Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je u Skupštini AP Vojvodine po trinaesti put organizovao godišnju konferenciju Mreže „Život bez nasilja“. Tema ovogodišnje Konferencije bila je: „Istanbulska konvencija – od zakona do prakse“, budući da je Republika Srbija 2. jula 2018. godine podnela prvi državni izveštaj o primeni Istanbulske konvencije Grevio grupi nadležnoj za praćenje njene primene.

Otvarajući Konferenciju, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević, istakla je da je važno što ovom događaju prisustvuju predstavnici i predstavnice svih relevantnih institucija, što govori o tome da smo spremni i voljni da sarađujemo i pošaljemo zajedničku poruku da se nasilje nad ženama i nasilje u porodici ne može i ne sme tolerisati.

„Nasilje nad ženama je kompleksan društveni problem, a broj žena koje su preživele nasilje u porodici i broj žrtava femicida govori da su nam potrebni širi okvir i strateški pristup koji će se fokusirati na prevenciju, zaštitu, gonjenje počinilaca, na integrisane politike, partnerstvo i, ponovo podvlačim – međusobnu saradnju institucija koja predstavlja ključ efikasne borbe protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama.“

U prvom plenarnom delu Konferencije, uz zamenicu Knežević, govorili su: Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama iz Kikinde koja je prezentovala Izveštaj iz senke o primeni Istanbulske konvencije, Jasmina Stanković, zamenica tužioca upućena u Republičko javno tužilaštvo koja je govorila o usaglašavanju krivičnog zakonodavstva Republike Srbije s Istanbulskom konvencijom, Maja Branković Djundić (UNDP) prezentovala je projekat Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji, Zorana Antonijević (OEBS) prezentovala je rezultate najnovijeg regionalnog istraživanja o nasilju prema ženama u Srbiji, a Milorad Kalat (Odsek za prevenciju nasilja u porodici Ministarstva unutrašnjih poslova) predstavio je izveštaj o bazi podataka MUP-a prijava nasilja u porodici. Na Konferenciji više puta je ukazano na problem neadekvatnih i neusaglašenih evidencija institucija o nasilju nad ženama i nasilju u porodici zbog čega nije moguće na sveobuhvatan i kvalitetan način sagledati problem i sliku stanja o ovoj pojavi u našoj zemlji.

Nakon plenarnog dela, učesnice i učesnici Konferencije imali su priliku da u manjim grupama učestvuju i razmenjuju mišljenja i iskustva u okviru četiri panela na teme: nasilje nad ženama migrantkinjama i izbeglicama, mediji o nasilju nad ženama, individualni planovi zaštite žrtava, krivično delo proganjanje i polno uznemiravanje.

Mreža „Život bez nasilja“ formirana je na inicijativu Pokrajinskog ombudsmana 2005. godine s ciljem unapređenja saradnje i koordinacije svih nadležnih organa i institucija koje se bave zaštitom od nasilja u porodici, kontinuirane edukacije stručnjaka i profesionalaca zaposlenih u ovim institucijama, razmene iskustava i primera dobre prakse.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman bio je gost na svečanosti obeležavanja 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je održana u Gimnaziji u Bečeju, u saradnji sa Kancelarijom za mlade opštine Bečej.

Kako je opšte shvatanje ljudskih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje obaveze države da obezbedi njihovo poštovanje i primenu, nastupima učenica i učenika u svečanom programu prikazano je da priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice uistinu predstavljaju temelj slobode, pravde i mira u svetu, kao što se i navodi u uvodu ovog najznačajnijeg međunarodnog dokumenta o ljudskim pravima.

U svom obraćanju zamenik pokrajinskog ombudsmana Milan Dakić ukazao je da Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima predstavlja zajednički civilizacijski standard na osnovu kojeg svako treba da kroz učenje i vaspitavanje doprinosi poštovanju ljudskih prava i sloboda. Zato je prisutnim učenicima posebno ukazao da je preduslov za ostvarivanje drugih ljudskih prava prethodno omogućavanje prava na obrazovanje, kao glavnog oruđa u ostvarivanju ciljeva ljudskog društva. Izrazivši uverenje da iskreni osećaj humanosti, empatije i solidarnosti, kao najvećih ljudskih vrlina, kod dece i mladih doprinosi da pre svih prepoznaju da je za istinsko ostvarenje i zaštitu zajemčenih ljudskih prava neophodno da ljudska bića jedna prema drugima postupaju u duhu bratstva, poželeo im je sreću na daljem putu usvajanja znanja i otkrivanja sveta, te da moć koju će tako steći uvek koriste da čine dobro drugima.

Položaju žena sa invaliditetom se nije posvećivalo mnogo pažnje, iako se one suočavaju sa brojnim problemima u ostvarivanju svojih prava. Izložene su diskriminaciji i nevidljive su u javnom životu, susreću se sa preprekama u obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Siromašnije su i češće nezaposlene od muškaraca sa invaliditetom. Česta su žrtva nasilja, a kao senka ih prate i predrasude u vezi sa njihovim rodnim ulogama, posebno u vezi sa bračnim i porodičnim odnosima i roditeljstvom – istaknuto je na današnjoj konferenciji za medije na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja „Reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom u AP Vojvodini“, koje je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman realizovao u saradnji i uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Pozdravljajući prisutne, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da je tema reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom sve prisutnija u javnosti, što je posledica, kako je naveo, sve otvorenijeg rada nadležnih institucija. „Ima pomaka u normativnoj sferi, a pomake očekujemo i u stvarnosti. Ovo istraživanje je i realizovano zato da bi se u stvarnosti ti pomaci i ostvarili, a u sferi javne zdravstene politike realizovala sva prava žena sa invaliditetom, naglasio je prof. Pavlović.

Istraživanjem su obuhvaćeni domovi zdravlja, opšte bolnice, rezidencijalne ustanove, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, a dobijeni rezultati nalažu promptno delovanje nadležnih institucija, jer su problemi sa kojima se suočavaju žene sa invaliditetom brojni.

Na ostvarivanja njihovih prava utiču, pre svega, brojne predrasude i stereotipi, posebno one koje se odnose na njihovu seksualnost i mogućnosti rađanja dece. Pristupačnost zdravstvenih objekata je problematična. Informacije od značaja za reproduktivno zdravlje žena sa invaliditetom su prisutne u većem broju domova zdravlja, ali ne i u odgovarajućem formatu (veći ispis, pojednostavljene verzije, itd). Poseban problem predstavlja zaštita prava na privatnost, jer žene sa invaliditetom u zdravstvene ustanove dolaze uz pomoć pratioca, koji stiče uvid u njihove privatne podatke. Pored toga, postoje i komunikacijske barijere, jer se medicinsko osoblje ne obraća neposredno ženi, nego njenom pratiocu. Prisutan je nedostatak protokola kojima bi se regulisao boravak personalnih asistenata u bolnici dok su žene sa invaliditetom na lečenju, kao i obuka lekara i medicinskog osoblja o pravima žena sa invaliditetom, a u vezi sa zaštitom njihovog reproduktivnog zdravlja.

Sistem, istaknuto je na konferenciji, ne prepoznaje u dovoljnoj meri žene sa invaliditetom, pa zato i nema podataka o pregledanim ženama, o broju žena koje posećuju ginekologe, o porođajima i drugim intervencijama.

Problemi koji su identifikovani istraživanjem umnogome određuju i način njihovog rešavanja. Zdravstveni sistem, rečeno je, mora omogućiti prepoznavanje žena sa invaliditetom, zdravstvene ustanove moraju biti pristupačne, odnosno moraju imati najmanje jedan toalet namenjen ženama sa invaliditetom, a lekarima i medicinskom osoblju potrebno je uvesti obavezu edukacije o stepenima, uzrocima i oblicima invaliditeta. Veoma je važna i saradnja sa ženskim organizacijama kako bi se uz njihovu pomoć podstakle žene da u većoj meri koriste preventivne preglede. Pored toga potrebno je na sistemski način omogućiti asistenciju ženama sa invaliditetom koje borave u bolnici, kao i tumače za znakovni jezik, kako bi se olakšalo ostvarivanje njihovih zajemčenih prava.

Konferencija nije slučajno organizovana na današnji dan, jer se treći decembar u svetu obeležava kao Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovim je istraživanjem želeo da stekne što celovitiji uvid u stanje reproduktivnog zdravlja žena sa invaliditetom, da skrene pažnju stručne i građanske javnosti na položaj žena sa invaliditetom i probleme sa kojima se suočavaju.

Zahvaljujući se Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu što je organizovao konferenciju za medije i na taj način promovisao prava žena sa invaliditetom, Žozef Melot, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, je istakao da OEBS sa ponosom podržava napore ombudsmana da istraži slučajeve višestruke diskriminacije i da unapredi mehanizme zaštite žena sa invaliditetom i njihovog pristupa odgovarajućim službama. Gospodin Melot je izrazio nadu da će istraživanje Pokrajinskog ombudsmana dovesti do poboljšanja usluga namenjenih ženama sa invaliditetom.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je u radu Regionalne konferencije „Nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava na Zapadnom Balkanu u zagovaranju ljudskih prava i zabrane diskriminacije“, koja je održana 29-30. novembra 2018. godine u Sarajevu, u organizaciji Saveta Evrope i Institucije ombudsmena za ljudska prava Bosne i Hercegovine.

Na ovom stručnom skupu, kroz pojedinačna izlaganja o iskustvima u svojoj svakodnevnoj praksi, diskusiju i razmenu mišljenja o aktuelnim, a često i istovetnim problemima u radu, predstavnici institucija za ljudska prava Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije, Makedonije i Turske, pokazale su da je izgradnja snažnije mreže ovakvih institucija u regionu još jedan značajan mehanizam koji osigurava poštovanje ljudskih prava. Pored ovoga, posebno je istaknuta važna uloga ovih institucija u promovisanju ljudskih prava i zabrane diskriminacije, čija efikasnost se naročito povećava kroz saradnju sa sredstvima javnog informisanja i organizacijama civilnog društva. Teme kojima su se učesnici konferencije tokom intenzivnog dvodnevnog rada bavili, odnosile su se i na uravnotežen pristup i ulogu institucija za zaštitu ljudskih prava u eliminisanju govora mržnje i promovisanju slobode govora, suzbijanju diskriminacije migranata i dobrobiti zagovaračkih inicijativa, a posebno je predstavljen materijal Saveta Evrope o metodama borbe protiv diskriminacije kao i glavni rezultati ovog projekta.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran S. Pavlović, dobitnik je nagrade za doprinos unapređenju prava žrtava za 2018. godinu, koju svake godine dodeljuje Viktimološko društvo Srbije.

Profesoru Pavloviću nagrada je dodeljena juče, nakon svečanog otvaranja konferencije koju, deveti put zaredom, Viktimološko društvo Srbije organizuje pod nazivom „Novi i stari oblici viktimizacije: Izazovi za viktimološku teoriju i praksu.

Na konferenciji prof. dr Zoran S. Pavlović je izlagao na temu „Nametanje vaspitanja silom”.

U radu konferencije učestvuje veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka, koji se iz perspektive različitih disciplina, teorijski i praktično, bave pravima žrtava.