Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić je učestvovala na Regionalnom forumu o femicidu, održanom 6. decembra, pod naslovom „Zajednička borba protiv femicida“.

Svrha foruma je bila okupljanje relevantnih institucija i nevladinih organizacija iz zemlje i zemalja u okruženju koje se bave borbom protiv femicida kao vida rodno zasnovanog nasilja.

U svojoj završnoj reči pokrajinska ombudsmanka se osvrnula na činjenicu da pre kraja godine u republici imamo već 28 smrtnih ishoda kao posledicu rodno zasnovanog nasilja, da borba i aktivnosti podizanja svesti moraju biti još izraženiji, jer postoji solidan zakonski okvir koji se ne primenjuje u praksi u potpunosti.

Forum je organizovan na inicijativu organizaciju FemPlatz iz Beograda, uz podršku međunarodne organizacije UN Women.

Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić i zamenica pokrajinske zaštitnice građana - ombudsmanke za ravnopravnost polova su, u svojstvu članova Udruženja ombudsmana Srbije učestvovale na redovnoj skupštini ovog udruženja , održanoj 4. decembra 2023. godine u Šapcu. Na skupštini je za novog predsednika UOS izabran Miljko Valjarević, lokalni ombudsman Grada Beograda.

U nastavku rada, 5-6. decembra 2023. godine, održane su edukacije o ulozi institucije ombudsmana o zaštiti manjinskih prava i praćenju rodno odgovornog budžeta sa fokusom na rodnu analizu.

Predstavljen je i rad na izgradnji vizuelnog identiteta UOS i veb prezentacija udruženja.

Redovna skupština i edukacije su održane uz finansijsku podršku Misije OEBS u Republici Srbiji.

Na poziv organizatora – Centralnoevropske akademije, Instituta Ferenc Madl i drugih partnera iz Budimpešte, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je na međunarodnoj konferenciji „Dani prava deteta 2023“ koja je 30. novembra i 1. decembra 2023. godine održana u glavnom gradu Mađarske.

Ovogodišnjom konferencijom obeleženo je 45 godina od inicijative za donošenje Konvencije o pravima deteta, a događaj je tematski bio posvećen pravima dece koja se nalaze na marginama društva, kako poboljšati njihov položaj u cilju ostvarivanja, zaštite i unapređenja principa i prava koje im garantuje ovaj najznačajniji međunarodni dokument u ovoj oblasti. Na skupu koji je obuhvatio veliki broj stručnjaka za prava deteta iz različitih oblasti, mahom iz zemalja Srednje Evrope ali i drugih, te uz aktivno učešće dece, održan je niz predavanja, okruglih stolova i drugih aktivnosti na teme participacije dece, zaštite dece pripadnika nacionalnih manjina, dece sa mentalnim i drugim smetnjama u razvoju, alternativnom zbrinjavanju dece, neophodnosti specijalizovanih institucija za zaštitu prava deteta, dece tražioca azila i mnogih drugih.

Savetnik u Ombudsmanu Milan Dakić održao je predavanje na temu prava dece u uličnoj situaciji, te učestvovao u brojnim diskusijama i panelima.

Prepoznajući da je nasilje u porodici najrasprotranjeniji vid kršenja ljudskih prava, kao i da međusobna saradnja i koordinacija institucija predstavlja preduslov efikasne borbe protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja”, organizovao je danas u saradnji sa Ministarstvom pravde Republike Srbije godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja“ pod nazivom „Sprečavanje i otkrivanje svih vidova nasilja nad ženama i nasilja u porodici“.

Konferenciju je otvorila Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić,  izrazivši zahvalnost svim članovima i članicama mreže „Život bez nasilja“ koji, kao profesionalci i stručnjaci, ali kao i kolege, saborci i saradnici, već 18 godina zajedničkim radom i trudom daju doprinos u borbi protiv nasilja u porodici i otklanjanju neravnopravnosti između žena i muškaraca.

U uvodnom delu skupa prisutnima se obratila i državna sekretarka u Ministarstvu pravde Republike Srbije Bojana Šćepanović, šefica Odseka za prevenciju nasilja u porodici u Ministarstvu unutrašnjih poslova Stana Pantelić i sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Slobodan Velisavljević.

Tema konferencija elaborirana je kroz izlaganja u tri zasebna panela, pa se tako o rodno zasnovanom nasilju govorilo kao o ekonomskom nasilju, seksualnom nasilju i najekstremnijem obliku nasilja nad ženama, rodno zasnovanom ubistvu -  femicidu.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman već godinama upozorava na to da institucije osim fizičkog neretko ne prepoznaju druge oblike nasilja u dovoljnoj meri. Ekonomsko nasilje kao vid nasilja predstavlja poseban izazov za sve učesnike u borbi protiv nasilja prevashodno zbog svoje specifičnosti u manifestaciji. Da bi napustile nasilne veze, žene moraju imati pristup sveobuhvatnom spektru koordinisanih mera i usluga koje pružaju nadležne institucije. Velika prepreka za žene žrtve nasilja koje žele da izađu iz kruga nasilja je činjenica da su žene često ekonomski zavisne od svojih partnera, zbog čega im je neophodna podrška za ekonomsko osnaženje i besplatne specijalizovane usluge i resursi koji će im omogućiti da izađu iz nasilne zajednice. Prema rečima Nadežde Satarić iz Udruženja „Amity – snaga prijateljstva“,  starije žene su posebno ugrožene kada je u pitanju eksploatacija i zlostavljanje, u šta spada i ekonomsko zlostavljanje i uskraćivanje prava na nasleđivanje. Od finansijske zloupotrebe u većem riziku su starije udovice, razvedene, usamljene žene, kao i starije žene sa kognitivnim smetnjama. Potrebno je razumeti barijere starijih da otkriju da su žrtve nasilja (društvene vrednosti, finansijska zavisnost, pitanja nege, gde će živeti...)

Žene su u vlasništvu samo 6,3% nekretnina, manje su zastupljene na tržištu rada, imaju više neplaćenog rada i često se odriču nasledstva u korist muških članova porodice. Žene koje su se odrekle nasledstva vrlo često se nakon toga pokaju, kada dođu u teške životne situacije. Izlazak iz nasilne veze ili dobijanje nekog vida socijalne pomoći u velikoj meri su uslovljeni time da li se žena odrekla nasledstva. Prema rečima Jelene Ružić, osnivačice i direktorke Ženskog udruženja kolubarskog okruga, neophodno je informisati žene o njihovim pravima, obavezama i posledicama davanja nasledničkih izjava kroz uključivanje Javnobeležničke komore. Socijalna zaštita mora biti dostupna i onim ženama koje su se, usled neinformisanosti ili društvenih očekivanja, odrekle prava na nasledstvo – ne smemo dozvoliti da budu duplo kažnjavane, prvo kroz rodne uloge, a onda i kroz zakone.

Posebnu pažnju potrebno je obratiti na razvoj prava i usluga u cilju podrške i osnaživanja žrtava nasilja. Prema rečima Maria Šilija iz Centra za socijalni rad Subotica, potrebno je da se pomenuta prava i usluge obezbede na efikasan, ekonomičan, celovit i kontinuiran način, uz podršku jedinica lokalne samouprave.

O načinu i pravilima ispitivanja, korišćenju skrin soba  i drugih mehanizama zaštite posebno osetljivog svedoka od sekundarne/višestruke retraumatizacije, odnosno o postupanju institucija u slučajevima seksualnog nasilja govorili su Miroslav Rakić, glavni javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi i Ivana Josifović, sudija Višeg suda u Novom Sadu.

Podaci istraživanja „Srbija – seksualno nasilje i uznemiravanje u onlajn okruženju“ pokazuju da je svaka druga osoba uzrasta između 15 i 18 godina doživela je različite vidove seksualnog nasilja i/ili uznemiravanja na društvenim mrežama na teritoriji Republike Srbije. Kada je reč o redukciji seksualnog nasilja, prema rečima doc. dr Jovane Škorić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, mere prevencije trebalo bi da uključe interdisciplinarni pristup različitih relevantnih nauka, disciplina i/ili profesija, dok ključne strategije u okviru prevencije treba da obuhvate prepoznavanje faktora rizika, izgradnju kapaciteta i veština profesionalaca u sistemu socijalne zaštite, obrazovanju, zdravstvu i drugim relevantnim sistemima, promociji društvenih normi i vrednosti koje štite od nasilja, kao i osnaživanje žena i devojčica i kreiranje zdravog i bezbednog društvenog okruženja.

Za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici, kako je istakla Aleksandra Lučić Fajfer, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, uz blagovremeno i koordinisano pružanje pomoći, podrške i usluga institucija, stručnjaka i specijalizovanih organizacija, neophodno je ohrabrivati žene da prijave sve vrste nasilja bez obzira na to ko je učinilac nasilja. Nužno je da državne institucije u svakom trenutku, sa dužnom pažnjom, razmotre sve potencijalne rizike od mogućeg nasilja u porodici i njegovog smrtnog ishoda, da zaštite i pruže blagovremenu i sveobuhvatnu podršku ženama koje trpe nasilje. Takođe, blagom kaznenom politikom prema počiniocima nasilja nad ženama i nasilja u porodici šalje se poruka da je ono legitimno i prihvatljivo. Profesorka i ekspertkinja Zorica Mršević govorila je o slučajevima često naročito brutalnih ubistava žena od strane njihovih sinova, ukazavši na potrebu uspostavljanja efikasnih i dostupnih usluga u okviru sistema, kao i važnost usklađivanja usluga podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Republici Srbiji sa obavezujućim međunarodnim standardima – posebno sa Istanbulskom konvencijom koja propisuje obavezu pružanja specijalizovanih usluga podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja.

Izveštavanje medija o nasilju prema ženama naročito je važno, budući da su mediji ključan faktor u oblikovanju stavova javnosti o fenomenu rodno zasnovanog nasilja, a izveštavanje o okončanim slučajevima nasilja i sudskim presudama, primera radi, može da ima i preventivni značaj i ohrabri žrtve da prijave nasilje. Prema mišljenju novinarke i članice grupe „Novinarke protiv nasilja nad ženama“ Tamare Srijemac, iako je nasilje konstantno prisutno u medijima, načini za prevazilaženje takve prakse postoje, a jedan od načina je edukacija novinara i novinarki i njihovo upoznavanje sa Smernicama za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama koje je izradila ova grupa novinarki.

Na konferenciji, koja je održana u Amfiteatru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, prisustvovalo je više od 120 predstavnika i predstavnica sudova, tužilaštava, policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih i drugih ustanova i organizacija, kao i studenata i studentkinja Pravne klinike za borbu protiv nasilja u porodici sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Mreža „Život bez nasilja” okuplja institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2005. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana sa namerom povezivanja svih institucija koje se susreću i koje imaju zakonsku obavezu da rade na rešavanju slučajeva nasilja, sa krajnjim ciljem da se poboljša pristup problemu nasilja u porodici, uspostavi partnerstvo i razmenjuju dobre prakse. 

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, zamenica za ravnopravnost polova Snežana Knežević i saradnica Sonja Kenig prisustvovale su juče, 28. novembra, Nacionalnoj konferenciji „Pravo na nasleđivanje - put ka rodnoj ravnopravnosti i zaustavljanju nasilja“.

Konferencija je održana u Beogradu u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama“, a zajednički su je organizovali Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji i Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS.

Uprkos postojećem zakonskom okviru koji jednako tretira muškarce i žene u našem društvu još uvek su duboko ukorenjene predrasude i stereotipi, kao i uverenja koja stavljaju ženu u neravnopravan položaj prilikom nasleđivanja imovine, žene se često odriču nasleđa u korist muških srodnika, što može uticati na njihovu ekonomsku nezavisnost, ali i rizik od različitih oblika porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Konferencija je bila posvećena kako podizanju svesti o postojanju ovog problema, tako i pružanju podrške ženama na putu ekonomske nezavisnosti, koja je od suštinske važnosti za smanjenje rizika od diskriminacije i nasilja nad ženama.

Na konferenciji je predstavljen vodič kroz pravo na nasleđivanje pod nazivom „Pravo na nasledstvo - jednako za sve“.