Заменица покрајинског омбудсмана Марија Кордић учествовала је на годишњој конференцији Мреже омбудсмана за децу у Југоисточној Европи одржаној у Београду од 18-20. септембра, а која се бавила утицајем економске кризе на могућности остваривања, заштите и унапређења права детета.
На конференцији је оцењено да је економска криза у земљи највише погодила децу. Статистички подаци, између осталог, показују и то да се број деце у Србији између два пописа становништва (2002. и 2011. године) смањио за 205.000, те да деца чине свега 17,2 посто укупне популације у Србији.
Омбудсмани су о овој теми разговарали и са чланицама Одбора за права детета Народне скупштине Републике Србије. Председница Одбора и Народне скупштине Маја Гојковић и заменица председника Одбора Нада Лазић оцениле су да деца треба што мање да трпе због мера које се предузимају у условима економске кризе. Наводећи то да у време економске кризе људска права често падају у сенку економских питања, потпредседница Народне скупштине Гордана Чомић назвала је институције омбудсмана „једином светлом тачком у нашој земљи” чији рад треба подржавати и убудуће.
„Немојте никада да сумњате у значај мањинске самоуправе, маколико вам они неупућени говорили да је то сувишно. О њеном значају говори и чињеница да су национални савети 2006. године постали и уставна категорија,” истакла је покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих у свом поздравном говору на почетку обуке под називом „Избори за националне савете националних мањина” која је јуче почела у Врднику.
Учеснице обуке, које су уједно и могуће кандидаткиње на октобарским изборима, окупиле су се како би прошириле своје знање о самом изборном процесу и процедурама, као и да се детаљно упознају са свим новинама у Закону о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је препознатљив по свом раду на терену. Тим радом омбудсман стиче комплекснији увид у проблеме са којима се суочавају припадници ромске мањине. Неки од тих проблема, попут запошљавања, образовања и становања су овде и поменути. Међутим, постоје и проблеми који нису поменути, рецимо - проблеми који се тичу радноправног статуса ромских координатора, злоупотребе афирмативних мера или нетранспарентне доделе средстава на конкурсима на којима учествују и ромска удружења - изјавила је Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина. Она је, учествујући у панел дискусији „Отворено о култури Рома“, скренула пажњу да у друштву расте анимозитет према припадницима мањина, јер се стиче утисак да су припадници мањина привилеговани у односу на припаднике националне већине. Треба радити на едукацији Рома, нагласила је заменица Вукашиновић, али је још важније радити и на едукацији већине, како би се њен однос према мањинама изменио.
Покрајинска влада Аутономне покрајине Војводине је 13. марта 2013. године, донела је Одлуку о кодексу понашања у покрајинским органима. ("Сл. лист АП Војводине", бр. 9/2013). Доношењем новог кодекса престао је да важи Кодекс понашања у покрајинским органима ("Сл. лист АП Војводине", бр. 7/2007) из 2007. године. Новим кодексом прописан је скуп правила понашања којих се при обављању послова из свог делокруга морају придржавати запослени, постављена и изабрана лица у Служби Скупштине Аутономне покрајине Војводине, Секретаријату Покрајинске владе, органима покрајинске управе, службама и управама које оснива Покрајинска влада и другим организационим облицима које преко својих органа оснива Аутономна покрајина Војводина. Чланом 35 прописано је да Покрајински омбудсман у оквиру својих овлашћења контролише законитост, целисходност и ефикасност поступања покрајинских органа, прати примену и поступа по представкама у вези с кршењем одредаба Кодекса.
Углавном позитивне оцене о примени Кодекса које се из године у годину понављају у извештајима понукале су Покрајинског омбудсмана да прикупи мишљења ширег круга запослених у покрајинским органима о примени Кодекса понашања. Ради стицања потпунијег увида у праксу покрајинских органа у погледу примене Кодекса спроведена је анкета међу запосленима. Извештај о резултатима анкете може послужити као путоказ покрајинским органима у унапређењу свог рада на принципима добре управе, поштовању прописа о забрани дискриминације, као и других питања која су у вези са остваривањем људских права.
"Верујем да је студија, која нам је данас представљена, корисно штиво и за нас у АП Војводини, јер се и ми у покрајини суочавамо са сличним проблемима. Млади људи и у Војводини, због непознавања српског језика, напуштају Србију и своје даље школовање настављају у иностранству", изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка на представљању „Студије о могућностима унапређења учења српског као нематерњег језика у основним школама у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа“.
Студију је, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, поменутим локалним самоуправама, Националним саветом Албанаца, Заводом за унапређивање образовања и васпитања и Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања, израдило Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу. Изради студије је претходило истраживање којим су обухваћене све основне школе у којима се настава одвија на албанском језику у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, ученици, наставници, родитељи, директори школа, доносиоци одлука на локалном нивоу, представници цивилног друштва, државних органа, општинске управе и привредног сектора.
