Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu zaključili su danas sporazum o saradnji. Sporazumom se reguliše saradnja u svim oblastima naučne, istraživačke, projektne i edukativne delatnosti koje budu ocenjene kao komplementarne sa stanovišta obe institucije.

Saradnja će se razvijati u cilju prenošenja znanja i iskustava putem sprovođenja zajedničkih naučno-istraživačkih projekata u oblasti ljudskih prava, stručnih skupova, edukativnih i promotivnih aktivnosti za stručnu i širu javnost, izdavačke delatnosti, kao i organizovanjem praktične nastave za studente Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.

Po rečima potpisnika Sporazuma prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i prof. dr Marka Carića, dekana Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, saradnja između ove dve institucije trebalo bi da doprinese unapređenju znanja studenata u oblasti ljudskih prava. Sa druge strane, očekuje se da će saradnja doprineti tome da svrha postojanja, način postupanja i iskustvo u radu Pokrajinskog, ali i drugih zaštitnika građana, stručnoj i široj javnosti budu predstavljeni u širem kontekstu institucionalnih mehanizama za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje ljudskih prava.

Današnje potpisivanje Sporazuma prvi je u nizu ovogodišnjih koraka usmerenih ka proširivanju već postojećeg kruga naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija sa kojima će Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman sarađivati u cilju unapređenja teorijskog i praktičnog doprinosa institucija promovisanju vrednosti ljudskih prava.

Tokom današnje posete pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića Okružnom zatvoru u Novom Sadu zaključeno je da se prava osuđenih i pritvorenih lica poštuju, a da stručne službe postupaju u skladu sa propisima. Poseta je sprovedena u skladu sa nadležnošću institucije da nadgleda i prati primenu međunarodnih ugovora, standarda i propisa iz oblasti ljudskih prava i na osnovu prikupljenih informacija predlaže mere za poboljšanje stanja u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Naročita pažnja posvećena je položaju maloletnih lica koja se nalaze u pritvorskoj jedinici, kao i opštim uslovima smeštaja, bezbednosti i dostupnosti usluga zdravstvene zaštite i u tom smislu u radu Okružnog zatovora nisu utvrđene nikakve nepravilnosti.

Delimično rasterećenje smeštajnih kapaciteta u ovoj ustanovi primetno je u odnosu na raniji period, što samo po sebi obezbeđuje povoljnije uslove za izvršenje, odnosno izdržavanje kazne zatvora. Trenutno brojno stanje lica na izdržavanju kazne zatvora vodi i boljim higijenskim uslovima, povoljnijim mogućnostima realizacije tretmana, ali i lakšem sprovođenju bezbednosnih mera. Uprkos tome, postojeći broj zasposlenih, naročito pripadnika Službe za obezbeđenje, ocenjen je kao nedovoljan, pogotovo ukoliko ova ustanova teži podizanju standarda rada.

Arhitektonska i materijalna ograničenja predstavljaju višedecenijski izazov u pogledu uslova smeštaja osuđenih lica. Uprkos tome, izvesni pomaci učinjeni su time što su poboljšani uslovi u sanitarnim čvorovima, što je doprinelo i povećanju stepena opšte higijene u ustanovi. Sa druge strane, pojedini izazovi u vezi sa održavanjem odgovarajućeg stepena higijene u Okružnom zatvoru odraz su neadekvatnog odnosa osuđenih lica prema uslovima u ovom zatvoru. To se najpre uočava u njihovom odonosu prema potrebi očuvanja materijalnih dobara i sanitarnih prostorija, ali i održavanju lične higijene i brizi o sopstvenom zdravlju.

U pogledu poštovanja prava osuđenih lica, njihove diskriminacije po bilo kom osnovu ili primene mera prinude kao načina očuvanja bezbednosti nisu uočene nepravilnosti u postupanju ustanove, a zaposleni se prema pritvorenim i licima na izdržavanju kazne, odnose korektno i na propisani način. Na odsustvo diskriminacije i korektno postupanje prema licima na izdržavanju kazne zatvora ukazuju i dostupnost pravnih lekova i njihova neometana korespodencija, učešće u tretmanu, uslovi smeštaja i način sprovođenja mera bezbednosti, kao i činjenica da su obaveštenja istaknuta na jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji Grada Novog Sada.  

Zdravstvena zaštita lica koja borave u ustanovi takođe je ocenjena kao zadovoljavajuća, a po pitanju postupanja zdravstvenih ustanova u urgentnim slučajevima osuđenici na usluge sistema zdravstvene zaštite u proseku čekaju mnogo kraće nego što je to slučaj sa ostalim građanima. Probleme u ovom segmentu rada Okružnog zatvora, kao što je ranije pomenuto, predstavlja prvenstveno odnos lica na izdržavanju kazne zatvora prema sopstvenom zdravlju, pri čemu je uočeno njegovo zanemarivanje i ispoljavanje rizičnog ponašanja, prvenstveno praksa nedozvoljenog tetoviranja, koja ih izlaže izuzetno visokom riziku od infektivnih bolesti.

Delimični nedostaci uočeni su u pogledu radnog angažovanja lica na izdržavanju kazne zatvora. Najveći broj osuđenih lica nalazi se u zatvorenom odeljenju, te je broj uposlenih među njima disproprocionalno mali. Razlog za to je, sa jedne strane, formalnopravne prirode jer propisi ne predviđaju rad kao obavezni deo procesa prevaspitanja osuđenih lica. Sa druge strane, dostupnost poslova unutar ustanove je prilično ograničena. Uprkos periodičnom radnom angažovanju manjeg broja lica, postojeće stanje im ne nudi obuku za zanimanja koja su tržišno kurentna. Ovo je naročito važno jer se ovom okolnošću otežavaju aktivnosti socijalne reintegracije osuđenih lica po isteku kazne zatvora, kao i njihova mogućnost zapošljavanja.

Izvesna ograničenja postoje i u pogledu tretmanskih sadržaja, odnosno samog procesa resocijalizacije. Uprkos tome što su u Okružnom zatvoru u Novom Sadu dostupni različiti korektivni programi, njihova teorijska utemeljenost, kao i efektivnost mora u višem stepenu pratiti naučne i stručne standarde. Pored činjenice da je oko 70 odsto lica na izdržavanju kazne u ovoj ustanovi osuđeno za imovinske delikte, čini se da se više mora učiniti u pogledu prilagođavanja tretmana ovoj populaciji. Međutim, izvesni pomaci postoje, budući da su pojedinačni koraci na nivou Okružnog zatvora u Novom Sadu, kao primer dobre prakse za druge ustanove, preduzeti u specijalizovanoj obuci zaposlenih, a u kontekstu tretmana počinilaca nasilja u porodici. Primena ovakvih tretmana povećava i nadu žrtava ove vrste nasilja da će njegovi počinioci po izlasku iz zatvora biti spremni da se suoče sa životnim izazovima, ali i da nasiljem neće više ugrožavati nikoga.

Izuzev dostignutog nivoa ostvarivanja prava osuđenih, u svetlu napora nadležnih institucija usmerenih ka suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta, ubuduće je potrebno razmišljati i o razvijanju svesti osuđenih lica i njihove odgovornosti prema društvenoj zajednici. Visoki troškovi izvršenja krivičnih sankcija, kao i primetno visoka stopa recidivizma u Srbiji, nameću pitanje efikasnosti postojećeg sistema, odnosno tretmana osuđenih lica. Zatvori svakako ne treba da budu mesto sile i prinude, ali je potrebno preispitati njegovu ulogu u procesu resocijalizacije lica koja su u njima odslužila kaznu na način koji će, sa jedne strane, svim građanima garantovati bezbednost, a sa druge strane licima koja su nekada bila osuđena za krivična dela omogućiti da postanu funkcionalni članovi društva. Tek stvarna socijalna reintegracija lica koja su odslužila kaznu zatvora i prevencija ponovnog činjenja krivičnih dela predstavljaće najviši mogući nivo poštovanja prava i zaštite njihovih učinilaca, kao i njihovih porodica, ali i svih građana Vojvodine i Republike Srbije.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, juče je u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu pozdravio učesnike i učesnice konferencije u pod nazivom „Trauma i isceljenje - Tretman psiholoških posledica za žene i devojke sa iskustvom porodičnog i seksualnog nasilja”.

Jučerašnja konferencija jedna je od aktivnosti projekta Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo „Zaustavi - zaštiti - pomozi - Snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini”. Na skupu su predstavljeni rezultati projekta nakon prve godine njegovog sprovođenja, a učesnici iz redova institucija i organizacija civilnog društva koje deluju na teritoriji AP Vojvodine razmenili su svoja iskustva u vezi sa primenom tretmana psiholoških posledica traume od nasilja za žene i devojke koje su preživele rodno zasnovano nasilje.

Uz dr Ivanku Savić, zamenicu pokrajinskog sekrtara za zdravstvo i rukovoditeljku projekta „Zaustavi - zaštiti - pomozi” kao domaćina konferencije, te profesora Pavlovića, kao starešinu institucije koja već 11 godina koordinira radom pokrajinske Mreže „Život bez nasilja”, na konferenciji su, između ostalih, govorile i Gordana Stevanović zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije za prava deteta i rodnu ravnopravnost, docentkinja dr Svetlana Ivanović Kovačević sa Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, prof. dr Vesna Petrović, predsednica Srpskog udruženja za integrativnu psihoterapiju, predstavnice organizacija civlinog društva koje u Kikindi i Zrenjaninu pružaju podršku ženama u situaciji nasilja Biljana Stepanov i Radoslava Aralica, dr Milena Golubski iz novosadskog Doma zdravlja, kao i Milica Džino, rukovodilac Službe za decu i omladinu Centra za socijalni rad u Novom Sadu i dr Nada Padejski, rukovodilac Sigurne kuće pri ovom centru.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, sastao se danas u Novom Sadu sa Klodom Kanom, savetnikom koordinatora kancelarije UN u Republici Srbiji.

Pozivajući se na ranije najavljene mogućnosti saradnje u realizaciji projekata u oblasti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava lica ometenih u razvoju, lica lišenih slobode i lica smeštenih u ustanove zatvorenog tipa, kao i u oblasti stanovanja i obrazovanja Roma, na sastanku su dogovoreni naredni koraci usmereni ka obezbeđivanju uslova za sprovođenje aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u 2017. godini, a koje bi bila spremna da podrži i kancelarija UN u Republici Srbiji.

Sastanku su, uz profesora Pavlovića i gospodina Kana, prisustvovali i Milan Marković iz Odeljenja za ljudska prava kancelarije UN u Republici Srbiji, kao i zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova i Eva Vukašinović sa saradnicama. 

Jedanaesta po redu konferencija pokrajinske Mreže institucija „Život bez nasilja” održana je danas u Skupštini AP Vojvodine u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana. Ovogodišnja konferencija bavila se odgovornošću i obavezama nadležnih insititucija u svetlu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulske konvencije), kao i promenama koje donosi nedavno usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Izražavajući svoje zadovoljstvo što je ovaj skup okupio predstavnike i predstavnice svih institucionalnih sistema na svim nivoima vlasti, stručne i naučne javnosti, ali i i organizacija civilnog društva, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, u svom pozdravnom govoru posebno je istakao ono što je cilj osnivanja, ali i osnov funkcionisanja Mreže „Život bez nasilja”, čijim radom koordinira institucija na čijem je čelu:

„Moja želja je da danas ovde, zajedničkim naporom učinimo sve kako bismo povratili poverenje građana u institucije. Kako bismo svima onima koji su ugroženi i viktimizirani pokazali da nisu sami i da, makako to prozaično zvučalo, pokažemo da država vodi računa o interesima svojih građana. Takođe, želimo da pošaljemo jasnu poruku onima koji vrše nasilje da se ono neće tolerisati. Da nećemo okrenuti glavu na drugu stranu ida imamo jasnu strategiju netolerancije, kažnjavanja, ali i obavezujućeg tretmana nasilnika. Tek sistemskim, holističkim pristupom, moguće je učiniti značajniji pomak u zaštiti žena, ali i drugih žrtava nasilja. Tek postizanjem visokih standarda u radu svih karika u lancu postupanja moćiće se ostvariti projektovani ciljevi. Lanac je jak koliko i njegova najslabija karika, a prevencija nasilja ne trpi ovakve slabosti.”

Uz profesora Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, učesnicima su se tokom uvodne plenarne sesije obratilii Snežana Sedlar, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, Slobodan Josimović, zamenik tužioca u novosadskom Višem javnom tužilaštvu, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i profesor dr Tihomir Vejnović, upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KC Vojvodine. Priliku da aktivno učestvuju u radu Konferencije učesnici su imalu u okviru jednog od četiri panela posvećenih specifičnim temama. U panelu o nasilju u porodici kao bezbedonosnom pitanju sa učesnicima su razgovarale Gordana Stevanović, zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije i Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. O specifičnim rizicima žena iz manjinskih zajednica sa posebnim osvrtom na romsku zajednicu govorili su dr Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka i poslanica u Skupštini AP Vojvodine Jelena Jovanović. Uvodničari panela o prevenciji i tretmanu seksualnog nasilja bili su Biljana Delić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i dr Nikola Petković iz Okružnog zatvora u Novom Sadu. Medijsko izveštavanje o nasilju u porodici i prema ženama bilo je tema o kojoj su sa učesnicima konferencije razgovarale dr Zorica Mršević, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i novinarka Duška Bajić, jedna od autorki serijala „Dok nije kasno”, koji se emituje na prvom programu RTV Vojvodine i bavi se temom ličnog naoružanja i nasilja, uključujući i nasilje u porodici.

Konferencija je ove godine okupila oko 120 predstavnika sudova i tužilaštava, policije, centara za socijalni rad, zdravstvenih ustanova, jedinica lokalne samouprave, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i lokalne zaštitnike građana i predstavnike stručne i akademske javnosti. Nakon prezentacije zaključaka iz četiri tematska panela, dr Veljko Delibašić, naučni saradnik Univerziteta u Beogradu govorio je o usklađivanju krivičnog zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom. Izlaganjem o sindromu Djenoveze, odnosno o tzv. posmatračima nasilja, profesor Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana, zatvorio je konferenciju razmatrajući pitanje odgovornosti svakoga koga nasilje dotiče, naročito njegovih očevidaca i svedoka, da preduzmu nešto kako bi se ono sprečilo.

Kao i ranijih godina, zaključci sa godišnje konferencije Mreže „Život bez nasilja” biće upućeni nadležnim organima sa ciljem da se ukaže na aktuelna pitanja i probleme u vezi sa postupanjem u slučajevima nasilja u porodici i rodno uslovljenog nasilja, odnosno na mogućnosti unapređenja formalnopravnog okvira i rada institucija u cilju njegove prevencije i sprečavanja.