у већини земаља је законом забрањена и кажњива. Стога је, у циљу њене превенције, веома важно да представници две поменуте институције врше континуирани мониторинг установа у којима се налазе лица лишена слободе.
Обавештавамо физичка лица којима је вршено умањење нето прихода, сходно одредбама Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору по основу примања која су исплаћена у једном обрачунском периоду, а односе се на примања за више обрачунских периода, да могу поднети захтев надлежној организационој јединици Пореске управе, у циљу вршења повраћаја плаћене разлике за уплату нето прихода, односно обуставе поступка утврђивања тзв. солидарног пореза, на основу Закључка Владе Републике Србије.
Захтев за повраћај средстава односно обуставу поступка утврђивања тзв. солидарног пореза подноси се надлежној организационој јединици према месту пребивалишта односно боравишта физичког лица. Захтев могу поднети физичка лица којима је вршено умањење нето прихода, сходно одредбама Закона о умањењу нето прихода лица у јавном сектору по основу примања која су исплаћена у једном обрачунском периоду, а односе се на примања за више обрачунских периода.
Уз захтев је потребно приложити на увид веродостојну документацију - обрачун примања за сваки обрачунски период – исплатни лист или одговарајући уговор за обрачун примања који се односе на више обрачунских периода, односно други акт исплатиоца прихода којим се доказује исплата прихода обрачунатих за већи број месеци а извршених у једном месецу.
На основу поднетог захтева и спроведеног поступка, Пореска управа доноси решење о повраћају плаћене разлике за уплату нето прихода на текући рачун подносиоца, односно обуставу поступка утврђивања тзв. солидарног пореза.
--------
Преузето са www.poreskauprava.gov.rs
Нацрт Закона о финансијској подршци породици са децом ускоро ће се наћи пред Народном скупштином Републике Србије. Покрајински заштитник грађана - омбудсман је тим поводом Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутио коментаре на Нацрт полазећи од вишегодишњег искуства институције у поступању поводом великог броја притужби које се односе на остваривање права у области подршке породици, социјалне и породичне заштите.
Заменице покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Даница Тодоров, задужена за област равноправности полова, Марија Кордић, задужена за област заштите права детета и Анико Ширкова, новоизабрана заменица за област општих надлежности, разговарале су данас у Скупштини АП Војводине са покрајинским посланицама - чланицама Женске парламентарне мреже о садржају и значају овог Закона и о коментарима са демографског, радноправног и социјалног аспекта. Покрајинске посланице упознате су са тиме да Нацрт Закона о финансијској подршци породици са децом уводи промене и исправља одредбе због којих се у пракси наилазило на тешкоће и у круг особа које остварују право на финансијску подршку уводи нове категорије корисника, као што су носиоци пољопривредног газдинства ии лица која су обављала привремене и повремене послове. Тиме се исказује системско опредељење да се овим законом потпуно уреди област социјалне и популационе политике, али и да се имају у виду демографске потребе друштва.
Усклађивање рада и родитељства, односно породичног и професионалног живота је од посебне важности, јер без системске подршке родитељима не може да се очекује повећање наталитета. Жене су у посебно неповољном положају, јер се, поред професионалних обавеза, оне и даље у великом проценту старају о домаћинству, деци и старијим члановима породице. Међутим, појединим решењима која Нацрт предвиђа посебно би биле погођене породиље предузетнице, породиље које су чланице пољопривредног газдинства, као и нарочито рањиве друштвене групе, попут сеоских жена и деце из породица лошијег социјалног статуса. Уз то, коментари Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана указују и на низ решења у Нацрту, чија би примена ове и неке друге категорије грађанки и грађана могле довести у неравноправан или неповољан положај, а што представља институционалну дискриминацију.
Завод за културу Војводине у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана - омбудсманом издао је зборник посвећен националним саветима националних мањина и култури.
Зборник „Национални савети националних мањина и култура 2” представља наставак успешне сарадње Завода за културу Војводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којом се стручњаци и стручњакиње у области права националних мањина баве актуелним питањима везаним за политички и правни положај националних савета националних мањина, као и функционисањем мањинских културних система.
У зборнику су заступљени радови петнаест аутора и ауторки у којима су обрађене теме у области мултикултурализма, политичке представљености и сразмерне заступљености националних мањина и политичке културе националних савета националних мањина. Уз питања потребе за де-партизацијом националних савета и унапређивања транспарентности њиховог рада, у зборнику се налазе и радови који разматрају будућност медија на језицима националних мањина, стање службене вишејезичности у Србији, формирање базе података о културним садржајима националних мањина, питања промене имиџа Рома, као и активизам женских ромских организација у Војводини и примере русинских задруга.
На наведена питања одговарају др Алпар Лошонц, др Душко Радосављевић, др Дубравка Валић, др Катинка Беретка, др Весна Марјановић, др Свенка Савић, др Зоран Таировић, др Јанко Рамач, мр Вероника Митро, мр Снежана Илић, мгр.арт. Милина Склабински, Ненад Ђурђевић, Ксенија Марковић, Нина Јанић и Јелена Перковић. Зборник су уредили др Душко Радосављевић, Мирослав Кевежди и Ева Вукашиновић.
Извор: https://www.facebook.com/groups/nevladine/
