Građanke i građani Djurđeva i Budisave juče su imali priliku da razgovaraju sa zamenicom pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, da podnesu pritužbu instituciji ili da dobiju pravni savet u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem svojih prava.

Po rečima predsednice Saveta MZ Djurđevo, Leone Vislavski, u ovom mestu, poznatom po tome što u njemu živi veliki broj pripadnica i pripadnika rusinske nacionalne manjine, nema masovnijeg odseljavanja, odnosno iseljavanja stanovnika u inostranstvo, ali se broj stanovnika iz godine u godinu smanjuje. Poseta osnovnoj školi potvrdila je da se to posebno negativno odražava na formiranje odeljenja na rusinskom nastavnom jeziku, a situacija je slična i u vezi sa nastavom na mađarskom jeziku u Budisavi.

Većina pritužbi građana Djurđeva odnosila se na oblast službene upotrebe jezika i na srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima uprave. Naime, građani su se žalili na to da službenici lokalne samouprave u Žablju ne govore rusinski, što predstavlja problem starijim sugrađanima, ali i upravi prilikom obavljanja poslova matičarske službe ukoliko želi da postupa u skladu sa propisima. U Djurđevu je potrebno nadomestiti i višejezičnu tablu sa nazivom naseljenog mesta koja se nalazila na ulazu u ovo mesto iz pravca Žablja, a koja je tokom jesenjih poljoprivrednih radova prvobitno srušena, a potom i odneta sa lica mesta. Građani su Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu podneli još i pritužbe u vezi sa sprovođenjem postupka eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta, kao i u vezi sa građanima nerazumljivim načinom informisanja javnosti o organizovanju usluge odnošenja smeća i njene naplate.  

„Ne izgleda tako na prvi pogled, ali i kod nas ima baš dosta siromašnih. U našem mestu je siromaštvo na prvi pogled nevidljivo,” odgovorio je na pitanje o životu u Budisavi sekretar ove mesne zajednice Laslo Rajšli, a nakon što se dvoje njegovih sugrađana zamenici Vukašinović požalilo na to da zbog svog izuzetno narušenog zdravlja ne mogu da se zaposle, niti da nađu neki drugi način da zarade za život, budući da nijedno od njih ne ispunjava uslove za penziju. Nakon iskustva sa čitavim nizom organa uprave, zdravstvenih i socijalnih službi i ustanova, ovaj bračni par u pedesetim godinama života bio je iskreno iznenađen saznanjem da institucija Pokrajinskog ombudsmana može da se obrati nadležnim organima i službama kako bi utvrdila da li su iscrpljene sve zakonske mogućnosti za ostvarivanje njihovih prava. Razgovor se završio sledećim rečima:

„Kad odem negdi, a oni mi kažu 'Razumemo, ali...', odma' znam da tu ništ' neće biti. Znate, ljudi više nikom' ne veruju, naročito ne u to da 'oće da im pomognu.  Hvala vam što ste nas saslušali. To zdrav' puno znači, kad nas gledate k'o ljude. ”

Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Prijemi građana nastaviće se i narednih meseci i biće blagovremeno najavljeni.  

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova posetila je danas Prihvatni centar za izbeglice u Adaševcima kraj Šida. Centar je sa radom počeo 1. marta ove godine i treći je objekat na teritoriji Opštine Šid u kom su smeštene izbeglice i migranti iz bliskoističnih zemalja, azijskih i afričkih zemalja na putu ka zemljama Evropske Unije. Cilj posete bio je da se stekne uvid u način rada centra, uslove boravka i mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava njegovih korisnica i korisnika, kao i u probleme sa kojima se njegovo osoblje i korisnici suočavaju.

Prihvatni centar u Adaševcima zamišljen je kao mesto na kom će se izbeglice i migranti privremeno zadržavati. Međutim, sa pooštravanjem uslova za ulazak u Evropsku Uniju osoba sa ratom zahvaćenih područja na Bliskom Istoku i u Aziji, korisnici ovog centra se u njemu sve duže zadržavaju dok pokušavaju da nađu načina da nastave svoj put. Ovaj centar se nalazi u šumarku pokraj autoputa i udaljen je od naseljenih mesta i granice. Uprkos tome, bezbednost korisnika je na zadovoljavajućem nivou, kao i uslovi smeštaja, ishrane, održavanja lične higijene, pružanje elementarnih zdravstvenih usluga i komunikacije putem telefona i interneta. Iako se broj izbeglica i migranata gotovo desetostruko smanjio u odnosu na vreme kada je otvoren, ovaj centar nije pogodan za duži boravak porodica sa puno dece i starijih maloletnika, koja, prema rečima uprave i osoblja, čine oko 40 posto njegovih korisnika.

Uz Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, finansijku, materijalnu i logističku podršku Centru, daju i brojne međunarodne i domaće humanitarne organizacije, dok je saradnja sa nadležnim organima i službama - policijom, centrom za socijalni rad i domom zdravlja - ocenjena kao dobra, a naročito cenjene su aktivnosti volonterki i volontera u kutku za decu i roditelje. Stanovništvo Šida i okolnih mesta se prema izbeglicama i migrantima odnosi blagonaklono i trudi se da u skladu sa svojim mogućnostima pomogne korisnicima ovog centra, ali i onima smeštenim u tzv. Sivu kuću u Šidu i centru Principovac na samoj granici sa Hrvatskom. Uprava centra u Adaševcima, kao i predstavnici UNHCR-a, smatraju da je, imajući u vidu otežane uslove za njihov ulazak izbeglica i migranata u Evropsku Uniju, kao i činjenicu da odredbe Zakona o azilu i Zakona o strancima nisu u potpunosti primenjive u kontekstu novonastale situacije, najvažnije to da se što skorijim usvajanjem odgovarajućeg podzakonskog ili drugog akta i mera korisnicima ovog i sličnih centara omogući legalno zadržavanje ili boravak na teritoriji Republike Srbije duži od 72 sata.

Detaljniji izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o poseti Prihvatnom centru u Adaševcima biće sačinjen i objavljen naknadno.

Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina i Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova, razgovarale su danas sa Karom Stern i Reneom Vildangelom,  članovima OEBS-ove ograničene misije za posmatranje izbora. 

Interesovanje članova misije je bilo fokusirano na izbornu kampanju, učešće nacionalnih manjina i žena, ulogu medija i drugih aktera izbornog procesa. U cilju sticanja što potpunijeg uvida članovi misije će razgovarati sa predstavnicima političkih partija, sudstva, nevladinih organizacija, medija i nezavisnih institucija. 

Misiju predvodi ambasador Girt Hinrih Erens, a uspostavljena je na poziv vlasti Republike Srbije.

Predstavnice i predstavnici Nacionalnog preventivnog mehanizma za prevenciju torture (NPM-a) su prošlog četvrtka i petka boravili u Subotici, gde su posetili nekoliko institucija kojima javnost inače nema pristupa.

NPM je mehanizam za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u Republici Srbiji ustanovljen 2011. godine, a čine ga predstavnici Zaštitnika građana Republike Srbije, Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana i organizacija civilnog društva. Kao nadzorno telo, NPM postoji u približno 70 zemalja u svetu radi unapređenja uslova života i mogućnosti ostvarivanja  ljudskih prava osoba koje borave u institucijama, odnosno ustanovama zatvorenog tipa. Stručni timovi u okviru NPM-a posećuju zatvore, policijske stanice, psihijatrijske bolnice, domove za stare i druge ustanove sa ciljem da se u njima predupredi pojava torture i drugih surovih, nehumanih i ponižavajućih kazni ili postupaka.

Zamenik zaštitnika građana Republike Srbije Miloš Janković, koji je predvodio tim NPM-a, i zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova ovom prilikom su sa svojim saradnicama, kao i predstavnicima Beogradskog centra za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava i Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM-a), posetili subotički Okružni zatvor, Policijsku upravu, Regionalni centar granične policije i Prihvatni centar za izbeglice i migrante. U cilju unapređenja ostvarivanja i zaštite ljudskih prava osoba koje borave u ovim institucijama, ali i unapređenja uslova rada zaposlenih u njima, NPM će o ovoj poseti sačiniti izveštaj o uočenim nedostacima i dati preporuke kako da se oni otklone.

Danas je u Novom Sadu, u organizaciji nedeljnika „Vreme” i Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji (FOS-a), održana konferencija „Vojvođanski region i dobro upravljanje u svetlu Agende UN do 2030.” na kojoj je govorila zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Eva Vukašinović.

Agenda UN 2015-2030. je dokument koji se nadovezuje na Milenijumske ciljeve UN 2000-2015, sa tom razlikom da Agenda sadrži i ciljeve održivog razvoja do 2030. godine i obavezujuća je za sve članice UN, a ne samo za zemlje u razvoju. Današnja konferencija bavila se ciljem broj 16 Agende, a koji se odnosi na na jednak pristup pravdi za sve i na dobro upravljanje i čija načela bi trebalo da se primenjuju u svim granama i na svim nivoima vlasti. 

Konferencija se bavila položajem jedinog priznatog regiona u Srbiji u odnosu na ostale delove zemlje. Značenje pojmova autonomije i regionalizma razmatrano je u sadašnjem istorijskom trenutku, naglašavajući važnost regionalizma i međuregionalne saradnje za dobro upravljanje u državi i sa posebnim osvrtom na položaj nacionalnih manjina u Vojvodini.  Na konferenciji je ukazano i na uzročno-posledičnu povezanost i uticaj dobrog, odnosno lošeg upravljanja ovim procesima na socijalni položaj građanki i građana koji proizilazi iz siromaštva, nezaposlenosti i aktuelnih načina proizvodnje hrane.

Uz zamenicu Vukašinović, koja je govorila o aktivnostima institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, na konferenciji su govorili još i Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, Srđan Djurović iz Fondacije za otvoreno društvo, Saša Popov iz novosadskog Centra za regionalizam i Snežana Ilić iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva.  Moderatorka konferencije bila je Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika „Vreme”.