U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana krajem prošle nedelje u Novom Sadu je organizovana dvodnevna međunarodna konferencija o jeziku, kulturi i identitetu. U radu konferencije su participirali učesnici iz Srbije, Hrvatske, Rumunije, Mađarske i Nemačke.

Otvarajući konferenciju, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da bi se o svakom pojmu iz naziva konferencije mogao organizovati zaseban skup i dodao:

„Kada smo odlučili da jezik, kulturu i identitet kandidujemo kao temu konferencije imali smo u vidu i činjenicu da je reč o kompleksnom setu predmeta od vitalnog interesa, kako za pojedince, tako i za etnokulturne zajednice, da za njihovu elaboraciju postoje kompetentni sagovornici, da su iskustva u praktikovanju kulturne autonomije relevantna za izmene i dopune zakona o nacionalnim savetima i da izmene zakona treba da dovedu do efikasnijeg funkcionisanja saveta i potpunijeg ostvarivanja manjinskih prava. Pozivajući na konferenciju pripadnike iz susednih zemalja želeli smo da našu temu i sadržajno obogatimo, uvodeći u nju komparativnu perspektivu“.

Učesnicima konferencije obratile su se i Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, i Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Potpredsednica Sedlar je istakla da je skupština Vojvodine pravo mesto za održavanje konferencije o jeziku, kulturi i identitetu, dok je sekretarka Milošević podsetila da pokrajinska vlada očuvanju jezičke, kulturne i identitetske različitosti doprinosi osnivanjem institucija i projektnim sufinansiranjem najrazličitijih kulturnih manifestacija, udruženja i projekata, a njih je samo u toku 2017. godine bilo više od osamstotina.

Rad konferencije bio je organizovan u četiri tematske celine. U okviru prve celine, o jeziku i identitetu se referiralo iz ugla Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, globalizacije, Uneskove liste ugroženih jezika i književnosti. Druga sesija je bila posvećena naporima pripadnika srpske zajednice u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj da sačuvaju svoj jezik, pismo, veru i kulturu. Treća sesija je bila posvećena upotrebi manjinskih jezika u pravosuđu i upravi, a učesnicima konferencije su predočena iskustva Osnovnog suda u Senti, Gradske uprave u Subotici, pokrajinske prevodilačke službe, vršenja inspekcijskog nadzora nad službenom upotrebom jezika u AP Vojvodini, te iskustva u upotrebi jezika u krivičnom postupku u susednoj Mađarskoj. Četvrta sesija, sa najviše izlagača, bila je posvećena aktivnostima nacionalnih saveta na očuvanju nacionalnog identiteta. O rezultatima, ali i problemima sa kojima se nacionalni saveti suočavaju govorili su predsednici, odnosno predstavnici mađarskog, hrvatskog, rusinskog, bunjevačkog, rumunskog, nemačkog, češkog, slovačkog i romskog nacionalnog saveta. Ma koliko da se manjinske zajednice u Vojvodini međusobno razlikuju, zajednički cilj svih saveta je da stvore što razuđeniju identitesku infrastrukturu, kako bi težnje pripadnika manjina za očuvanjem jezika, kulture i identiteta poprimile čvrsto institucionalno uporište.

Problemi su, takođe, zajednički, a najčešće apostrofirani su oni finansijske prirode. U više navrata je pomenuto da projektno finansiranje ne obezbeđuje dugoročno i stabilno finansiranje manjinskih aktivnosti – kako izdavačkih, tako i svih drugih. Sledeći problem je kadrovski: teško je naći kompetentne kadrove, a kada se i dođe do njih, od njih se, zbog nedostatka sredstava, očekuje da volontiraju. Sa ovim problemom u vezi je i demografska nizbrdica. Kao i većinska, i manjinske se zajednice sve više demografski tanje, sve su malobrojnije, a stanovništvo je sve starije. Imigracija, s jedne strane, i starenje stanovništva, s druge strane, nepovoljno utiču na nivo kulturne reprodukcije manjina. Na konferenciji je upozoreno da se sve više pažnje usmerava na folklor, a sve manje na umetničko stvaralaštvo. Naredni problem se tiče poznavanja ljudskih i manjinskih prava. Ovaj problem zajednički dele pripadnici manjina i većine. Bolje poznavanje manjinskih prava učinilo bi pripadnike većine osetljivijim na zahteve manjina, dok bi u slučaju pripadnika manjina umanjilo njihov strah i ohrabrilo ih da svoja prava, pre svega ona koja se tiču obrazovanja na maternjem jeziku, u većoj meri „konzumiraju“. Osim ovih, ukazano je i na potrebu za standardizacijom bunjevačkog jezika, kako bi se što potpunije uživala manjinska prava.

Ako nabrojane probleme proširimo i onima koji se odnose na stereotipe, etničku distancu, zablude - recimo, u pogledu dvojezičnosti, ali mnoge druge, dolazimo do zaključka Lajoša Genca, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da život u heterogenom društvu nije lak, ali da ima svojih prednosti: pruža nam uvid u dostignuća više kultura, uči nas prihvatanju različitosti, doprinosi potpunijem razvoju naših kognitivnih sposobnosti, obogaćuje naše iskustvo, izjednačava naše početne šanse, a pri tome je i ekonomski isplativ. Iako se ponekad interpretiraju kao konkurentski koncepti, multikulturalizam i interkulturalizam su, zbog toga što prihvataju pluralizam, u interesu heterogenih regija, kakva je i Vojvodina.

Verujem, naglasio je profesor Genc, da će se u budućnosti mogućnosti heterogenih zajednica sve više eksploatisati. To pruža perspektivu i nadu ljudima da je život vredan življenja, ali nas i obavezuje na uporno suprotstavljanje diskriminaciji i svakoj isključivosti.

Konferencija je svoj rad završila usvajanjem sledećih radnih zaključaka:

• U višenacionalnoj sredini kakva je Vojvodina, pripadnici nacionalnih manjina treba da s ponosom i odučnošću čuvaju svoju tradiciju, te neguju svoju kulturu i jezik, jer oni predstavljaju bitni deo i bogatstvo vojvođanskog etnokulturnog mozaika, koji može da ostane prava vrednost samo ako je sazdan od svih njegovih sastavnih elemenata koji se dodiruju, dopunjuju i prepliću;
• U višenacionalnom okruženju odnos prema nekom manjinskom jeziku i kulturi zavisi od odnosa većinskog stanovništva prema dotičnoj nacionalnoj manjini. Tolerantan i uvažavajući stav većinske populacije prema manjinskoj zajednici je preduslov za opstanak njenog jezika, negovanje nacionalne kulture i očuvanje identiteta;
• Potrebno je prevladati postojeće predrasude manjina da je većina a priori neprijateljski i podozrivo raspoložena prema manjinama, ali isto tako i onu drugu predrasudu da su manjine a priori neprijateljski raspoložene prema državi i da predstavljaju remetilački faktor, te da svaki zahtev manjina znači korak ka otcepljenju. Drugačiji jezik i kulturu ne treba doživljavati kao zaveru ili odsustvo lojalosti prema domovini;
• Ovaj cilj može da se postigne prevazilaženjem straha od drugačijeg, straha od različitosti i to podsticanjem boljeg međusobnog upoznavanja. Već puko poznavanje makar nekih elemenata tuđe kulture, makar nekoliko reči tuđeg jezika izaziva komforniji osećaj kod čoveka;
• Upotreba maternjeg jezika je jedna od osnovnih civilizacijskih tekovina i ljudskih prava. Službena upotreba manjinskih jezika označava jedan još viši nivo i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u okviru svojih ovlašćenja ima pravo i obavezu da budno prati njegovog ostvarivanja;
• Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će i dalje preduzimati akcije usmerene na edukaciju nacionalnih zajednica, jer je veoma važno da pripadnici nacionalnih manjina znaju koja im prava pripadaju i da ih dosledno koriste, kako se ona ne bi obesmislila i marginalizovala;
• Formiranjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao oblika manjinske kulturne autonomije, pored države, upravo ti nacionalni saveti imaju mogućnost, ali i zadatak, da posvete posebnu pažnju negovanju tradicije, kulture i jezika, a time ujedno i očuvanju nacionalnog identiteta svojih sunarodnika. U Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu mogu prepoznati iskrenog partnera u ovim nastojanjima.

„Ne postoji lak i jednostavan način da se poboljša položaj Romkinja, postoji samo pravi način, a on se sastoji u razaranju začaranog kruga bede” – istaknuto je na okruglom stolu, koji je juče, u Novom Sadu, organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.

Pozdravljajući učesnike skupa “Položaj Romkinja u AP Vojvodini – izazovi i perspektive“, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da put iz začaranog kruga vodi preko obrazovanja: “Ako želimo da promenimo položaj Romkinja, onda treba da omogućimo svakoj romskoj devojčici i dečaku da se školuju. Svakoj školovanoj Romkinji da se zaposli. Svakoj zaposlenoj Romkinji pristojnu zaradu, kako bi njeno dete sutra moglo da startuje sa bolje pozicije, od one sa koje je ona startovala”.

Pokrajinski ombudsman je naglasio i sledeće: „Ako želimo integrisanu Romkinju, moramo je pomeriti sa socijalne margine i omogućiti joj prava i usluge koje joj do sada nisu bile dostupne. Moramo je zaštititi, uvek kada je napadnuta. Moramo joj omogućiti da se leči, uvek kada je bolesna. Moramo je osloboditi od straha da će, ako je zaposlena, ostati bez posla, zato što odsustvuje zbog nege bolesnog deteta. U ovoj zemlji niko ne bi smeo da bude suočen sa takvim izborom, jer svaki takav izbor Srbiju udaljava je od socijalne pravde, na kojoj ona, po ustavu, treba da počiva”.

Po rečima Milana Nikolića, iz kancelarije Poverenice za ravnopravnost, u Srbiji postoji velika etnička distanca prema manjinama, a naročito prema Romima, Albancima i Hrvatima, dok su negativne predrasude i stereotipi prisutni, kako kod građana, tako i kod predstavnika vlasti. Podsećajući prisutne da Romska ženska mreža ove godine po deveti put organizuje kampanju „Mesec ženskog romskog aktivizma” Slavica Vasić, iz Romskog ženskog centra „Bibije”, je istakla da se ovogodišnjom kampanjom želi skrenuti pažnja na pravo na izbor partnera i maloletničke brakove, kao na kršenja prava dece i prava žena. Nenad Ivanišević, iz Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, upozorio je na činjenicu da readmisija utiče na podele među Romima, da je za integraciju Roma veoma važan i rad sa domaćim stanovništvom i da svaki Rom i Romkinja, koji su završili fakultet, treba da budu zaposleni u državnim organima. Sličnog mišljenja je bila i Slavica Denić iz RTV: „Od obrazovanih Roma se očekuje da doprinesu unapređenju romske zajednice, a oni to nisu u stanju, jer nakon fakulteta ne mogu da nađu zaposlenje. Na tražištu rada”, podsetila je, „ima nezaposlenih, a obrazovanih Roma, tako da podizanje obrazovnih kapaciteta mora biti praćeno većim zapošljavanjem Roma”. U strukturi nezaposlenih žena, koje na posao čekaju duže od dve godine, najviše je, po rečima Snežane Knežević, zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, žena romske nacionalnosti. Romkinje se često suočavaju i sa nasiljem u porodici, ali ga, istakla je zamenica Knežević, ne prijavljuju, zato što nemaju poverenje u isntitucije i zato što nisu informisane o svojim pravima. Romkinjama, po mišljenju, Danice Jovanović iz „Udruženja Roma” iz Bečeja, treba omogućiti pristup pravdi, ali i da sa institucijama komuniciraju na svom maternjem, romskom jeziku. Vera Kurtić iz Saveta Evrope je navela da ni u jednoj državi na svetu položaj Roma nije zadovoljavajući i svuda se taj položaj vezuje za obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje. „Problemi, međutim, postoje i u drugim oblastima - od seksualne orijentacije do saradnje i koordinacije raznih nevladinih organizacija”. Ako bi se, po rečima Gordane Stevanović, zamenice republičkog zaštitnika građana za prava detata i rodnu ravnopravnost, sudilo po broju pritužbi, moglo bi se reći da pripadnici romske zajednice nemaju nikakvih problema. Naravno da problemi postoje, a pritužbi je, objasnila je zamenica Stevanović, malo, zato što se pripadnici romske manjine ne obraćaju institucijama. „Treba ih ohrabriti da im se obraćaju, treba ići na teren i raditi sa njima, kako bi stekli svest o svojim pravima i nadležnostima institucija”.

Više neposrednog rada sa Romkinjama može doprineti boljem uvidu u njihove probleme, ali i boljoj organizaciji u rešavanju tih problema. Okrugli sto je završen usvajanjem sledećih zaključaka:

• povećati broj romske dece u sistemu obrazovanja;
• sprečiti zloupotrebe afirmativnih mera;
• obezbediti lakši pristup zdravstvenoj zaštiti, ažurirati podatke o vakcinaciji dece i podizati svest o važnosti preventivnih pregleda;
• povećati bezbednost i sigurnost Romkinja, kada je reč o nasilju i zlostavljanju;
• sprečiti sekundarnu viktimizaciju i jačati svest o kažnjivosti nepostupanja;
• jačati svest o tome da rani i ugovoreni brakovi nisu deo romske tradicije, već nasilje i kršenje dečijih prava;
• mediji se moraju pridržavati etičkog kodeksa i napustiti stil senzacionalističkog izveštavanja;
• romskim ženskim organizacijama omogućiti lakši pristup fondacijama koje podržavaju edukativne programe i rad u romskim naseljima;
• povećati broj visokoobrazovanih Romkinja među zaposlenima u institucijama.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević učestvovala je u petak, 23. marta 2018. godine, na okruglom stolu „Ženino zdravlje je njena snaga“, koji je organizovao Zavod za ravnopravnost polova u okviru promotivnog programa „Unapređena informisanost žena o jednakom pristupu zdravstvenim uslugama i eliminisanju diskriminacije žena u oblasti zdravstvene zaštite“.

Okrugli sto je održan u prostorijama mesne zajednice Bačko Dobro Polje sa ciljem da se žene sa sela informišu o pravima u oblasti zdravstvene zaštite, a zamenica pokrajinskog ombudsmana govorila je o pravima pacijenata i mogućnostima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite prava u oblasti zdravstvene zaštite, poput zaštitnika prava osiguranih lica i savetnika za prava pacijenata.

Pored zamenice Snežane Knežević, na okruglom stolu učestvovali su i Diana Milović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, Danica Dragnić, specijalistkinja ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici Vrbas i Predrag Radović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.

Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana „Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite u AP Vojvodini” bavi se dostupnošću specijalističko-konsultativnih i dijagnostičkih pregleda za koje nije propisano utvrđivanje liste čekanja u opštim bolnicama na teritoriji AP Vojvodine tokom 2016. godine.

Osnovno polazište istraživanja je da je građanima tokom 2016. godine bilo otežano ostvarivanje prava na ovu vrstu zdravstvenih usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u okviru postojećeg zdravstvenog sistema u Republici Srbiji

U istraživanju su učestvovali građani - korisnici usluga sistema zdravstvene zaštite, Klinički centar Vojvodine i devet opštih bolnica na teritoriji APV, kao i deset savetnika za zaštitu prava pacijenata u jedinicama lokalne samouprave u kojima se ove ustanove nalaze, od kojih su potonji učestvovali i u posebnoj fokus grupi. Uz deset zaštitnika prava osiguranih lica u zdravstenim ustanovama obuhvaćenim istraživanjem, podaci o ostvarivanju prava građana na naknadu troškova obavljanja specijalističko-konsultativnih i dijagnostičkih pregleda za koje nije propisano utvrđivanje liste čekanja u privatnoj praksi zatraženi su i od Pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje i sedam okružnih filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na teritoriji APV.

Među najznačajnije rezultate istraživanja, ombudsman izdvaja:

• Opšte bolnice, jednako kao i građani i savetnici za zaštitu prava pacijenata, slažu se u oceni da je najveći problem u vezi sa obavljanjem specijalističko-konsultativnih i dijagnostičkih pregleda to što je broj doktora medicine-specijalista nedovoljan u odnosu na broj zahteva za pregledima;
• U opštim bolnicama na teritoriji APV građani tvrde da su najviše problema imali sa zakazivanjem internističkih pregled ultrazvukom i pregleda kardiologa, kao i svih specijalističkih pregleda načelno. Slično je stanje i u Kliničkom centru Vojvodine, dok domovi zdravlja na teritoriji AP Vojvodine, uključujući i onaj u Novom Sadu, najčešće nemaju dovoljno kapaciteta da podmiri potrebe građana za ultrazvučnim i drugim radiološkim pregledima, kao i pregledima ginekologa, fizijatara, oftalmologa, endokrinologa i kardiologa;
• Opšte bolnice su izdavale propisane potvrde o nemogućnosti obavljanja specijalističkih pregleda za koje nije predviđena lista čekanja u roku od 30 dana od dana javljanja osiguranog lica sa lekarskim uputom, odnosno overavale upute od izabranog lekara sa datumom pregleda zakazanim u roku dužem od 30 dana, u zanemarljivom broju, od čega čak pet bolnica i Klinički centar Vojvodine nisu izdali nijednu potvrdu, odnosno postupili saglasno ovoj zakonskoj obavezi;
• Blizu tri četvrtine građana tvrdi da su iskusili to da zdravstvena ustanova nije bila u situaciji da im zakaže potrebni specijalistički pregled u roku od 30 dana od dana javljanja sa uputom izabranog lekara;
• Na pitanje o tome da li su, nakon što su saznali da određena ustanova nije u mogućnosti da im zakaže pregled u propisanom roku, tražili da im se o tome izda propisana potvrda, dve trećine građana odgovara odrično, od čega najveći broj kao razlog navodi da nisu znali da je takva mogućnost propisana, odnosno da na to imaju pravo;
• Nepunih deset procenata od onih koji tvrde da su zatražili izdavanje potvrde, odnosno overavanje odgovarajućeg uputa od izabranog lekara, to pravo je i ostvarilo.

Imajući u vidu ove i druge rezultate istraživanja, ombudsman je među najznačajnije preporuke izdvojio da, kao način obezbeđenja izvršenja svoje zakonske dužnosti, zdravstvene ustanove treba da sačine odgovarajuće pisane procedure kojima se utvrđuje skup radnji i postupaka prilikom zakazivanja pregleda, odnosno da dopune postojeće, tako da iste predviđaju:

• obavezu upisivanja i overe pečatom datuma zakazanog pregleda na lekarskom uputu ili izdavanja pisane potvrde osiguranom licu koje ne može da bude primljeno na zakazani specijalističko-konsultativni i dijagnostički pregled za koji nije propisano utvrđivanje liste čekanja u roku od 30 dana od dana javljanja osiguranog lica zdravstvenoj ustanovi sa lekarskim uputom;
• davanje pismenog obaveštenja osiguranom licu da, nakon ispunjenja prethodnog koraka, može da obavi potreban pregled u privatnoj praksi ili u dopunskom radu kod zdravstvene ustanove sa kojom je zaključen ugovor, nakon čega bi ostvario pravo da matičnoj filijali organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje podnese zahtev za refundaciju troškova za pružene zdravstvene usluge u privatnoj praksi, odnosno dopunskom radu kod zdravstvene ustanove, uz navođenje zakonom propisanih uslova i postupka;
• neposredno informisanje osiguranog lica da ukoliko smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, ili da mu je postupkom zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ima pravo da podnese prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili direktoru zdravstvene ustanove, odnosno savetniku za zaštitu prava pacijenata, te da se prijavom takođe može obratiti zaštitniku prava osiguranih lica i zdravstvenoj inspekciji.

Neophodno je obezbediti kontinuiranu edukaciju zdravstvenih radnika i saradnika, prvenstveno lica ovlašćenih za vođenje evidencija zakazivanja pregleda, dijagnostičkih procedura i drugih medicinskih mera i postupaka koje se vode za zdravstvene usluge za koje ne postoje uslovi da se pruže odmah, o pravima i dužnostima pacijenata i zdravstvenih ustanova, odnosno pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i načinu i postupku njihovog ostvarivanja i zaštite.

Instituciju savetnika za zaštitu prava pacijenata potrebno je dodatno osnažiti, pružajući im odgovarajuću podršku koja će unaprediti njihov rad po podnetim prigovorima i davanju informacija i saveta u vezi sa pravima pacijenata, i to: organizovanjem savetovanja i kampanja o pitanjima od značaja za ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvene zaštite u koje će savetnici biti aktivno uključeni, obezbeđivanjem uslova za međusobnu razmenu iskustava u radu, obaveznim angažovanjem savetnika u intersektorskom radu u ovoj oblasti, omogućavanjem njihovog blagovremenog upoznavanja sa normativnim i funkcionalnim aktivnostima nosilaca i drugih učesnika u sistemu zdravstvene zaštite, rasterećenjem od drugih poslova koji obavljaju u jedinicama lokalne samouprave.

Sa sadržinom ovog istraživanja potrebno je upoznati sve učesnike u zdravstvenoj zaštiti – zdravstvenu službu, organizaciju za zdravstveno osiguranje, organe, ustanove i organizacije Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, ali i ostale aktere društvene brige za javno zdravlje, kao što su sredstva javnog informisanja, udruženja građana, stručna javnost i pojedinci, kako bi svoja znanja, veštine i aktivnosti adekvatno usmerili na postizanje efikasnije primene zakonom utvrđenog prava na informisanje pacijenta o zdravstvenoj službi i načinu kako da je koristi, te na zaštitu i unapređenje poštovanja načela javnosti koje se ostvaruje pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava.

Saglasno navedenom, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao nezavisan i samostalan organ AP Vojvodine koji se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava, dostaviće rezultate, zaključke i preporuke ovog istraživanja nadležnim pokrajinskim organima, ustanovama i organizacijama, kako bi istima poslužili kao smernice u njihovom daljem radu u vršenju ovlašćenja pokrajine u oblasti zdravstva, pre svega onih koja se odnose na praćenje zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe i predlaganje i preduzimanje mera za njihovo unapređenje, kao i staranje o sprovođenju utvrđenih prioriteta u zdravstvenoj zaštiti, te pružanje društvene brige za zdravlje i obezbeđivanje mera za sprovođenje zdravstvene zaštite od interesa za građane.

Imajući u vidu afirmativne mere preventivne zdravstvene zaštite, koje u poslednje vreme sprovode nadležni organi i zdravstvene ustanove, a od kojih se očekuju pozitivni rezultati po dobrobit zdravlja stanovništva, ombudsman očekuje od istih da će predstavljati zamajac korenitih promena, kakve su neminovno neophodne našem zdravstvenom sistemu, te će njihove rezultate pratiti u budućem periodu.

Preuzmite dokumenta:

Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite u AP Vojvodini

3072 kB

Zamenik Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava deteta Milan Dakić i saradnice Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana posetili su juče Dom Veternik. Direktorka Doma Ana Vila upoznala je zamenika ombudsmana sa radom ustanove i uslovima života korisnika. U Domu u ovom trenutku živi 516 korisnika, a među njima 19 dece i 134 mlade osobe. Život u Domu organizovan je u četiri paviljona i pet malih kućnih zajednica u kojima se korisnici u velikoj meri samostalno brinu o sebi. Kao oblik vaninstitucionalnog smeštaja, organizovano je i „zaštićeno stanovanje“ čije usluge koriste osobe koje se pripremaju za život van ustanove.

Zamenik ombudsmana imao je priliku da se upozna sa korisnicima i da stekne uvid u to kako izgleda jedno prepodne u Domu. U radionicama se plete, veze, šije, tka, organizuju se razni edukativni programi, a u širem krugu Ustanove postoji i mala farma na kojoj se uzgajaju domaće životinje, kao i povrće i voće u plastenicima. Igralište i bazen svakako doprinose kvalitetu života i aktivnostima korisnika Doma, koje se ostvaruju, pre svega, zahvaljujući visokom nivou higijenskih uslova, zdravstvene zaštite i stručnosti i posvećenosti zaposlenih.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u okviru redovnih aktivnosti obilazaka ustanova čiji je osnivač Autonomna pokrajina Vojvodina, u cilju praćenja i sticanja uvida u ostvarivanje ljudskih prava njihovih korisnika, u toku ove godine obići će i preostalih pet ustanova za smeštaj dece i mladih na teritoriji Pokrajine.