Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastavlja sa realizacijom programa praktične nastave za studente Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

U narednih pet dana, koliko traje praktična nastava, studenti će imati priliku da se upoznaju sa institucijom pokrajinskog ombudsmana, njenim osnivačkim aktom, organizacijom, radom stručne službe, prijemne kancelarije i odnosom sa medijima. Pored toga, studenti će imati priliku da se detalnjije upoznaju sa konkretnim načinom rešavanja pritužbi građana.

Program praktične nastave sprovodi se na osnovu Protokola o saradnji između Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana iz 2013. godine.

Ekumenska humanitarna organizacija iz Novog Sada obeležila je juče 25 godina postojanja i rada. U obeležavanju ovog značajnog jubileja učestvovala je i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova.

Izražavajući zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom dve institucije, zamenica Knežević je istakla da ta „saradnja nikada nije bila deklarativne prirode. Nezavisno od toga da li smo se bavili mapiranjem romskih naselja, predavanjima o ljudskim i manjinskim pravima ili smo postupali po pritužbama građana, naš zajednički cilj je bio da ljudska prava učinimo delotvormim i funkcionalnim konceptom“.

„Za ovih 25 godina, koliko postoji, Ekumensko humanitarna organizacija je bezbroj puta bila u prilici da na delu pokaže kako izgleda briga za sve koji nose ljudski lik. U prvom planu su uvek bili pojedinci i njihove potrebe, a ne verske, etničke i političke podele i razlike. U EHO-ovoj viziji građanskog društva niko ne zaslužuje da bude zapostavljen i potisnut na marginu, da bude lišen samopoštovanja i pretvoren u objekt paternalističkog nadzora, niti da bude lišen podrške u želji da se dokaže i uspe“.

Ako pojam građanskog društva sugeriše, naglasila je zamenica Knežević, „zajednicu koja počiva na poštovanju ljudskih prava, civilnim vrednostima i autonomnim nevladinim udruženjima, onda ta zajednica u Ekumensko humanitarnoj organizaciji nalazi svoj stabilan i čvrst oslonac, a Ekumensko humanitarna organizacija u toj zajednici svoje istaknuto i časno mesto“

Zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević i zamenik pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić, sa saradnicama ove institucije, posetili su u sredu, 18. aprila 2018. godine, Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad. Na sastanku s predstavnicima i direktorkom Centra Ivanom Koprivicom razgovaralo se o iskustvima ove dve institucije u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta i mogućnostima za saradnju u cilju unapređenja zaštite prava dece bez adekvatnog roditeljskog staranja i u hraniteljskim porodicama.

Razgovorom sa prof. dr Zoranom Pavlovićem, pokrajinskim ombudsmanom, danas je započeo sa realizacijom program praktične nastave za studente novosadskog Pravnog fakulteta, koji se, već šestu godinu zaredom, organizuje u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu.

U narednih pet dana, koliko traje praktična nastava, studenti će imati priliku da se upoznaju sa institucijom pokrajinskog ombudsmana, njenom organizacijom, osnivačkim aktom, radom stručne službe, prijemne kancelarije i odnosom sa medijima. Pored toga, studenti će imati priliku da se detalnjije upoznaju sa konkretnim načinom rešavanja pritužbi građana i, u cilju praktičnih vežbi, rade na predmetima po kojima je postupao pokrajinski ombudsman.

Program praktične nastave sprovodi se na osnovu Protokola o saradnji između Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana iz  2013. godine.

U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana krajem prošle nedelje u Novom Sadu je organizovana dvodnevna međunarodna konferencija o jeziku, kulturi i identitetu. U radu konferencije su participirali učesnici iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Mađarske i Nemačke.

Otvarajući konferenciju, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da bi se o svakom pojmu iz naziva konferencije mogao organizovati zaseban skup i dodao:

„Kada smo odlučili da jezik, kulturu i identitet kandidujemo kao temu konferencije imali smo u vidu i činjenicu da je reč o kompleksnom setu predmeta od vitalnog interesa, kako za pojedince, tako i za etnokulturne zajednice, da za njihovu elaboraciju postoje kompetentni sagovornici, da su iskustva u praktikovanju kulturne autonomije relevantna za izmene i dopune zakona o nacionalnim savetima i da izmene zakona treba da dovedu do efikasnijeg funkcionisanja saveta i potpunijeg ostvarivanja manjinskih prava. Pozivajući na konferenciju pripadnike iz susednih zemalja želeli smo da našu temu i sadržajno obogatimo, uvodeći u nju komparativnu perspektivu“.

Učesnicima konferencije obratile su se i Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, i Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Potpredsednica Sedlar je istakla da je skupština Vojvodine pravo mesto za održavanje konferencije o jeziku, kulturi i identitetu, dok je sekretarka Milošević podsetila da pokrajinska vlada očuvanju jezičke, kulturne i identitetske različitosti doprinosi osnivanjem institucija i projektnim sufinansiranjem najrazličitijih kulturnih manifestacija, udruženja i projekata, a njih je samo u toku 2017. godine bilo više od osamstotina.

Rad konferencije bio je organizovan u četiri tematske celine. U okviru prve celine, o jeziku i identitetu se referiralo iz ugla Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, globalizacije, Uneskove liste ugroženih jezika i književnosti. Druga sesija je bila posvećena naporima pripadnika srpske zajednice u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj da sačuvaju svoj jezik, pismo, veru i kulturu. Treća sesija je bila posvećena upotrebi manjinskih jezika u pravosuđu i upravi, a učesnicima konferencije su predočena iskustva Osnovnog suda u Senti, Gradske uprave u Subotici, pokrajinske prevodilačke službe, vršenja inspekcijskog nadzora nad službenom upotrebom jezika u AP Vojvodini, te iskustva u upotrebi jezika u krivičnom postupku u susednoj Mađarskoj. Četvrta sesija, sa najviše izlagača, bila je posvećena aktivnostima nacionalnih saveta na očuvanju nacionalnog identiteta. O rezultatima, ali i problemima sa kojima se nacionalni saveti suočavaju govorili su predsednici, odnosno predstavnici mađarskog, hrvatskog, rusinskog, bunjevačkog, rumunskog, nemačkog, češkog, slovačkog i romskog nacionalnog saveta. Ma koliko da se manjinske zajednice u Vojvodini međusobno razlikuju, zajednički cilj svih saveta je da stvore što razuđeniju identitesku infrastrukturu, kako bi težnje pripadnika manjina za očuvanjem jezika, kulture i identiteta poprimile čvrsto institucionalno uporište.

Problemi su, takođe, zajednički, a najčešće apostrofirani su oni finansijske prirode. U više navrata je pomenuto da projektno finansiranje ne obezbeđuje dugoročno i stabilno finansiranje manjinskih aktivnosti – kako izdavačkih, tako i svih drugih. Sledeći problem je kadrovski: teško je naći kompetentne kadrove, a kada se i dođe do njih, od njih se, zbog nedostatka sredstava, očekuje da volontiraju. Sa ovim problemom u vezi je i demografska nizbrdica. Kao i većinska, i manjinske se zajednice sve više demografski tanje, sve su malobrojnije, a stanovništvo je sve starije. Imigracija, s jedne strane, i starenje stanovništva, s druge strane, nepovoljno utiču na nivo kulturne reprodukcije manjina. Na konferenciji je upozoreno da se sve više pažnje usmerava na folklor, a sve manje na umetničko stvaralaštvo. Naredni problem se tiče poznavanja ljudskih i manjinskih prava. Ovaj problem zajednički dele pripadnici manjina i većine. Bolje poznavanje manjinskih prava učinilo bi pripadnike većine osetljivijim na zahteve manjina, dok bi u slučaju pripadnika manjina umanjilo njihov strah i ohrabrilo ih da svoja prava, pre svega ona koja se tiču obrazovanja na maternjem jeziku, u većoj meri „konzumiraju“. Osim ovih, ukazano je i na potrebu za standardizacijom bunjevačkog jezika, kako bi se što potpunije uživala manjinska prava.

Ako nabrojane probleme proširimo i onima koji se odnose na stereotipe, etničku distancu, zablude - recimo, u pogledu dvojezičnosti, ali mnoge druge, dolazimo do zaključka Lajoša Genca, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da život u heterogenom društvu nije lak, ali da ima svojih prednosti: pruža nam uvid u dostignuća više kultura, uči nas prihvatanju različitosti, doprinosi potpunijem razvoju naših kognitivnih sposobnosti, obogaćuje naše iskustvo, izjednačava naše početne šanse, a pri tome je i ekonomski isplativ. Iako se ponekad interpretiraju kao konkurentski koncepti, multikulturalizam i interkulturalizam su, zbog toga što prihvataju pluralizam, u interesu heterogenih regija, kakva je i Vojvodina.

Verujem, naglasio je profesor Genc, da će se u budućnosti mogućnosti heterogenih zajednica sve više eksploatisati. To pruža perspektivu i nadu ljudima da je život vredan življenja, ali nas i obavezuje na uporno suprotstavljanje diskriminaciji i svakoj isključivosti.

Konferencija je svoj rad završila usvajanjem sledećih radnih zaključaka:

• U višenacionalnoj sredini kakva je Vojvodina, pripadnici nacionalnih manjina treba da s ponosom i odučnošću čuvaju svoju tradiciju, te neguju svoju kulturu i jezik, jer oni predstavljaju bitni deo i bogatstvo vojvođanskog etnokulturnog mozaika, koji može da ostane prava vrednost samo ako je sazdan od svih njegovih sastavnih elemenata koji se dodiruju, dopunjuju i prepliću;
• U višenacionalnom okruženju odnos prema nekom manjinskom jeziku i kulturi zavisi od odnosa većinskog stanovništva prema dotičnoj nacionalnoj manjini. Tolerantan i uvažavajući stav većinske populacije prema manjinskoj zajednici je preduslov za opstanak njenog jezika, negovanje nacionalne kulture i očuvanje identiteta;
• Potrebno je prevladati postojeće predrasude manjina da je većina a priori neprijateljski i podozrivo raspoložena prema manjinama, ali isto tako i onu drugu predrasudu da su manjine a priori neprijateljski raspoložene prema državi i da predstavljaju remetilački faktor, te da svaki zahtev manjina znači korak ka otcepljenju. Drugačiji jezik i kulturu ne treba doživljavati kao zaveru ili odsustvo lojalosti prema domovini;
• Ovaj cilj može da se postigne prevazilaženjem straha od drugačijeg, straha od različitosti i to podsticanjem boljeg međusobnog upoznavanja. Već puko poznavanje makar nekih elemenata tuđe kulture, makar nekoliko reči tuđeg jezika izaziva komforniji osećaj kod čoveka;
• Upotreba maternjeg jezika je jedna od osnovnih civilizacijskih tekovina i ljudskih prava. Službena upotreba manjinskih jezika označava jedan još viši nivo i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u okviru svojih ovlašćenja ima pravo i obavezu da budno prati njegovog ostvarivanja;
• Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će i dalje preduzimati akcije usmerene na edukaciju nacionalnih zajednica, jer je veoma važno da pripadnici nacionalnih manjina znaju koja im prava pripadaju i da ih dosledno koriste, kako se ona ne bi obesmislila i marginalizovala;
• Formiranjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao oblika manjinske kulturne autonomije, pored države, upravo ti nacionalni saveti imaju mogućnost, ali i zadatak, da posvete posebnu pažnju negovanju tradicije, kulture i jezika, a time ujedno i očuvanju nacionalnog identiteta svojih sunarodnika. U Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu mogu prepoznati iskrenog partnera u ovim nastojanjima.