Palijativna nega je danas, na žalost, neophodna i potreba određenom broju ljudi i trebalo bi je proglasiti kao posebno pravo - istaknuto je na konferenciji koju su juče, pod nazivom Pravo na dostojanstven život kada nam je pomoć najpotrebnija, u Novom Sadu organizovali Srpsko lekarsko društvo - Društvo lekara Vojvodine i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. U radu konferencije su učestvovali lekari, filozofi, psihijatri, socijalni radnici, sociolozi i teolozi kako bi, svako iz ugla svoje profesije, doprineli što boljoj elaboraciji jedne, kako je rečeno, važne i kompleksne teme. Po rečima pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića, konferencija o palijativnoj nezi dobar je uvod u buduće aktivnosti institucije, koje će biti fokusirane i na delikatno pitanje eutanazije.
Palijativno lečenje ne priziva smrt, niti je odlaže. Cilj palijativnog lečenja je, po rečima prof. dr Mirke Lukić Šarkanović, zamenice Pokrajinskog sekretara za viskoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, da pomogne pacijentu da lakše podnese tegobe bolesti, da umanji njegovu bol, ublaži patnju, razreši duhovne dileme i sačuva njegovo dostojanstvo. Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Kliničkog centra Niš, je naglasio da se između palijativne i intenzivne nege ne može staviti znak jednakosti, da je pitanje palijativne nege postalo veoma važno u uslovima pandemije korona virusa i da ga je moguće tematizovati u različitim kontekstima, pa i onom koji se tiče troškova. Palijativno lečenje je skupo i njegovi se troškovi mogu smanjiti, ali ne po cenu narušavanja kvaliteta nege i dostojanstva pacijenta. Između psihijatrije i palijativne medicine postoji, po rečima dr med spec. psihijatrije Vanje Prodić, bliska veza. Problem je, međutim, u tome što nema dovoljno psihijatara da se uključe u palijativnu negu, koja se ne završava smrću pacijenta nego se proteže i na period žaljenja. Svaki član palijativnog tima bi morao, po njenom mišljenju, da prođe kroz obuku i iz duhovnosti, jer duhovnost, kao integralni deo palijativnog lečenja, doprinosi boljem razumevanju pacijenta i njegove bolesti. Doc. dr Slobodan Protić, teolog, smatra da bi i duhovna sfera trebala biti prepoznata u palijativnoj nezi, i da to nije ništa novo u našoj istoriji medicine. Anesteziolog prof. dr Nebojša Knežević je učesnicima konferencije pružio mogućnost da uporede situaciju u našoj zemlji sa onom u Americi, jer je govorio o iskustvima sa eutanazijom i palijativnom negom u Sjedinjenim Državama. Tim povodom je postavljeno pitanje da li sistem vrednosti koji je stvaran u društvima prožetim utilitarizmom treba primenjivati i na našim prostorima. Doc. dr Aleksandar Stevanović, filosof, smatra da u našem slučaju treba negovati sistem vrednosti u čijem je središtu humanost, solidarnost i čovečnost. Sa osloncem na takav sistem vrednosti lakše bi se eliminisale situacije koje je dr Milana Ljubičić, profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta, nazvala socijalnom smrću. Starost nikoga ne osuđuje na izolaciju, odsustvo solidarnosti, gubitak empatije i prekid komunikacije. Starost nije dijagnoza, a stari ljudi nisu teret, mogu biti veoma produktivni i zbog svog su akumuliranog iskustva i mudrosti važan resurs.
Konferencija Pokrajinskog ombudsmana privukla je veliku pažnju. Sala u kojoj ombudsman organizuje svoje skupove, uz mere predostrožnosti, bila je ispunjena do poslednjeg mesta, učesnici su pažljivo pratili izlaganja, a diskusija, koja je zatim usledila, doprinela je da konferencija traje duže nego što je to programom bilo predviđeno. Pojačanom interesovanju za palijativnu negu svakako je doprinela i aktuelna pandemija, te pažnja javnosti fokusirana na probleme lečenja. Treba imati u vidu i činjenicu, da stanovništvo Srbije sve više stari i da je pojačani interes za palijativnim zbrinjavanjem jedna od posledica starenja stanovništva. Ustavom Republike Srbije štiti se i garantuje pravo na zdravstvenu zaštitu ali isto tako se štiti i posebno ističe da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanosti i poštovanja ljudskog dostojanstva. Dakle prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu su nerazdvojiva i podrazumevaju vrednosti kojima se pristup palijativnom zbrinjavanju pacijenta kvalitativno podrazumeva. Palijativno zbrinjavanje je pristup pacijentu koji poboljšava kvalitet života pacijenta i porodice suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje ugrožavaju život kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene i lečenje bola i drugih problema: fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. Važno je istaći da palijativno zbrinjavanje kao pravo mora biti omogućeno svakom pojedincu, građaninu i građanki bez obzira da li ima ili nema nekoga da se brine o njemu/njoj, kao i da se pruži usluga podrške i pomoći koja se ogleda, kao pravo sui generis, u multidisciplinarnom pristupu lekara, zdravstvenih radnika i saradnika, socijalnih službi, zdravstvenih službi sekundarnog i primarnog nivoa, ustanova socijalne zaštite, objedinjene psihološke i duhovne brige o pacijentu i porodici, na jednom mestu. Druga posledica je da se postojeći sistemi zdravstveno-socijalne zaštite i nege reorganizuju tako da se što potpunije zadovolje potrebe za palijativnim zbrinjavanjem. Nadalje potrebno je da se zdravstveni radnici, zaposleni u službama socijalne zaštite, pacijenti i šira javnost permanentno edukuju o palijativnom zbrinjavanju čemu je, svojom konferencijom, Pokrajinski ombudsman dao svoj doprinos.
Učesnici konferencije podržavaju predlog da se:
pravo na palijativnu negu proglasi posebnim pravom;
palijativa odvoji od intenzivne nege;
obrati posebna pažnja na pacijente u stanju socijalne potrebe, uz usluge hospisa;
javnim politikama podstiče volontiranje u odeljenjima bolnica za palijativnu negu, domovima zdravlja i hospisima;
da se u okviru postojećih institucija i nedavno proširenih kapaciteta bolničkih i drugih delova iz sistema zdravstvene i socijalne zaštite započne sa neophodnim pripremnim aktivnostima, umrežavajući relevantne institucije;
da se prepozna metodologija za utvrđivanje broja pacijenata u stanju potrebe, odnosno onih kojima je pomoć najpotrebnija, da budemo zdravstveno odgovorni i solidarni, davanjem podrške zdravstvenom sistemu tako što ćemo prihvatati mere koje se preduzimaju u okviru preventivnog delovanja zdravstvenih vlasti i,
da se nastavi sa dijalogom u društvu o očuvanju ljudskog dostojanstva čoveka kada mu je pomoć najpotrebnija, uz obavezu da se holistički pristup integriše u palijativnu negu, jer doprinosi boljem razumevanju pacijenta i njegove bolesti, ali i podršci svima koji daju podršku i pomoć kada je ona najpotrebnija.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović učestvovao je na godišnjoj konferenciju koju je danas, povodom Međunarodnog dana tolerancije, organizovao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja „Rodna ravnopravnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života“ i dodeljene Godišnje medijske nagrade za najbolje medijske sadržaje na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije.
U okviru panela „Da li nas je kovid učinio tolerantnijim ili smo na granici „pucanja“ predstavnici profesija koje nose najveći teret pandemije Kovid 19 govorili su o svojim iskustvima, problemima i izazovima sa kojima su se suočavali.
Pored pokrajinskog ombudsmana, na skupu su učestvovali i predstavnici i predstavnice državnih i drugih organa javne vlasti, ambasada, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija i medija.
Postoji mnogo toga u našoj stvarnosti što ukazuje na važnost i značaj tolerancije. Poslednji slučaj zabrane ulaska u klub grupi romskih mladića u Smederevskoj Palanci samo jedan u nizu slučajeva koji su postali predmet pažnje i javne osude.
U želji da na primeren način obeleži 16. novembar - Međunarodni dan tolerancije Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je skup na kome su predstavnici i raznih udruženja kao i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu propise i nacionalne manjine – nacionalne zajednice govorili o svojim aktivnostima na unapređenju tolerancije, međuetničke saradnje i ravnopravnosti. Na putu ka dobro uređenom pluralističkom društvu potrebno nam je mnogo toga - i dobra volja, i duh otvorenosti prema drugome, i osmišljeni programi, i razuđene aktivnosti, i snažna podrška obrazovnih, kulturnih, medijskih i svih drugih podsistema. Tolerancija nije cilj, istaknuto je na skupu, nego sredstvo za postizanje cilja – jednakosti, pravde i slobode – a čiju realizaciju usporavaju i otežavaju brojne prepreke – od snažnih predrasuda do ekonomske zaostalosti, eksploatacije i dubokih nepravdi.
O aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice vezanim za afirmaciju multikulturalizma i tolerancije govorio je Bojan Gregurić, samostalni savetnik, dok su Atila Vajda iz Udruženja prosvetnih radnika Kanjiže i Beata Ric Kasiba iz MKD „Šandor Petefi“ govorili o ciljevima, rezultatima i problemima učenja jezika društvene sredine i unapređenju tolerancije u Bečeju i Kanjiži. Nataša Heror iz „Heror media point“ upoznala je učesnike sa aktivnostima koje se u cilju učenja jezika, već desetu godinu zaredom odvijaju na Štrandu u okviru manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“, a Milan Vračar o aktivnostima udruženja „Kulturanova“ koji organizuje „Taktfest“. Dramaturškinja Divna Stojanov predstavila je projekat/predstavu interesantnog naziva „O Srđanu, koje je nacionalnosti istina“, dok je Vladimir Ilić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, svojim izlaganjem uveo učesnike u razgovor o toleranciji. Profesor Ilić je istakao da brojni činioci - ekonomski, socijalni, politički, kulturni utiču na toleranciju, kao na pretpostavku šire društvene solidarnosti, koja je ugrožena procesima demodernizacije i nazadovanja društva. U uslovima tržišne privrede postoji snažan potencijal za izbijanje etničke netolerancije i mržnje.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i redovni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe , Novi Sad, izabran je početkom novembra za počasnog profesora i doktora (Doctor et Professor Honoris causaP) Univerziteta u Pečuju.
Pečujski univerzitet je najstariji univerzitet u Mađarskoj, osnovao ga je Lajoš I Anžujski 1367. godine, a profesora Pavlovića je za počasnog doktora preporučio naučni rad, višegodišnja saradnja sa Univezitetom u Pečuju - u radu Univerziteta profesor Pavlović je prisutan u ulozi profesora, istraživača ali i kourednika časopisa Journal of Eastern European Criminal Law – kao i aktivnosti institucije, čijim radom rukovodi, na unapređenju prava nacionalnih manjina.
Pored profesora Pavlovića u zvanje počasnog doktora izabrano je još pet profesora iz Nemačke, Francuske, Rusije, Amerike, kao i menadžer Dojče telekoma.
Habilitacioni govor prof. dr Zorana Pavlovića možete pročitati u nastavku:
"Ukoliko bi pokušali da odredimo ulogu koju bi pravno obrazovanje i pravo kao socijalna činjenica trebalo da ostvare, ta reč bila bi – prisustvo pravde. Svako od nas, koji nosi pečat pravničke profesije, može da je upotrebi kao dvosekli mač. Da razdvoji nezakonito od zakonitog tkiva društvenog života, ili da omogući zloupotrebu slabijeg od strane jačeg. Nama koji smo dužni da svojim primerom i znanjem svedočimo mladim generacijama put, pala je u deo posebna odgovornost, koju bi jedan pravnik trebalo da poštuje, jer je izbor pravičnog condition sine qua non. Naš ius i naš lex. Biti pravnik ne znači samo poznavati zakone ili sastavljati, tumačiti i primenjivati pravne propise. Pravnik pre svega znači – biti na strani pravde, biti human, solidaran i nediskriminativan. A pravda, kao bog Protej menja svoje lice, ali ne gubi suštinu. Postoji jedno mesto, koje se ne nalazi ni u jednoj konvenciji, ustavu i zakonu, ni u jednom paragrafu, mesto na kome pravda postoji i iz koga crpi svoju snagu. To mesto je ljudsko srce. Pružiću Vam za to jednostavan dokaz: da li je i među nama, čiji je život obogatilo pravno obrazovanje, postojao iko ko nije bio u iskušenju da nepravdu čini, i pored toga što je bio svestan da je to nepravda? U našoj moći da se odupremo činjenju nepravde i našoj odgovornosti u sprečavanju drugih da je čine, leži sama suština bivanja pravnikom, bez koje pravni aparat ostaje samo prazna forma ili, što je još gore, oruđe društvene zloupotrebe i propadanja. U radu i odlučivanju držimo se činjenica: ne sudimo po spoljnim znacima, već sudimo pravično.
U svojoj dvostrukoj ulozi pravnika i to, kao profesora univerziteta koji prenosi znanje o tome šta pravo jeste i kako treba da bude, i u ulozi ombudsmana, odnosno zaštitnika onih kojima je pravda najpotrebnija, nedvosmisleno zaključujem: biti pravnik je privilegija, ali i obaveza. Svaki naš korak i odluka neposredno utiče na živote ljudi i nosi posledice po javni život. Svojim znanjem, svojim ličnostima i delom, pravnici obezbeđuju neuporedivo dobro jednoj zajednici. Naša dužnost ekvivalentna je sa našom odgovornošću. Zato, u svemu što radimo moramo biti svesni da našu profesiju čini dobro poznavanje i primena pravnih propisa, moralna odgovornost, ali pre svega – srce umnog čoveka."
Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, Snežana Knežević, prisustvovala je danas seminaru u organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Vojvodine koji je organizovan kao dvodenevi skup u Bačkoj Palanci.
Seminar je posvećen rodnoj ravnopravnosti, radnim pravima žena, vidljivim posledicama klimatskih promena i uticaju pandemije kovida 19 na položaj žena. Zamenica ombudsmana je učesnicima/cama seminara predstavila najznačajnije odredbe i novine Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Organizovan u formi predavanja i radionica, seminar se organizuje u okviru projekta „Zajedno smo jači“, koji Savez samostalnih sindikata Vojvodine realizuje u partnerstvu sa sindikatom LO iz Švedske.
