Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Fond „Evropski poslovi“ Autonmne pokrajine Vojvodine zaključili su danas Sporazum o saradnji. Sporazum su potpisali prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i Aleksandar Simurdić, direktor Fonda "Evropski poslovi" AP Vojvodine.

Pomenutim Sporazumom strane potpisnice su se obavezale na saradnju u svim oblastima od značaja za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, kao i u oblastima istraživačke, projektne i edukativne delatnosti. 

Saradnja Pokrajinskog ombudsmana i Fonda „Evropski poslovi“ zasnivaće se na principima međusobnog poverenja, uvažavanja i doprinosa zaštiti prava građana. Kada za to postoje zajednički interesi, strane potpisnice će zajedničkim istraživačkim radom participirati u projektima od opšteg i regionalnog značaja, učestvovati na konfrencijama, okruglim stolovima i drugim oblicima stručnih skupova koje se odnose na oblast ljudskih prava. Zajednički će organizovati seminare, tribine i promocije publikacija. Pored toga, uspostaviće i saradnju u oblasti izdavačke delatnosti, kao i međusobnu razmenu naučnih i stručnih publikacija.

Potpisivanjem ovog sporazuma proširen je krug saradnika sa kojima Pokrajinski ombudsman sarađuje na promociji, unapređenju i zaštiti ljudskih prava.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana Aniko Širkova i mlađi savetnik Stefan Todorović posetili su juče kao članovi tima Nacionalnog mehanizma protiv torture,  Okružni zatvor u Novom Sadu.    

U razgovoru sa pritvorenim licima članovi tima su želeli da dođu do odgovora na pitanje da li se i u kojoj meri policijski službenici prilikom hapšenja i privođenja lica, pridržavaju propisa.  Članovi tima obišli su i zatvorske prostorije kako bi stekli uvid u materijalne uslove u pritvorskom odeljenju.

Ovom posetom Nacionalni mehanizam protiv torture prati postupanje po preporukama Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, koje su formulisane prilikom posete te organizacije Okružnom zatvoru u Novom Sadu.

Suočen sa problemom prenaseljenosti zatvora, Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja insistira na primeni mimimalnih standarda životnog prostora koji mora biti omogućen svakom zatvoreniku. Prenaseljenost zatvora proizvodi brojne negativne posledice, od narušavanja privatnosti do tenzija i nasilja, kojima se narušava dostojanstvo lica na izdržavanju zatvorske kazne.

Deo Tima Nacionalnog mehanizma protiv torture posetio je juče i Policijsku stanicu u Bačkom Petrovcu.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je organizovao onlajn okrugli sto na temu „Stariji u vreme pandemije – život u staračkom domu“. Skup je organizovan radi potpunijeg sagledavanja problema i potreba starijih osoba, kao i radi formulisanja predloga za unapređenje njihovog položaja u domovima za vreme pandemije.

Stariji građani spadaju u najugroženije kategorije stanovništva, a posebno su ranjivi stariji koji žive u ustanovama socijalne zaštite. Danas na teritoriji AP Vojvodine u državnim i privatnim domovima za stare boravi oko 7000 osoba, koje boravak u ovim ustanovama suočava sa brojim rizicima. Neki od tih rizika su zdravstvene, a neki i psihološke prirode.  Borbom protiv širenja pandemije Covid 19 uspostavljena je nova realnost u kojoj su starije osobe morale da menjaju neke svoje ustaljene navike, što je bilo praćeno osećanjima tuge, praznine, nervoze, straha i depresije. U takvoj situaciji je bilo veoma važno, po mišljenju učesnika skupa, starijima poslati poruke podrške i ohrabrenja, poruke da u teškoj situaciji nisu sami i da nisu nevidljivi.

U radu okruglog stola, pored prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Aniko Širkove, zamenice pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, učestvovali su i prof. dr Slavica Djukić Dejanović, savetnica za implementaciju Agende 2030 UN, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Gerontoloških centara „Novi Sad“ i „Srem“ iz Rume, Doma za smeštaj odraslih i starijih lica Zrenjaninske biskupije „Misericordia“ iz Kikinde, Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Centra „Srce“ i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. 

U svojim izlaganjima učesnici okruglog stola su skrenuli pažnju na nekoliko važnih stvari, pre svega na činjenicu da je kod starijih osoba, zbog izolacije, ograničenog kretanja i ograničenih poseta domovima, izražen osećaj depresivnosti. Korisnici domova se osećaju usamljeno, jer su lišeni i socijalne podrške i aktivnosti u koje su ranije bili uključeni. Zbog toga bi, kako je bilo naglašeno, trebalo raditi na stvaranju podrške preko koje bi se unapredio kvalitet života starijih osoba. U tom pogledu je neophodno raditi i na informisanju starih, kako bi došli u posed informacija o raspoloživim vrstama pomoći i linijama podrške. Jedan od praktičnih predloga skupa je da se izradi interaktivna mapa sa adresama svih institucija koje pružaju pomoć, a na čiji bi  se rad mogle osloniti starije osobe, kao i ustanove u kojima se nalaze.

Na okruglom stolu je ukazano i na potrebu za edukacijom zaposlenih u domovima, kako bi se dodatno osnažili u prepoznavanju novonastalih problema, kao i na potrebu da se u rad domova za stare uključe i volonteri,  jer mnogi domovi nemaju dovoljan broj zaposlenih za normalno funkcionisanje ustanove. Kao primer dobre prakse navedena je Osnovna škola „Desanka Maksimović“ iz Futoga, koja je uputila video materijal podrške korisnicima Gerontološkog centra „Novi Sad“ sa porukom da nisu zaboravljeni.  

Učesnici okruglog stola su bili saglasni da bi otvaranjem linije psihološke podrške bilo veoma korisno, jer bi razgovori sa psiholozima i psihijatrima doprineli da se restrikcije nametnute borbom protiv Covid 19 lakše podnose. Pored toga ukazali su i na potrebu za izradom registra osoba koje su zavisne od pomoći drugih, kako bi se ka njima usmerili resursi zajednice. Napokon, jedan od zaključaka skupa je da se prilikom ustanovljavanja Fonda solidarnosti u vezi sa izdržavanjem dece utvrde i sredstva za izdržavanje roditelja.

Organizacijom i ovog okruglog stola Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastoji da da svoj doprinos javnoj debati o problemima koji snažno utiču na ostvarivanje ljudskih prava naših starijih sugrađana.

Deca migranti, a naročito deca bez pratnje, najugroženiji su deo migrantske populacije, njihova se prava često krše, a očekivana pomoć izostaje. Moramo biti agilniji u pružanju pomoći i energičniji u zaštiti njihovih prava – istaknuto je na okruglom stolu „Prava dece u stanju potrebe – deca migranti“, koju je danas organizovao Pokrajinski zaštitnik građana. – ombudsman.  

Pored učesnika iz Srbije, u  radu okruglog stola participirali su i učesnici iz Grčke, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Albanije, Slovenije, Rumunije, Severne Makedonije što je u delikatnu priču o deci u pokretu unelo i važnu komparativnu perspektivu. Na putu ka željenoj destinaciji ova deca proživljavaju mnoge traume, u visokom su riziku da postanu predmet trgovine ljudima i žrtva radne i seksualne eksploatacije, rodno zasnovanog i vršnjačkog nasilja.  Deca u pokretu se nalaze i u zdravstvenom riziku jer na svom putu mnoga deca nisu u mogućnosti da dobiju potrebnu zdravstvenu negu I zaštitu kao I nutritivno zadovoljavajuću ishranu za njihov uzrast.

Težak položaj dece migranata, pandemija korona virusa je učinila još težim.

Prof. Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana u pozdravnom govoru učesnicima ovog regionalnog skupa istakao je da sva deca imaju ista prava koja su, kao deo korpusa ljudskih prava, neotuđiva i nedeljiva. Deca u pokretu koja čine trećinu migrantske populacije u Evropi su usled ekonomskih, socijalnih, jezičkih i kulturoloških barijera na svom putu izložena višestrukim rizicima od ugrožavanja i povrede njihovih prava te da je važno da svi akteri u postupku zaštite prava deteta pa samim tim i dece u pokretu deluju zajedno na rešavanju postojećih problema i prevenciji pojave istih.

Iskustvo u vezi sa problemima i zaštitom prava dece u pokretu iz perspektive institucija u kojima rade  izneli su i predstavnici Pravobranitelja za decu R. Hrvatske, Ombudsmana Grčke,  Ombudsmena Bosne i Hercegovine, Ombudsmana za djecu republike Srpske, Centra za socijalni rad Kikinda, Crvenog krsta Sombor, organizacije Save the children i UNICEF Srbija, te Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Učesnici skupa su se složili da bi u vezi sa praksom detencije dece u pokretu (van krivičnopravnog konteksta) trebalo da postoji nulta tolerancija i da je u rešavanju tog problema neophodno tražiti alternativna rešenja kao npr. smeštaj u hraniteljske porodice. Standardizacija (multidisciplinarnog) postupanja u zemljama regiona prema deci u pokretu je nešto čemu treba težiti i na čemu treba raditi. Osnaživanje dece u pokretu kroz obrazovanje, bilo formalno ili neformalno, je jedna osnovnih i veoma značajnih aktivnosti koja doprinosi njihovoj zaštiti te bi bilo svrsishodno uspostavljanje protokola za njihovo obrazovanje.

Okrugli sto o deci migrantima samo je jedan od nekoliko okruglih stolova koje je Pokrajinski ombudsman organizovao u decembru. Do kraja meseca ombudsman će organizovati još jednu raspravu – o položaju starih tokom pandemije korona virusa. Sud koji je, svojevremeno, izrečen na konferenciji o ljudskom dostojanstvu tako dobija svoju praktičnu potvrdu – pokrajinski ombudsman se sve više potvrđuje kao važan forum za debatu o ključnim problemima društva.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u petak, 11. decembra 2020. godine organizovao onlajn konferenciju na temu Obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u uslovima pandemije. Skup je organizovan s namerom da se ukaže na pozitivne primere ali ujedno i nedostatke do sada primenjivanih alternativnih oblika nastave.

Skupu su, uz prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Janoša Orosa, zamenika ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, prisustvovali i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, nacionalnih saveta nacionalnih manjina na čijim se jezicima izvodi nastava u vojvođanskim osnovnim i srednjim školama, direktori, nastavnici razredne i predmetne nastave, školski psiholog, kao i predstavnici srpske manjine u Mađarskoj i Republici Hrvatskoj.

Dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana je u svom uvodnom obraćanju ukazao na potrebu zaštite integriteta nastavnika, kao i zaštite prava na privatnost dece prilikom korišćenja elektronskih uređaja tokom nastave na daljinu, istakavši da se aspekt bezbednosti dece nikada ne sme zanemariti.

Biljana Kašerić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice je upoznala učesnike skupa sa nadležnostima pokrajinskog sekretarijata u oblasti obrazovanja, navodeći da je saradnja sa nadležnim ministarstvom i nacionalnim savetima veoma uspešna.

Predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina su izneli podatke o broju snimljenih časova, o načinu organizovanja onlajn-nastave. Izrazili su zadovoljstvo saradnjom sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ukazali na potrebu organizovanja obuka i seminara za nastavno osoblje i u budućnosti.

Predstavnici škola su upoznali učesnike sa svojim neposrednim iskustvima u vezi sa funkcionisanjem nastave, provere znanja, ocenjivanja u novonastalim okolnostima, dok je školski psiholog skrenuo pažnju da je ovakvom vrstom nastave poljuljan osećaj sigurnosti kod dece, naročito mlađeg uzrasta i istakla da ništa ne može da zameni neposredni lični kontakt.

Predstavnici srpske manjine u Mađarskoj i Republici Hrvatskoj su govorili o iskustvima u tim državama. Dok je u Mađarskoj nastava organizovana na daljinu samo za srednjoškolce i dobro funkcioniše, u Hrvatskoj se uočava veći broj problema, različiti modeli nastave komplikuju stvari, pri čemu nije ostvarena potrebna saradnja između zainteresovanih aktera, te se Srpsko narodno vijeće mora osloniti na sopstvene snage.

Učesnici su se usaglasili u pogledu zaključaka da je za pohvalu promptno reagovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odmah nakon proglašenja epidemije, čime su izbegnute negativne posledice zatvaranja škola i izostanka redovne nastave. Uvođenje onlajn nastave na srpskom jeziku, zahvaljujući svesrdnom angažovanju stručnih timova zaduženih za obrazovanje u nacionalnim savetima nacionalnih manjina i spremnosti prosvetnih radnika je veoma brzo upotpunjeno i onlajn predavanjima na jezicima nacionalnih manjina, koja su emitovana preko televizijskih kanala dostupnih na celoj teritoriji pokrajine. Ovakvom adekvatnom reakcijom je i učenicima pripadnicima nacionalnih manjina omogućena nastava, sticanje znanja i savladavanje nastavnog gradiva na njihovom maternjem jeziku, odnosno jeziku njihovog školovanja. Sve to je doduše značilo i dodatno opterećenje za celokupno nastavno osoblje, koje je izostanak ličnog kontakta sa đacima moralo da nadomesti putem novih načina komunikacije. Nove mere uvedene početkom tekuće školske godine nametnule su nastavnicima i nova zaduženja, udvostručenje broja časova usled razdvajanja odeljenja sa većim brojem učenika, potrebu sažimanja gradiva zbog skraćenja školskog časa, posebnog tretmana učenika koji iz nekih razloga ne mogu da prate nastavu na daljinu itd. Načini izvođenja nastave u nastupajućem periodu predstavljaju nepoznanicu, ali se prilikom njihovog izbora, imajući u vidu prvenstveno zdravlje, treba poći od celishodnosti, a ne restriktivnosti, ne primenjivati ih jednoobrazno, već prilagođeno datim okolnostima, kao što je npr. epidemiološka situacija na određenom području, broj učenika i zaposlenih u školi, sanitarni, tehnički i ostali uslovi u školi i slično, ostavljajući prostora direktorima obrazovnih ustanova da adekvatno organizuju rad, a nastavnicima da usklade sadržaje sa mogućnostima, naravno vodeći računa o kvalitetu nastave. Učesnici skupa su na kraju konstatovali da je stalna međusobna komunikacija svih aktera u obrazovnom procesu u ovom trenutku od izuzetnog značaja, ali je takođe dragocena i razmena ideja i iskustava o kojima su svedočili govornici iz inostranstva, jer bi se primenom nekih od njihovih rešenja ova krizna situacija u školstvu lakše mogla prebroditi.