Заменица за равноправност полова Даница Тодоров јуче је у Темерину учествовала у јавној дебати “Самохрани родитељ: постоји или не?" који је организовало Удружење грађана “Родитељ” у овом месту.

Заменица је указала, између осталог, на потребу прецизнијег дефинисања термина – самохрани родитељ, који се уобичајено користи за све врсте родитељства - разведене, растављене и родитеље који самостално врше родитељско право, јер није свеједно да ли дете има само једног или оба родитеља који и након развода или растављања треба да наставе да брину о деци и у финансијском смислу, али и да наставе да им пружају подршку, редовно их виђају и подржавају њихово одрастање. Нажалост, нема потпуних и на једном месту доступних података о броју једнородитељских породица, односно самохраних родитеља, али истраживања показују да мајке чине преко три четвртине самохраних родителја у Србији, а према сазнањима институције Покрајинског омбудсмана, до којих се дошло у центрима за социјални рад на територији АП Војводине, не спроводе се програми и пројекти за поболјшање положаја самохраних мајки, односно очева.

Заменица Покрајинског омбудсмана Марија Кордић учестовала је прошле недеље у Београду на конференцији „Деца у покрету у Републици Србији: положај и програми подршке и заштите за децу у покрету” коју су заједнички организовале организација цивилног друштва „Група 484” и Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика насиља над женама „Атина” из Београда. Овај догађај је једна од завршних активности пројекта „Реформа система социјалне заштите по мери детета” подржаног од стране ЕУ, Фонда за отворено друштво у Србији и међународне организације Саве тхе Цхилдрен.

Конференција се бавила децом која мигрирају из различитих разлога, те стога живе под разним неповољним околностима и често су изложена ризицима од неадекватне бриге, економске и других врста експлоатације, злостављања или занемаривања, небриге и насиља. Уз резултате истраживања и публикације које су настале као резултат овог пројекта, ова конференција је била прилика да стручњаци из разних области који раде као непосредни пружаоци услуга деци размене своја искуства у вези са овим питањем. На догађају су се окупили представници и представнице надлежних министарстава Републике Србије, међународних и домаћих организација и других институција које се баве унапређењем положаја деце у друштву, а заменица Кордић је овом приликом представила и неке од кључних резултата истраживања Покрајинског омбудсмана „Дечје просјачење у Војводини” спроведеног 2011. године.

Покрајински омбудсман је у петак, 31. маја одржао семинар о родној равноправности и примени Принципа за оснаживање жена за запослене у Јавном комуналном предузећу “Водовод и канализација” у Суботици, једном од три предузећа у јавном сектору рада у којима се спроводе активности у оквиру пројекта “Покрајински омбудсман ближи грађанима и грађанкама.

Семинар је организован како би се запослени упознали са законским обавезама у области родне равноправности, принципима оснаживања жена и добрим примерима примене принципа у пословној сфери, а такође и размотрили могућности увођења принципа у пословање свог предузећа.

Покрајински омбудсман ће следеће недеље наставити са пријемима грађана у војвођанским местима.

Грађани ће се примати у седишту локалне самоуправе, односно месне заједнице, а према следећем распореду:

 Уторак, 4. јун - Бач (11.00-12.00 х, Трг Зорана Ђинђића 2); уторак, 4. јун - Селенча (13.00-14.00 х, М. Тита 124); четвртак, 6. јун - Владимировац (11.00-12.00 х, Цара Лазара 76); четвртак, 6. јун - Банатски Карловац (13.00-14.00 х, Кнеза Милоша 48).

Представници и представнице четири покрајинска јавна предузећа учествовали су јуче у Скупштини АПВ на семинару о родној равноправности и примени Принципа УН за оснаживање жена који је организовао Покрајински омбудсман.

„У јавности је устаљено мишљење да у државној служби, односно јавном сектору нема дискриминације и кршења права запослених по основу пола, родне припадности, брачног и породичног статуса, али резултати истразивања Покрајинског омбудсмана под називом “Жене и дискриминација” су којем је учествоало 300 жена запослених у органима управе показало је да оне имају искуство дискриминације и да најчешће наводе пол и године живота као разлог за прављење разлике у могућности заапошљавања, напредовања на послу.