Prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i  savetnica u Stručnoj službi, Nina Janić Brusnjai,  dana 13. decembra 2021. godine, učestvovali su na seminaru „Zaštita podataka o ličnosti“ u organizaciji Privredne komore Vojvodine.  Pokrajinski zaštitnik građana, prof. Pavlović i saradnica, kroz izlaganja, upoznali su učesnike sa osnovama zaštite podataka o ličnosti iz ugla zaštite ljudskih prava i kao i značajnim primerima međunarodne i domaće prakse u primeni pravne regulative u ovoj oblasti.

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović učestvovao je danas na konferenciji u Novom Bečeju koja je organizovana sa ciljem ukazivanja na važnost poštovanja ljudskih prava i skretanja pažnje javnosti na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju marginalizovane grupe stanovništva.

Budući da se Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao institucija zadužena za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, svakodnevno susreće sa problemima u ostvarivanju prava građana/ki, prof. dr Pavlović je, između ostalog, na današnjoj konferenciji govorio o iskustvima u vezi sa prijavama građana/ki na rad institucija.

Pokrajinski ombudsman se osvrnuo i na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja o maloletničkim trudnoćama i porođajima, koji ukazuju da je potrebno razviti programe i usluge prevencije i zaštite namenjene rizičnim grupama dece i mladih, posebno devojčicama romske nacionalnosti. U svom izlaganju, pokrajinski ombudsman ukazao je na potrebu da se prevaziđu diskriminatorski stavovi da su maloletnički brakovi deo tradicije i kulturoloških običaja Roma, a to je moguće samo zajedničkim, koordiniranim planiranjem i delovanjem svih aktera, edukacijom roditelja i članova zajednice i osnaživanjem devojčica informacijama, znanjem i veštinama.

Konferenciju je organizovalo Udruženje Roma Novi Bečej, uz podršku OAK i Trag fondacije kroz projekat „Jedan poziv čini promenu“.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator Mreže „Život bez nasilja“, organizovao je u ponedeljak, 6. decembra, godišnju konferenciju pod nazivom „Podrška žrtvama rodno zasnovanog nasilja – unapređenje sveobuhvatne zaštite“. Konferencija je održana uživo u Novom Sadu i preko Zum platforme, a tema konferencije je, u formi zasebnih panela, elaborirana kroz izlaganja 15 učesnika i učesnica. Na svakom od pet panela tematizovan je određeni problem, pa se tako o rodno zasnovanom nasilju govorilo kroz nasilje nad starijim i višestruko diskriminisanim ženama, kao i kroz seksualno nasilje nad devojčicama i ženama. Posebni paneli bili su posvećeni radu sa počiniocima nasilja, odnosno medijskom prikazu rodno zasnovanog nasilja.

U radu konferencije  učestvovali  su kompetentni sagovornici iz različitih oblasti - novinari, doktori medicine, predstavnici tužilaštva, centara za socijalni rad, kazneno-popravnog zavoda i nevladinog sektora.

Učesnike/ce skupa pozdravili su Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova i Slađana Čabrić, predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. 

U svom obraćanju pokrajinski ombudsman istakao je da je prošlo vreme izgovora i da je došlo vreme da se započne novi ciklus u podršci žrtvama nasilja i odredi kako individualna, tako i institucionalna odgovornost za nasilje počinjeno nad ženama.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana naglasila je da je u Srbiji na normativno-strateškom planu zaokružen okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, ali da u stvarnosti postoji čitav niz problema koji podrivaju efikasnost sistema u pružanju podrške i zaštite žrtava nasilja.

Potrebno je, po rečima predstavnice Ministarstva, inkriminisati sve vidove nasilja nad ženama, raditi sa muškarcima, sarađivati sa institucijama, intersektorski i multidisciplinarno prilaziti problemima, kako bi devojčice i žene rasle u bezbednom okruženju.

Po rečima Nataše Todorović, iz Crvenog krsta Srbije, nasilje nad starijim ženama se slabo prepoznaje, ima malo istraživanja i podataka o finansijskom nasilju i zanemarivanju. U toku pandemije došlo je do povećanja nasilja, ali da barijere koje postoje i deluju – strah, stid, emocije, finansijska zavisnost od počinioca – stvaraju utisak da broj tih slučajeva mali.

Žene sa invaliditetom su u većem riziku da budu žrtve nasilja nego druge žene. Predrasude, stereotipi i na njima zasnovani stavovi normalizuju nasilje i čine ga prihvatljivim. U Srbiji se teško oblikuju javne politike kojima se suzbija višestruka diskriminacija, ali to ne znači da svako od nas ne može, istakla je Ivana Zelić, „Iz kruga - Vojvodina,  da da svoj doprinos njenom suzbijanju. 

Mario Šili, iz subotičkog Centra za socijalni rad, na konferenciji je govorio o nasilju nad pripadnicima LGBT populacije. Strah od posledica i nepoverenje u državne institucije su, po njegovim rečima, ključni razlozi zašto pripadnici ove populacije ne prijavljuju nasilje. Pomoć i podrška se traže od partnera, prijatelja, roditelja, brata, sestre, psihologa ili se uopšte ne traži - gotovo polovina  LGBT populacije prepuštena je sama sebi.

U romskoj populaciji rodne nejednakosti su, po rečima Radmile Zećirović, koordinatorke Romske ženske mreže, izraženije nego u drugim zajednicama. Veliki broj Romkinja doživljava partnersko nasilje (85%), ali ga veoma mali broj (14%) prijavljuje. Ona je istakla da je pandemija korona virusa uticala na porast nasilja, ali i na njegov pojavni oblik. Porastao je i broj žena koje su pomoć tražile preko SOS telefona.

Kada se radi o seksualnom zlostavljanju dece, ono je, po rečima Svetlane Nešić iz Pokrajinskog ombudsmana, još uvek tabu, žrtve u 90 odsto slučajeva ćute i veoma mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja dece bude prijavljen nadležnim institucijama. Situacija se  može promeniti, a ćutanje i tišina zameniti glasnošću, samo ako promenimo društvene i kulturne obrasce, kao i prakse kojima narušavamo poverenje dece u odrasle i institucije. Seksualni zlostavljači nisu nepoznate, nego su deci bliske osobe (nastavnici, treneri, itd), a deca o zlostavljanju dugo, često godinama i decenijama, ćute, jer se, kako je naglasila Bojana Tankosić, iz Ekumenske humanitarne organizacije, plaše da neće imati podršku, da će ih sredina osuditi i odbaciti, da će biti kažnjena...  Deci treba slati poruku da im verujemo, da ih razumemo i da ih ne osuđujemo. Veliku ulogu u borbi protiv seksualnog nasilja mogu imati mediji, ali tiraž, naglasila je Tankosić, ne može biti važniji od najboljeg interesa deteta. 

Po rečima Nade Padejski Šekerović, rukovoditeljke Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, za suzbijanje nasilja nad ženama veoma je važan rad sa počiniocima nasilja. Ako je cilj ovog rada zaštita žrtve i uvećanje njene dobrobiti, onda se za postizanje kredibilnog rezultata sa počiniocima nasilja mora dugo raditi, a taj rad, po njenim rečima, između ostalog podrazumeva i upravljanje emocijama, menjanje uverenja, ali i koncepta muškosti.

Predrag Kuzmanović iz Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici podelio je iskustva u radu sa počiniocima nasilja nad ženama u penalnoj ustanovi. Po oceni  Slobodana Josimovića, iz Višeg javnog tužilaštva, potrebni su dobri programi rada sa počiniocima nasilja, kako bi se smanjio broj žrtava, ali i broj povratnika u kazneno-popravne ustanove. Ljudi na izdržavanju kazne zatvora imaju, po njegovim rečima, snažan motiv da učestvuju u realizaciji tih programa, jer na osnovu njih mogu ostvariti benefite.

U više navrata na konferenciji je apostrofiran rad medija i ukazano na potrebu za razlikovanjem tabloidnih i profesionalnih medija. Prvi, kako je rečeno, ne štite identitet žrtve i pravdaju se potrebom javnosti da sve zna, romantizuju nasilje i svode ga na „zabavu“, drugi poštuju etički kodeks, prave delikatne procene i ne jure tiraž. Nisu svi novinari, po rečima Gorana Pejčića, novinara Radio-televizije Vojvodine, edukovani da pišu o rodno zasnovanom nasilju. Mediji sa jedne strane i institucije, uključujući Pokrajinskog ombudsmana, sa druge strane, treba da sarađuju, a rezultati te saradnje treba da budu bolje edukovani novinari i bolje i potpunije informisana  javnost.

Centrima za socijalni rad su, po mišljenju Miodraga Tepavca iz Sombora, potrebni odgovorni medijski partneri, ali i horizontalna i vertikalna distribucija znanja i informacija između samih institucija. Veći broj nasilja nad ženama u Vojvodini ne znači, po Tepavčevim rečima, da je Vojvodina violentnija u odnosu na ostatak Srbije; to znači da se u Vojvodini  nasilje lakše prepoznaje i da ga žene  češće prijavljuju.

Svoja podsticajna izlaganja učesnici/ce su upotpunjavali i predlozima kako unaprediti i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja učiniti efikasnijom. Neki od tih predloga su, nakon kratke diskusije, uvršteni u zaključke konferencije. Među zaključcima se posebno ističu sledeći:

U susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovom prilikom uručio je Svetlani Selaković, pomoćnici pokrajinskog sekretara za socijalnu zaštitu, demografiju i ravnopravnost polova Povelju za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju ljudskih prava, za svoja višegodišnja nastojanja i davanje doprinosa unapređenju rodne ravnopravnosti.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović održao je danas učenicima novosadske gimnazije Svetozar Marković predavanje o toleranciji – Da li smo posmatrači ili učesnici?

Obraćajući se učenicima prof. Pavlović je ukazao na vrednost, značaj i paradokse koji prate toleranciju. U današnjem pluralističkom svetu tolerancija je izuzetno važna i u njemu, po mišljenju pokrajinskog ombudsmana, obrazovno-vaspitne i nezavisne institucije imaju zajednički interes da posvećeno rade na njenom promovisanju, usvajanju i praktikovanju.

Palijativna nega je danas, na žalost, neophodna i potreba određenom broju ljudi i trebalo bi je proglasiti kao posebno pravo  - istaknuto je na konferenciji koju su juče, pod nazivom Pravo na dostojanstven život kada nam je pomoć najpotrebnija, u Novom Sadu organizovali Srpsko lekarsko društvo - Društvo lekara Vojvodine i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. U radu konferencije su učestvovali lekari, filozofi, psihijatri, socijalni radnici, sociolozi i teolozi kako bi, svako iz ugla svoje profesije, doprineli što boljoj elaboraciji jedne, kako je rečeno, važne i kompleksne teme. Po rečima pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića, konferencija o palijativnoj nezi dobar je uvod u buduće aktivnosti institucije, koje će biti fokusirane i na delikatno pitanje eutanazije.

Palijativno lečenje ne priziva smrt, niti je odlaže. Cilj palijativnog lečenja je, po rečima prof. dr Mirke Lukić Šarkanović, zamenice Pokrajinskog sekretara za viskoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, da pomogne pacijentu da lakše podnese tegobe bolesti, da umanji njegovu bol, ublaži patnju, razreši duhovne dileme i sačuva njegovo dostojanstvo.  Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Kliničkog centra Niš, je naglasio da se između palijativne i intenzivne nege ne može staviti znak jednakosti, da je pitanje palijativne nege postalo veoma važno u uslovima pandemije korona virusa i da ga je moguće tematizovati u različitim kontekstima, pa i onom koji se tiče troškova. Palijativno lečenje je skupo i  njegovi se troškovi mogu smanjiti, ali ne po cenu narušavanja kvaliteta nege i dostojanstva pacijenta. Između psihijatrije i palijativne medicine postoji, po rečima dr med spec. psihijatrije Vanje Prodić, bliska veza. Problem je, međutim, u tome što nema dovoljno psihijatara da se uključe u palijativnu negu, koja se ne završava smrću pacijenta nego se proteže i na period žaljenja. Svaki član palijativnog tima bi morao, po njenom mišljenju, da prođe kroz obuku i iz duhovnosti, jer duhovnost, kao integralni deo palijativnog lečenja, doprinosi boljem razumevanju pacijenta i njegove bolesti. Doc. dr Slobodan Protić, teolog, smatra da bi i duhovna sfera trebala biti prepoznata u palijativnoj nezi, i da to nije ništa novo u našoj istoriji medicine. Anesteziolog prof. dr Nebojša Knežević je učesnicima konferencije pružio mogućnost da uporede situaciju u našoj zemlji sa onom u Americi, jer je govorio o iskustvima sa eutanazijom i palijativnom negom u Sjedinjenim Državama. Tim povodom je postavljeno pitanje da li sistem vrednosti koji je stvaran u društvima prožetim utilitarizmom treba primenjivati i na našim prostorima. Doc. dr Aleksandar Stevanović, filosof, smatra da u našem slučaju treba negovati sistem vrednosti u čijem je središtu humanost, solidarnost i čovečnost. Sa osloncem na takav sistem vrednosti lakše bi se eliminisale situacije koje je dr Milana Ljubičić, profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta, nazvala socijalnom smrću. Starost nikoga ne osuđuje na izolaciju, odsustvo solidarnosti, gubitak empatije i prekid komunikacije. Starost nije dijagnoza, a stari ljudi nisu teret, mogu biti veoma produktivni i zbog svog su akumuliranog iskustva i mudrosti  važan resurs.

Konferencija Pokrajinskog ombudsmana privukla je veliku pažnju. Sala u kojoj ombudsman organizuje svoje skupove, uz mere predostrožnosti, bila je ispunjena do poslednjeg mesta, učesnici su pažljivo pratili izlaganja, a diskusija, koja je zatim usledila, doprinela je da konferencija traje duže nego što je to programom bilo predviđeno. Pojačanom interesovanju za palijativnu negu svakako je doprinela i aktuelna pandemija, te pažnja javnosti fokusirana na probleme lečenja. Treba imati u vidu i činjenicu, da stanovništvo Srbije sve više stari i da je pojačani interes za palijativnim zbrinjavanjem jedna od posledica starenja stanovništva. Ustavom Republike Srbije štiti se i garantuje pravo na zdravstvenu zaštitu ali isto tako se štiti i posebno ističe da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanosti i poštovanja ljudskog dostojanstva. Dakle prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu su nerazdvojiva i podrazumevaju vrednosti kojima se pristup palijativnom zbrinjavanju pacijenta kvalitativno podrazumeva. Palijativno zbrinjavanje je pristup pacijentu koji poboljšava kvalitet života pacijenta i porodice suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje ugrožavaju život kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene i lečenje bola i drugih problema: fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. Važno je istaći da palijativno zbrinjavanje kao pravo mora biti omogućeno svakom pojedincu, građaninu i građanki bez obzira da li ima ili nema nekoga da se brine o njemu/njoj,  kao i da se pruži usluga podrške i pomoći koja se ogleda, kao pravo sui generis, u multidisciplinarnom pristupu lekara, zdravstvenih radnika i saradnika, socijalnih službi, zdravstvenih službi sekundarnog i primarnog nivoa, ustanova socijalne zaštite, objedinjene psihološke i duhovne brige o pacijentu i porodici, na jednom mestu. Druga posledica je da se postojeći sistemi zdravstveno-socijalne zaštite i nege reorganizuju tako da se što potpunije zadovolje potrebe za palijativnim zbrinjavanjem. Nadalje potrebno je da se zdravstveni radnici, zaposleni  u službama socijalne zaštite, pacijenti i šira javnost permanentno edukuju o palijativnom zbrinjavanju čemu je, svojom konferencijom, Pokrajinski ombudsman dao svoj doprinos.