У Новом Саду је 26. јуна 2014. одржана конференција о стању људских права особа које живе са HIV/AIDS-oм на којој је о искуствима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана говорила заменица за равноправност полова Даница Тодоров.
Институција има релативно скромно искуство у поступању у случајевима дискриминације особа које живе са HIV/AIDS-oм, али је констатовао да грађани исказују велику дистанцу према HIV позитивним особама које, како показују истраживања, трпе и највећи степен дискриминације. Разлог због којих се особе са HIV/AIDS-oм релативно ретко обраћају је у томе што имају осећање унутрашње стигматизације - страха од осуде и дискриминације. Ове особе имају искуство да их друштво опажа као претњу и окривљује за добијање инфекције јер HIV/AIDS посматра као резултат личне неодговорности.
Покрајински заштитник грађана примио је у претходном периоду неколико притужби грађана у којима се наводи да је Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“ упутило позиве корисницима електричне енергије да доставе свој јединствени матични број грађана. У позиву „ЕПС Снабдевање“ се наводи да уколико грађани не доставе свој јединствени матични број грађана, а за привредно друштво настане материјална штета или трошкови, „ЕПС Снабдевање“ ће бити принуђено да грађанима упути захтев за накнаду штете.
Ради информисања јавности Покрајински заштитник грађана указује на то да је чланом 42. Устава Републике Србије прописано да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују законом. Чланом 8. став 1. Закона о заштити података о личности предвиђено је да обрада података о личности није дозвољена уколико физичко лице није дало пристанак за обраду, односно ако се обрада врши без законског овлашћења. Имајући у виду да одредбе Закона о енергетици не прописују обавезу корисника електричне енергије да енергетском субјекту доставе свој ЈМБГ, корисници немају обавезу да поступају поводом позива који им је упутило Привредно друштво „ЕПС Снабдевање“. Обрада јединственог матичног броја грађана је дозвољена само уколико корисници на њу пристану.
Посланици Скупштине Аутономне Покрајине Војводине размотрили су данас у оквиру треће тачке дневног реда извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за 2013. годину.
У свом обраћању Покрајинска омбудсманка, Анико Мушкиња Хајнрих, истакла је је да тешкој економској и социјалној ситуацији, констатног пада животног стандарда и раста незапослености долази до ерозије људских права и да све већи број грађана није у стању да заштити своја права. У таквој ситуацији правна помоћ добија на значају, али је проблем у томе што у низу локалних самоуправа није формирана служба правне помоћи. У свом излагању она је истакла да у 2013. години положај особа са инвалидетом није побољшан, да постоје бројне притужбе на рад центара за социјални рад, да расте незадовољство здравственом заштитом, да новим законом није добро уређен положај заштитника пацијентових права, да се омбудсману подносе бројне притужбе на рад бројних инспекцијских служби.
Покрајински омбудсман, Анико Мушкиња Хајнрих и Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са представницима Европског центра за права Рома (ЕРРЦ).
У разговору са Адамом Вајсом, директором Правног одељења ЕРРЦ и његовим сарадницима, указано је на низ проблема који утичу на остваривање права припадника ромске националне мањине - од односа полиције према припадницима ромске мањине, преко образовања, издавања потврда о националној припадности, примени афирмативних мера, реадмисије, учешћа Рома у изради урбанистичких планова до формирања цивилних стража. У разговору је исказана и забринутост због јачања десничарских организација у низу европских земаља.
„Ово је први пут, ако сам добро разумела намеру организатора, да институција која штити права грађана свој извештај подноси онима чија права штити - грађанима Србије“, изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, учествујући у дебати „Годишњи извештај Заштитника грађана за 2013. годину – кључни налази у очима цивилног друштва“.
Пошто је ово била прилика да се заштитнику грађана постављају питања у вези са Годишњим извештајем, а имајући у виду потребу за што ефикаснијом заштитом људских права, покрајинска омбудсманка је истакла да би било изузетно важно када би се понудило шире објашњење констатације из извештаја, да покрајински омбудсман и заштитници јединица локалне самоуправе поступају често и по притужбама из надлежности републичког заштитника грађана понекад и са штетним последицама. Моје је мишљење, изјавила је Анико Мушкиња Хајнрих, да је витални интерес грађана да имају више, а не мање заштите, те да би свако евентуално смањивање броја омбудмана, односно заштитника грађана, значило смањење достигнутог нивоа права у области заштите људских права и корак у назад.
