Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je Kulturnom centru Novog Sada organizovao Stručni skup: „Zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta – Podrška deci na bolničkom lečenju“. Skup je organizovan s ciljem da se ukaže na značaj celovitog pristupa pravima i razvoju deteta i da doprinos unapređenju prava deteta na uživanje najvišeg ostvarivog standarda zdravlja kako je to propisano Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

Prema rečima profesora dr. Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, na osnovu iskustva Pokrajinskog zaštinika građana u oblasti prava deteta na zdravstvenu zaštitu, deca na bolničkom lečenju prepoznata su kao posebno ranjiva grupa. „Boravak u bolnici za dete može biti zastrašujuće, traumatično iskustvo, jer deca nisu samo bolesna, ona su i odvojena od svojih porodica, prijatelja i poznatog okruženja. Stoga je, radi punog ostvarivanja prava deteta i poštovanja njegovog ličnog dostojanstva, i u uslovima bolničkog lečenja, neophodno obezbediti svaki vid podrške deci i članovima njihovih porodica, međusobnoj saradnji i komunikaciji zasnovanoj na empatiji, uzajamnom poštovanju i poverenju, pružanje mogućnosti za igru, rekreaciju, učenje i izražavanje mišljenja u skladu s godinama deteta i stanjem u kojem se ono nalazi.“

Zamenik Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić prezentovao je preliminarne rezultate istraživanja o obezbeđivanju pratnje deci na stacionarnom lečenju, ukazavši na to da se ovo pravo deteta različito ostvaruje u bolnicama u AP Vojvodini, kao i da je neujednačena praksa bolnica u pogledu obezbeđivanja mogućnosti da roditelji oba pola budu u pratnji detetu na bolničkom lečenju.

Da bi istakao značaj holističkog pristupa zaštiti, ostvarivanju i unapređenju prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman okupio je na skupu stručnjake iz zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema koji su iz različitih uglova govorili o aktivnostima i podršci deci na bolničkom lečenju. Na Skupu su, uz pokrajinskog ombudsmana profesora Pavlovića i zamenika Pokrajinksog ombudsmana Milana Dakića, govorili predstavnici Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine - Dr Jovanka Kolarović, načelnica Odeljenja za hematologiju, Dr Tatjana Kisić, psihološkinja i Tatjana Manojlović, vaspitačica sa Odeljenja za dečju psihologiju, socijalnu, pedagošku i preventivnu delatnost, Mirjana Kojić Pilipović, socijalna radnica Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, Zoran Aleksić, direktor OŠ "Dragan Hercog" Beograd, Neda Piljić - predstavnica roditelja dece obolele od raka.

Učesnici Skupa više puta u toku izlaganja naglašavali su značaj aktivnosti, rada i podrške koju zdravstvenim institucijama, zaposlenima, a pre svega deci na bolničkom lečenju i njihovim roditeljima, pruža Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Sa željom da poseban podstrek da onima koji kao pojedinci i grupe svojim nesebičnim i požrtvovanim altruističkim radom ostalima osvetljavaju pravac kojim se krećemo zajedno, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman dodelio je priznanje u vidu Povelje za unapređenje ljudskih prava upravo Udruženju NURDOR.

Joland Korora, predsednica Upravnog odbora Udruženja NURDOR zahvalila se Pokrajinskom ombudsmanu na podršci i prepoznavanju značaja rada udruženja. Kako je navela: "Od danas Ombudsman i Nurdor su tim koji čine mala grupa ljudi, ali koji će udruženim snagama činiti velike stvari“. Tom prilikom predsednica Udruženja dodelila je dr Jovanki Kolarović Povelju o pravima dece u bolnici za doprinos u radu sa decom koja su na bolničkom lečenju.

Pokrajinski ombudsman profesor Pavlović u zaključnim zapažanjima istakao je potrebu za pružanjem podrške i zaposlenima u zdravstvenoj zaštiti, kao i unapređenja položaja zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Uz to, ukazao je na to da i deci koja pohađaju srednje škole mora biti obezbeđeno pravo na obrazovanje u okolnostima bolničkog lečenja, postavio je pitanje istinske podrške roditeljima i skrenuo pažnju na to da smo svi odgovorni za položaj i unapređenje prava deteta i da nije na organizacijama civilnog društva da rešavaju probleme, već da je neophodno da odgovorni organi i institucije kreiraju sistemska rešenja.

Veoma je važno da se u okviru obeležavanja stogodišnjice prisajedinjenja Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji posebna pažnja posveti ženama, učesnicama Velike narodne skupštine, jer su te žene svojim delovanjem počele da menjaju tradicionalni svet u čijoj javnoj sferi nije bilo prostora za žene – izjavila je Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije na svečanom skupu koji je, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, danas upriličen u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine.

Skup je organizovan u okviru jubileja stogodišnjice od održavanja Velike narodne skupštine, na kojoj je doneta istorijska odluka o prisajedinjenju, a u čijem je radu učestvovalo i sedam žena – Milica Tomić, Marija Jovanović, Mara Djorđević Malagurski, Manda Sudarević, Anastazija Manojlović, Olga Stanković i Katica Rajčić.

Podsećajući učesnike prigodnog skupa da je u radu Velike narodne skupštine učestvovalo 757 delegata, Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, je istakao da je učešće žena u radu skupštine imalo veliki simbolički značaj.

„Ako su odluke Velike narodne skupštine izraz prava na samooprdeljenje, onda realizacija tog prava nije moguća ni bez učešća žena, ni bez prava žena, u svemu jednakih sa pravima muških članova društva“.
U novonastaloj državi prava žena se, na žalost, nisu nalazila na vrhu političke agende. Nova država je, po rečima pokrajinskog ombudsmana, bila izrazito heterogena zajednica, u kojoj su, u različitim socio- kulturnim prostorima, delovali različiti pravni sistemi, koji su favorizovali prava muškaraca u odnosu na prava žena. Ako su želele da se uključe u javni i politički život žene su nailazile na otpor i brojne prepreke, ali ni u takvim uslovima potraživanja žena za jednakošću i političkim pravima nisu zamirala.

Posle Drugog svetskog rata i 28. godina nakon održavanja Velike narodne skupštine žene su izjednačene sa pravima muškaraca, što je bio ogroman korak napred, u odnosu na prethodni period. Žene su, naglasio je prof. Pavlović, ušle u skupštine, od lokalnih preko republičkih do savezne, ali ne u procentu koji je odgovarao njihovom učešću u strukturi stanovništva.

U cilju povećanja broja žena u parlamentu, posle dvehiljadite godine uvedene su kvote, privremene afirmativne mere koje su trebale da raspodelu poslaničkih mandata usmere u pravcu rodne ravnopravnosti.

„Međutim, ono što je učinjeno i što je jedan od veoma važnih rezultata borbe politička prava žena je“, po rečima Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, „ slamanje otpora i dekonstrukcija predrasuda koji su od politike činili sferu u kojoj su se suvereno mogli esponirati samo muškarci. Parlament sastavljen od muških i ženskih poslanika šalje poruku da su žene politički vredne isto kao i muškarci. Pored toga, prisustvo žena jača legitimitet parlamenta i njegovu osetljivost na potrebe, interese i zahteve koji dolaze iz dubine društva“.

Učesnicima skupa obratile su se i Ljubica Otić, muzejska savetnica, Biljana Šimunović Bešlin, profesorica Filozofskog fakulteta, Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacinalne manjine, Zorica Mršević, naučna savetnica i Stojanka Lekić, poslanica u Skupštini Vojvodine, koje su govorile o počecima organizovanja ženskog pokreta, pravu glasa, o ženama učesnicama Velike skupštine, kvotama, osnivanju i radu ženske parlamentarne mreže.

Priliku da se učesnicima skupa obrate imale su i Verona Adam Bokroš, prva žena predsednica Skupštine AP Vojvodine, Simonida Djurić, potomkinja Milice Tomić Miletić, kao i studentkinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra Veljović, koja je ponudila pogled na budućnosti parlamentarnog života u Vojvodini i Srbiji.

Na skupu je predstavljena i monografska publikacija „Žene u parlamentarnom životu Vojvodine 1918 – 2018.“ Ovom publikacijom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je želeo da ponudi sliku učešća žena u javnom i političkom životu Vojvodine. U publikaciji je sadržan spisak svih žena koje su, od kada su izborile biračko pravo, obavljale funkciju poslanica Skupštine AP Vojvodine.

U okviru aktivnosti obilaska ustanova domskog smeštaja dece čiji je osnivač AP Vojvodina, sa ciljem uvida u stanje ljudskih prava njihovih korisnika, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u petak 16. novembra 2018. godine posetio Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ u Subotici. Direktor ustanove Nenad Kozomora upoznao je zamenika Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milana Dakića i njegove saradnice sa radom ustanove i uslovima života korisnika.

Dom je socijalno zdravstvena ustanova koja zbrinjava decu sa smetnjama u razvoju uzrasta od 0 do 26 godina života. U Domu u ovom trenutku zbrinuta su 162 deteta, najmlađi korisnik ima godinu dana, a najstariji 19 godina. Dom pruža i uslugu Dnevnog boravka, a u njemu trenutno boravi 25 korisnika, uslugu Stacionara za majku i dete i uslugu Prihvatne stanice. Uslugom Prihvatne stanice se obezbeđuje privremen smeštaj dece u slučaju hitne potrebe, do iznalaženja trajnijeg rešenja od strane nadležnog organa starateljstva, a koristi se i za zbrinjavanje dece migranata.

U Domu se o deci brine 90 medicinskih sestara, pedijatar, dečji neuropedijatar, dečji psihijatar, fizijatar i stomatolog. Za stručni rad sa decom ometenom u razvoju postoje dva savremeno opremljena kabineta za ranu stimulaciju psihomotornog razvoja: kreativna radionica i senzorna soba. Takođe određen broj dece je uključen i u redovan sistem obrazovanja i vaspitanja.

Ovom prilikom ukazano je i na mnogobrojne projekte koji se planiraju da realizuju u cilju unapređenja života korisnika ustanove. Projekti se odnose na adaptaciju i rekonstrukciju ustanove, odnosno na proširenje kapaciteta ustanove, kao i stvaranju uslova za učenje na daljinu dece koja nisu u mogućnosti da odlaze u školu i na taj način budu uključena u obrazovno-vaspitni rad. Takođe, razgovarano je na temu smeštaja dece u male domske zajednice i o ideji palijativnog zbrinjavanja korisnika ovog doma.

Zoran S. Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana za ravnopravnost polova, razgovarali su danas sa delegacijom Moldavije o iskustvima Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u borbi protiv nasilja nad ženama, kao i o iskustvima u radu Mreže „Život bez nasilja“.

Uz podršku UN Women kancelarije, delegacija Moldavije se nalazi u višednevnoj studijskoj poseti našoj zemlji, kako bi se što potpunije obavestila o iskustvima i primerima dobre prakse koje su organizacije civilnog društva i nezavisne institucije stekle u zaštiti žena od nasilja.

Srbija je jedna od država u regionu koja je primer dobre prakse u oblasti zaštite žena od nasilja, a ugled koji je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman stekao kao koordinator Mreže „Život bez nasilja“ bio je važna preporuka članovima moldavske delegacije da se sretnu i razgovaraju sa njegovim predstavnicima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, uz podršku Misije OEBS-a Srbiji, organizovao je u ponedeljak sastanak Koordinacionog tima mreže ,,Život bez nasilja“ u Skupštini AP Vojvodine. Na sastanku se govorilo o realizaciji postojećih aktivnosti, kao i o planiranju daljih aktivnosti u cilju kontinuirane saradnje svih institucija u borbi protiv nasilja nad ženama. Mreža "Život bez nasilja" tradicionalno učestvuje u globalnoj kampanji "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", koja počinje 25. novembra i traje do 10. decembra, pa su tako na sastanku dogovorene planirane aktivnosti povodom obeležavanja pomenute kampanje.

Pored pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića i zamenice za ravnopravnost polova Snežane Knežević, sastanku su prisustvovale predstavnice pokrajinskih sekretarijata, Zavoda za ravnopravnost polova, Zavoda za socijalnu zaštitu, kao i predstavnice Ženske parlamentarne mreže.

Gošće Mreže bile su Ljiljana Lončar iz Koordinacionog tela za ravnopravnost polova, koja je predstavila prvi nacionalni izveštaj o primeni Istanbulske konvencije, Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama iz Kikinde, koja je prezentovala izveštaj iz senke o primeni Istanbulske konvencije, kao i Zorana Antonijević, predstavnica OEBS-a. Ona je saopštila rezultate velikog  regionalnog istraživanja o dobrobiti i bezbednosti žena, čiji je cilj unapređeno kreiranje praktičnih politika kao i unapređena podrška žrtvama nasilja.

Osim njih, članicama Mreže obratila se i Svetlana Selaković, koja je ukratko predstavila sprovedene, aktuelne i buduće aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u vezi sa sprečavanjem i suzbijanjem nasilja nad ženama u AP Vojvodini. Takođe, zamenica za rodnu ravnopravnost Snežana Knežević najavila je trinaesto po redu održavanje godišnje konferencije Mreže u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana,  koja će se održati sedmog decembra u Skupštini AP Vojvodine.