Razgovorom sa profesorom Zoranom S. Pavlovićem, pokrajinskim ombudsmanom, nova grupa studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić“ započela je praktičnu nastavu u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Tokom petodnevne nastave studenti će biti upoznati sa istorijatom institucije, odlukom o osnivanju, nadležnostima, organizacijom i postupanjem ombudsmana, istraživanjima i odnosom sa nevladinim organizacijama i medijima.
Praktičnom nastavom rukovodi Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana za opšte nadležnosti.
Predstavnici Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Aniko Širkova, zamenica i Stefan Todorović, saradnik, učestvovali su u radu Nacionalnog preventivnog mehanizma za sprečavanje torture, koji je prošle nedelje posetio Kazneno-popravni zavod u Pančevu. Ovo je prva poseta NPM-a novootvorenom Zavodu, gde su pored predstavnika Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana učestvovali i predstavnici Zaštitnika građana i predstavnici udruženja koji se bave zaštitom ljudskih prava. Posebna pažnja tokom ove posete bila je posvećena prisustvu psihoaktivni supstanci u Zavodu i ova pojava je proučena iz bezbednosnog aspekta, kao i tretmanskog i zdravstvenog aspekta i sve to da se utvrdi stepen prisutnosti psihoaktivnih supstanci u zatvorima i odgovor kazneno – popravnih zavoda na taj problem. Nacionalni preventivni mehanizam će o izvršenoj poseti sačiniti izveštaj posete i preporuke koje će dostaviti nadležnim organima, kao i samom Zavodu.
Dana 25. februara 2020. godine Aniko Širkova i Snežana Knežević, zamenice pokrajinskog zaštitnika građana zajedno sa saradnicima posetile su Gerontološki centar „Srem“ u Rumi. Cilj ove posete je bio upoznavanje sa radom centra i mogućnostima za unapređenje njegovog rada.
U razgovoru sa zamenikom direktora, psihološkinjom i glavnom medicinskom sestrom predstavnicima Ombudsmana je predočeno da se korisnici Doma razvrstavaju u četiri kategorije, po principu neophodnog stepena podrške. U prvi stepen podrške razvrstavaju se lica koja su u potpunosti zavisna od tuđe nege (nepokretna i lica sa određenim mentalnim oštećenima), u drugi stepen podrške razvrstavaju se lica koja zahtevaju negu, ali imaju očuvano mentalno zdravlje, treći stepen obuhvata lica kojima je potrebna mala podrška (npr. prilikom kupanja), dok su četvrtim stepenom obuhvaćena lica koja su u potpunosti samostalna, a takvih je u ovom centru najmanje. Centar nije namenjen za smeštaj duševno obolelih lica i u njemu se, trenutno, nalazi samo jedno lice lišeno poslovne sposobnosti.
Centar ima ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i u njemu je trenutno zaposleno ukupno 20 zdravstvenih radnika među kojima su i dva lekara opšte prakse. U okviru centra postoje četiri ambulante, bolničko odeljenje, organizovana fizikalna terapija, a poseduje i jedno sanitetsko vozilo. Centar pruža i usluge psihijatra i lekara fizikalne medicine, ali na otežan način, pošto Dom zdravlja u Rumi više nema svog psihijatra. Usluge centar trenutno koristi 290 korisnika, 45 lica se nalazi na listi čekanja. Broj zaposlenih se smanjuje zbog odlaska na rad u inostranstvo, ali i odlaska u penziju, a ne dozvoljava se čak ni zapošljavanje radi zamene. Ukupan broj zaposlenih u centru je za trećinu manji od potrebnog broja (130). ranije je centar radno angažovao 34 negovateljice, a sada ih je samo 27 koje, pored svog, obavljaju i poslove higijeničarki i vešerki.
Korisnici usluga su, uglavnom, stanovnici Srema, mada ih ima i iz Beograda i Novog Sada. Starosna struktura je oko 82-84 godine i u centru boravi više žena, nego mušakaraca.
Rekonstrukciju Centra pomoglo je Ministarstvo zdravlja, Republiča direkcija za kapitalna ulaganja, pokrajinska vlada, a deo sredstava obezbedio je i sam centar. Veliku pomoć u radu medicinskog osoblja predstavljali bi bolnički kreveti na elektro-motorni pogon, čija je nabavka trenutno u toku.
U okviru Centra organizovana je radna terapija, a društvene aktivnosti u njemu su veoma raznolike. Četiri puta u toku godine se organizuju ekskurzije, a vrlo često se u tim prilikama posećuju i drugi domovi. Radna terapija je od velikog značaja, jer ubrzava oporavak korisnika centra i stvara osećaj pripadnosti. U okviru centra postoji i biblioteka, kao i crkva u kojoj svakog prvog ponedeljka u mesecu bogosluži pravoslavni sveštenik, dok se služenje katoličkog sveštenika organizuje prema potrebi.
Gerontološki centar je izuzetno dobro opremljen - objekt A sadrži garsonjere i četiri jednokrevetne sobe, a objekat C raspolaže sa dvokrevetnim sobama. Lica koja su u potpunosti zavisna od tuđe nege smeštaju se u četvorokrevetne sobe, dok u bolničkom odeljenju postoje šestokrevetne sobe.
Iz razgovora sa korisnicima usluga predstavnici pokrajinskog ombudsmana su stekli utisak da su da su korisnici centra veoma zadovoljni sa kvalitetom usluga, ljubaznošću i predusretljivošću lekara, te da Centar smatraju svojim drugim domom.
Razgovorom sa profesorom Zoranom S. Pavlovićem, pokrajinskim ombudsmanom, nova grupa studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić“ započela je danas praktičnu nastavu u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Tokom petodnevne nastave studenti će biti upoznati sa istorijatom institucije, odlukom o osnivanju, nadležnostima, organizacijom i postupanjem ombudsmana, istraživanjima i odnosom sa nevladinim organizacijama i medijima.
Praktičnom nastavom rukovodi Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudmana za opšte nadležnosti.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je juče u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine okrugli sto pod nazivom „Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost“.
Okrugli sto je organizovan kako bi se sagledalo ostvarivanje prava na izdržavanje i ispunjavanje ove obaveze sa različitih, pravnih aspekta, kao i da se kroz diskusiju i razmenu mišljenja formulišu preporuke za unapređenje postojećeg stanja u ovoj oblasti.
Prof. dr Zoran Pavlović je u svom obraćanju istakao da se Pokrajinski ombudsman tokom prethodnih godina bavio pitanjem nedavanja izdržavanja, jer je to oblik društvene odgovornosti i brige za decu i nikako nije samo porodična stvar. Suzana Radaković, sudija Višeg suda u Zrenjaninu, govorila je o građanskopravnom aspektu izdržavanja sa primerima iz sudske prakse. Učesnike okruglog stola bliže je sa postupkom izvršenja radi naplate alimentacije upoznala Tatjana Pakledinac, sudija i predsednik Izvršnog odeljenja Osnovnog suda u Novom Sadu. Kako izgleda rad na predmetima u ovoj oblasti, iz ugla advokatske prakse, izložila je Zora Radomirović-Etorre, advokat iz Novog Sada, koja je prezentovala slučaj u kome je obveznik plaćanja izdržavanja uspešno izbegavao obavezu izdržavanja maloletnog deteta čitavih osam godina. Dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka „Sigurne ženske kuće“ u Novom Sadu, osvrnula se na žrtve nasilja u porodici koje su smeštene u sigurne ženske kuće i koje trpe više oblika nasilja, uključujući i ekonomsko. Briga o deci predstavlja javni tj. društveni interes, a nedavanje izdržavanja povlači porodičnopravne posledice, istakla je doc. dr Melanija Jančić sa Fakulteta za evropske pravno-političke studije. Nedavanje izdržavanja spada u grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, što za posledicu može da ima lišenje roditeljskog prava, navela je dr Jančić. Olivera Pejak Prokeš, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, osvrnula se na predlog Komisije za izradu Građanskog zakonika iz 2011. godine, kojim je predviđeno osnivanje Alimentacionog fonda iz kojeg bi se vršila isplata dosuđenog izdržavanja deci umesto nesavesnog roditelja-dužnika koji ne ispunjava svoju obavezu plaćanja alimentacije.
U zaključnom razmatranju, pokrajinski ombudsman je podsetio da razgovor o nedavanju izdržavanja mora da obuhvati i sve vulnerabilne kategorije stanovništva, odnosno da i drugi (pored dece) kojima je iz različitih razloga potrebno tuđe izdržavanje, posebno starija lica, ne smeju biti zaboravljeni. Kako bi se problem nedavanja izdržavanja i nedelotvoran sistem izvršenja sudskih odluka o izdržavanju rešio, neophodno je razmatranje izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Porodičnog i Krivičnog zakonika.
Pokrajinski ombudsman je ukazao na potrebu da se osnuje alimentacioni fond, iz koga bi primaoci izdržavanja, pod određenim uslovima, dobili sredstva za izdržavanje iz za te svrhe osnovanog fonda, a država bi se naknadno od nesavesnog davaoca izdržavanja regresirala. Za kraj, prof. dr Zoran Pavlović naglasio je da je ova tema izuzetno važna za čitavo društvo, i da je današnjim skupom otvoren samo deo teme, te da će Pokrajinski ombudmsan i u narednom periodu nastojati da da svoj doprinos u pronalaženju prihvatljivog rešenja.
