У свом раду Покрајински заштитник грађана се редовно сусреће са питањима која се тичу Акционог плана за остваривање права националних мањина, изјавила је у уторак Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина. 
Сваком грађанину Србије Уставом је зајемчено право на правну помоћ. У стварности, међутим, велики број грађана није у могућности да оствари ово право, изјавила је данас Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка. Она је, учествујући у расправи о преговарачким поглављима из угла Војводине – расправу је у Новом Саду организовао Центар за регионализам - упозорила да се у 17 од укупно 45 јединица локалне самоправе у Војводини грађанима правна помоћ не пружа ни у ком облику, а да је у само шест јединица локалне самоуправе организована посебна служба правне помоћи. Грађанима је, према истраживању Покрајинског омбудсмана, правна помоћ најдоступнија у облику правних савета, затим у писању поднесака, док је број јединица локалне самоуправе у којима се врши заступање грађана занемарљив. Посета Специјалној болници за психијатријске болести у Вршцу: Велики помак ка смањењу стигматизације
Током протеклих година Специјална болница за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу учинила је видне помаке ка смањењу стигматизације особа оболелих од психијатријских болести и особа са менталним сметњама. То је закључак посете овој болници у оквиру активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којима се у здравственим и социјалним установама тзв. затвореног типа проверава степен примене Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на лишење пословне способности. Заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић је о овом питању, као и о условима под којима болница функционише, разговарао са директорком др Татјаном Воскресенски.
На лечењу у овој болници тренутно се налазе 764 особе, укључујући и лица којима је судском пресудом изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која се налазе у посебном одељењу. Значајан број особа на лечењу у овој болници у потпуности је лишен пословне способности, док је извесном броју њих она делимично враћена. Неуропсихијатријски тим болнице је од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку вештачио у поступцима преиспитивања пословне способности око 200 лица. Запослени у овој установи поштују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција и редовно извештавају судове о здравственом стању лица на издржавању обавезне мере лечења у здравствној установи. У значајном броју случајева вештаци су предложили да се ова мера преиначи у меру лечења на слободи, али судови веома ретко уважавају овакве предлоге стручних тимова болнице.
Увидом у документацију, као и разговором са особљем и особама на лечењу, утврђено је да су све пацијенткиње и пацијенти у упознати са својим правима и поступком лечења, уз потпуно поштовање њихове личности и достојанства. Принудна хоспитализација и спутавање особа у агитираном стању спроводи се у скласу са Законом о заштити лица са менталним сметњама и Правилником о ближим условима за примену физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама која се налазе на лечењу у психијатријским установама. Током посете у болници је била само једна особа која је због свог тренутног стања изузетне узнемирености била привремено фиксирана. Поступак фиксације спроведен је уз доследно поштовање свих продецура и прописа, као и права која су особама које бораве у овим установама загарантована.
Просторије болнице користе се и за потребе полицијског задржавања особа приведених због вожње у алкохолисаном стању, а због тога што полицијска станица у Вршцу нема адекватну просторију за њихово задржавање. Ова околност представља додатно оптерећење у раду болнице, те ће стога Министарству унутрашњих послова Републике Србије бити препоручено да за потребе задржавања алкохолисаних лица по основу Закона о безбедности у саобраћају оспособи једни просторију у полицијској станици у Вршцу.
Дводневни семинар под називом „Родна равноправност и ванредне ситуације – улога и учешће жена и женских организација” одржан је 30. септембра и 1. октобра на Андревљу за представнице женских организација из Суботице, Панчева, Сремске Митровице, Куле, Сечња и Алибунара у оквиру пројекта Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана који подржава Агенција Уједињених нација за оснаживање жена и родну равноправност.
Посебна пажња посвећена је улози жена и укључивању родне перспективе у област ванредних ситуација и одрживог развоја са циљем повећања знања и капацитета активисткиња у локалним самоуправама за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације.
На семинару је говорила представница Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова Марина Копања о улози јединица локалне самоуправе у овој области и указала на важност процене угрожености од природних непогода у свакој локалној самоуправи, као и о улози жена у процени ризика од ванредних ситуацији, реаговању на њих и у превенцији. У разговору са учесницама семинара нагласила је важност едукације лица која су задужена за ванредне ситуације, али и становништва, односно важност промене свести најширег становништва, те да ће у тим процесима пажња бити усмерена и на родну равноправност.
Полазнице семинара су учествовале у радионицама о родној равноправности, показатељима родне равноправности, о положају жена и мушкараца у Србији и партиципативној процени ризика. Радионице су биле посвећене ванредним ситуацијама – ризицима, улози грађана и грађанки у ванредним ситуацијама, а посебно улози женских организација. Две радионице су се односиле на управљање ванредним ситуацијама у оквиру локалних планова уз уношење родне перспективе, као и учешћу у процени ризика као једног од начина за родно осетљиве локалне планове за ванредне ситуације. Учеснице су навеле да семинар доприноси њиховом личном и професионалном развоју и унапређењу знања и вештина, као и да очекују даљу подршку како би разумевање увођења родне перспективе у сектор ванредних ситуација и управљања ризицима подигле на виши ниво.
Покрајински омбудсман ће са локалним партнерима који су укључени у пројекат „Родна равноправност и ванредне ситуације” направити модел плана реаговања и управљања ванредним ситуацијама који ће укључити родну перспективу.
У светлу примене Закона о изменама и допуна Закона о ванпарничном поступку, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић посетио је Дом за душевно оболела лица „1. октобар” у Старом Лецу. Посебна тема састанка директорком Дома др Мирјаном Вуковић била је примена одредби овог Закона које се односе на поступак лишења, односно делимичног враћања пословне способности.
Лишење пословне способности је веома контроверзно питање са аспекта људских права. Будући да овај поступак особу којој је пословна способност одузета лишава могућности да самостално и у своје име одлучује о својим правима, у стручним круговима се лишење пословне способности фигуративно назива и „грађанском смрћу”.
Укупнан број особа лишених пословне способности у Дому у Старом Лецу је 427, што чини готово 80 одсто од укупно 534 кориснице и корисника. Поступак поновног проверавања пословне способности покренут је у случају 20 корисника, а у случају три особе овај поступак је окончан у њихову корист, односно тако да им је делимично враћена пословна способност. Иако је ово значајан број, важно је овај поступак покренути у случају свих осталих корисника и корисница, што је уједно и законска обавеза суда који их је лишио пословне способности.
Обилазак објеката и разговори са корисницама и корисницима потврдили су да се у овом Дому изузетна пажња поклања њиховом третману, који је у највећој могућој мери прилагођен њиховим индивидуалним потребама. Процедуре у вези са лечењем и спутавањем корисника и корисница се у потпуности поштују, док је механизам путем ког се примају њихове жалбе и притужбе непосредан и у потпуности транспарентан.
Један од проблема са којима се у Дому сусрећу је пренасељеност стационара, односно објекта у ком су смештене непокретне и тешко покретне особе. Чињеница да је Дом регистрован као установа социјалне заштите знатно усложњава остваривање права на здравствену заштиту корисника и корисница, које је изузетно важно, чак приоритетно имајући у виду њихов здравствени профил. Због тога је неопходно да се овај Дом или региструје као социјално-здравствена установа, или да се у оквиру њега успостави посебна социјално-здравствена организациона јединица. Тиме би се здравствене раднице и радници Дома знатно растеретили од административних послова и имали више времена за пружање квалитетнијих здравствених услуга корисницама и корисницима Дома.
