Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prisustvovao je konferenciji koju je 20. maja 2019. godine u Beogradu organizovao Centar za prava deteta u okviru projekta „Pravo deteta da se njegov glas čuje“. Na konferenciji je predstavljena virtuelna aplikacija za decu, kao i štampani materijali koji imaju za cilj da deci pomognu da izraze svoje mišljenje i da se ono uzme u ozbir u okviru sistema pravosuđa, socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstvene zaštite, a u čijem procesu izrade je učestvovao i Pokrajinski ombudsman.
Zamenik za prava deteta Milan Dakić obratio se učesnicima skupa u delu programa koji se odnosio na pravo deteta na participaciju u zdravstvenom sistemu, izrazivši zadovoljstvo potenciranjem bavljenja temom mentalnog zdravlja kod dece i adolescenata, imajući u vidu alarmantnost ovog problema na svetskom nivou, ali i stanje kod nas u koje se uverio nakon izvršenih poseta ustanovama socijalne zaštite u kojima su smeštena deca bez roditeljskog staranja, odnosno deca sa fizičkim i mentalnim invaliditetom, o čemu će ombudsman tokom godine sačiniti poseban izveštaj.
Pravo deteta na participaciju koje, između ostalog, uključuje pravo slobodnog izražavanja mišljenja kojem se mora posvetiti dužna pažnja, slobodu izražavanja koja obuhvata i slobodu deteta da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta, te slobodu udruživanja i slobodu mirnog okupljanja, jedno je od četiri osnovna principa Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, i od presudnog je značaja za zaštitu i unapređenje svih prava propisanih ovim najznačajnijim međunarodnim dokumentom iz oblasti prava deteta. Osim izlaganja eminentnih stručnjaka, profesionalaca koji rade sa decom i za decu iz svih navedenih oblasti, posebno efektan utisak na sve učesnike ostavila su i svedočenja dece koja su bila toliko hrabra da pred čitavim auditorijumom govore o tome kroz šta sve prolaze tokom razvoda svojih roditelja, a tako i o grubim kršenjima njihovog prava na izražavanje mišljenja od strane nadležnih nosioca javnih ovlašćenja.
U znak sećanja na sedam žena koje su ubijene u porodičnom, odnosno partnerskom nasilju tokom tri majska dana 2015. godine, Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja.
Iako je u različitoj formi nasilje nad ženama svakodnevno prisutno, ono se ne prijavljuje uvek. Činjenica da žene poznaju nasilnike i da nasilje trpe u svom privatnom prostoru ne čini nasilnike manje opasnim, a nasilje manje ozbiljnim. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman zato smatra potrebnim da upozori da se neprijavljivanjem nasilje produžava, a šanse žena da nasilje prežive smanjuju.
Nasilje nad ženama samo zato što su žene je posebno brutalan način kršenja ljudskih prava i zato u njegovom suzbijanju, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, treba insistirati na jasnoj političkoj osudi, energičnoj i doslednoj primeni zakona, odgovornom medijskom izveštavanju, menjanju društvenih normi i usvajanju novih kulturnih obrazaca koji sužavaju prostor za upotrebu nasilja.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pozdravlja svaki napor koji je u društvu učinjen u cilju suzbijanja nasilja nad ženama. Ti napori, nažalost, nisu bili dovoljni da sačuvaju živote svih žena suočenih sa nasiljem. Pokrajinski ombudsman smatra svojom obavezom da insistira na nepovredivosti prava na život i neprihvatljivosti nasilja. U tom pogledu on će se i ubuduće energično zalagati za efikasnu zaštitu žena koje trpe nasilje i striktnu primena zakona prema onima koji to nasilje vrše.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, uz podršku Misije OSCE u Srbiji, organizovao je 16. i 17. maja seminar za članice i članove Koordinacionog tima mreže "Život bez nasilja” u dvorcu "Kaštel” u Ečki.
Seminaru su prisustvovali predstavnice i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Pokrajinskog sekretarijata za finansije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Zavoda za ravnopravnost polova, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu i dva poslanika u Skupštini AP Vojvodine.
Kako bi se unapredila saradnja institucija koje deluju unutar Mreže, odnosno multisektorski pristup problemu nasilja u porodici, pristupilo se izradi strateškog plana. U cilju povezanog, efikasnog i usklađenog postupanja, ovom prilikom sačinjen je i plan aktivnosti pokrajinskih institucija koje učestvuju u radu Mreže za naredni period.
Ovo je ujedno bio i prvi sastanak Koordinacionog tima mreže "Život bez nasilja” u 2019. godini.
Zajedničkom fotografijom sa zaposlenima završena je višednevna poseta Mendi Mening, nastavnice iz Sjedinjenih Američkih Država, specijalizovane za rad sa učenicima migrantima i izbeglicama, instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Tokom svog boravka, nastavnica Mening posetila je prihvatne centre za migrante i osnovne i srednje škole u Šidu i Somboru koje pohađaju učenici migranti. U Velikoj sali Skupštine Grada Sombora, Mendi Mening održala je predavanje pred više od 60 učesnika i učesnica, među kojima su bili i učenici i učenice srednjih škola, studenti i studentkinje Pedagoškog fakulteta u Somboru, prosvetni radnici i radnice iz obrazovno-vaspitnih ustanova, predstavnici i predstavnice školskih uprava, Komeserijata za izbeglice i migracije i drugih organizacija i institucija.
U okviru predavanja, nastavnica Mening govorila je i o svom iskustvu i metodima rada koje je razvila u radu s učenicima migrantima, a u kojima je naglasak na stvaranju klime dobrodošlice, poštovanju kulture iz koje učenici dolaze, uvažavanja identiteta i ličnog iskustva svakog deteta i njihovo uključivanje u novu sredinu i zajednicu. Nastavnica Mening istakla je da smatra da je najvažniji zadatak svakog učitelja i nastavnika u tome da izgrađuje i neguje odnos poverenja i povezanost sa učenicima, saradnju s roditeljima i porodicom, kao i da omogući podršku učenicima u razvoju životnih veština, umesto fokusiranja na jednosmerno podučavanje i prenošenje informacija i znanja.
Izražavajući zadovoljstvo zbog boravka Mendi Mening, predusretljivosti zaposlenih u prihvatnim centrima i obrazovnim institucijama, kao i korisnih i konstruktivnih razgovora sa zaposlenima u pomenutim ustanovama i institucijama, Pokrajinski ombudsman je želeo da da svoj skromni doprinos unapređenju prava deteta na obrazovanje, ali i da ojača kompetencije svih profesionalaca koji su uključeni u rad sa migrantskom populacijom.
Izražavajući želju da nastave saradnju, zamenik pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić, gošći iz Amerike je poklonio monografiju o kulturnom nasleđu Vojvodine.
Međunarodni dan porodice ove godine posvećen je porodici, porodičnim politikama i glavnim ciljevima definisanim u okviru Cilja održivog razvoja 13 – Akcije za klimu. U tom kontekstu, pažnja je usmerena na poboljšanje obrazovanja, podizanje svesti i ljudskih i institucionalnih kapaciteta za ublažavanje klimatskih promena, prilagođavanje, smanjenje uticaja i rano upozoravanje, te na integraciju mera klimatskih promena u nacionalne politike, strategije i planiranje.
Tema je dvostruko značajna, jer ukazuje na uticaj različitih procesa na porodicu, kako klimatskih, tako i socijalnih, ekonomskih, kulturnih, demografskih, ističući, istovremeno, važnost porodice u formiranju, podizanju i širenju svesti o značaju klimatskih promena.
Svedoci smo toga da klimatske promene pogađaju svaku zemlju na svakom kontinentu i da se ove promene značajno odražavaju na nacionalne ekonomije i utiču na živote ljudi, zajednice i planete. Prema podacima objavljenim u publikaciji Srbija i Agenda 2030, klimatske promene manifestuju se prevashodno u promeni trenda prosečne godišnje temperature i količine padavina. „Procene za naše područje do kraja veka ukazuju na povećanje godišnje temperature vazduha i do 4oC (globalna ciljana vrednost je maksimalno 2oC). Takođe se očekuje smanjenje letnjih padavina i do 20%. Implikacije po poljoprivredne kulture su više nego očigledne. Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima u Srbiji, od 2000. do danas, prelaze 5 milijardi evra, a više od 70% gubitaka su povezani sa sušom i visokim temperaturama.“ U istoimenoj publikaciji naveden je i podatak da je tokom 2015. godine 58,5% stanovništva Republike Srbije imalo čist ili neznatno zagađen vazduh, a da 36,2% stanovništva je imalo kvalitet vazduha koji zahteva poboljšanje.
Nesumnjivo da ovakvo stanje značajno utiče na zdravlje i socio-ekonomski položaj stanovništva, a da su najsiromašniji i najviše ugroženi. Istovremeno, nauka danas pruža dokaze da su briga i obrazovanje u ranom detinjstvu osnova za održivi razvoj, zbog čega se insistira na ulaganje u osmišljavanje, implementaciju i praćenje politika usmerenih prema porodici i ranom razvoju.
Porodica je, uprkos značajnim transformacijama kroz koje prolazi u različitim društvima, i dalje osnovna jedinica društva u okviru koje učimo o sebi i svetu oko sebe i razvijamo veštine i kompetencije koje su nam neophodne za aktivno i odgovorno učešće u zajednici i društvenom životu. Na sticanje ovih kompetencija, posebno kod dece, utiču brojni činioci, uključujući: zdravlje, ishranu, bezbednost, sigurnost, odgovarajuće staranje i negu. Socijalni, ekonomski, politički, klimatski i kulturni kontekst u velikoj meri oblikuje prilike za učenje, obrazovanje i pun razvoj potencijala dece i porodice danas, a time i stanje i društvene prilike u budućnosti. Održiv razvoj i odgovorne politike, stoga, nisu moguće bez uključivanja porodice u svoje agende, a ulaganje u programe ranog razvoja dugoročno omogućuje višestruku dobrobit za pojedinca i društvo u celini.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1993. godine proglasila je 15. maj Međunarodnim danom porodica. Obeležavanje ovog dana je prilika je da se širom sveta kroz različite aktivnosti i događaje promoviše svest o pitanjima koja se odnose na porodice i da se poveća znanje o socijalnim, ekonomskim i demografskim procesima koji utiču na njih.
