Seoske žene širom sveta, pa tako i u Srbiji imaju važnu ulogu u razvoju seoskih područja, ali su izložene različitim oblicima diskriminacije. Žene koje žive na selu su vrlo raznorodna društvena grupa, ali im je zajedničko da ni u društvu, ni u lokalnoj zajednici nisu u dovoljnoj meri prepoznate, a poslovi koje svakodnevno obavljaju su potcenjeni i nepriznati. Žene koje žive na selu izložene su pojačanom riziku od siromašenja, imaju manje izgleda da se zaposle, a usluge zdravstvene i socijalne zaštite su nedovoljno dostupne. Uz skromne mogućnosti za sopstveno i obrazovanje dece, postojeća infrastruktura u selima je lošija od one u gradu. Ova zapažanja samo su gruba slika situacije na selu i položaja žena koje tamo žive, iznešena na okruglom stolu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o unapređenju položaja žena angažovanih u oblasti poljoprivrede koji je održan u Novom Sadu. U uvodnom obraćanju zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov je, između ostalog ukazala na položaj žena - poljoprivrednica, bilo da su vlasnice, odnosno nositeljke poljoprivrednog gazdinstva, bilo da u njemu rade kao „pomažući članovi domaćinstva”. U postupanju po pritužbama građanki i građana uočeno je nekoliko problema, između ostalog, promene u vezi sa upisom gazdinstva u poljoprivredni registar koje mogu da proizvedu negative efekte u ostvarivanju prava poljoprivrednica. U posebno nepovoljnom položaju nalaze se poljoprivrednice - trudnice i porodilje zbog toga što ne ostvaruju pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva jer u pravnom sistemu nisu prepoznate kao zaposlene osobe ili preduzetnice. Zbog toga se na njih ne primenjuju propisi koji se odnose na ostvarivanje prava na finansijsku podršku porodici sa decom, pre svega prava na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra da je ovakvo rešenje nepravično i da dovodi u neravnopravan položaj žene sa sela koje su nositeljke poljoprivrednog gazdinstva, ujedno i poreske obveznice, ili na njemu rade kao pomažući članovi. Ženama, odnosno porodicama koje imaju decu potrebna je podrška države, imajući u vidu ekonomsku cenu roditeljstva i mere koje se sprovode kako bi se podsticalo rađanje sa jedne strane, a sa druge strane mere koje se sprovode kako bi se oživelo selo i podstakao ruralni razvoj.
Samostalni stručni saradnik u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i član radne grupe za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom Djorđe Rakočević obavestio je skup da je sekretarijat predložio uvođenje odredbe koja bi obezbedila izjednačavanje nositeljki ili članica poljoprivrednog gazdinstva sa ostalim trudnicama i porodiljama u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog, odnosno odsustva radi nege deteta.
Učesnice i učesnici okruglog stola naglasili su da je tema važna i da je potrebno smanjiti raskorak između propisa i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti, što bi uticalo i na poboljšanje položaja žena koje su angažovane u poljoprivredi, ali i žena koje žive na selu, kako mladih tako i onih starijih, ali i zbog toga da sprovođenje programa na pokrajinskom nivou u oblasti ravnopravnosti polova dobije širu podršku. Osim na neregulisan status pomažućih članova domaćinstva među kojima žene čine izrazitu većinu, narodna poslanica Nada Lazić je upozorila na težak položaj nadničara i nadničarki koji rade u poljoprivredi za bedne nadnice, neprijavljeni, a tako i neplaćenih doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački podsetila je na to da se položajem i aktivnostima žena koje žive na selu ovaj zavod bavi od 2007. godine, kao i da drugi pokrajinski organi, pre svega Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova sprovodi različite programe kako bi podržao ovu grupu marginalizovanih žena, između ostalih i program kupovine kuće na selu za bračne parove sa decom koji treba da doprinese oživljavanju sela.
U diskusiji je ukazano na značaj i ulogu koje imaju žene na selu, kao i na potrebu multisektorskog pristupa ruralnom razvoju koji podrazumeva očuvanje i razvoj ljudskih resursa, infrastrukture i zaštite životne sredine.
Na okruglom stolu se okupilo oko 20 predstavnica i predstavnika nadležnih pokrajinskih organa i organizacija, kao i organizacija civilnog društva, akademske zajednice i medija, a govorile su profesorka emerita Svenka Savić i prof. dr Slobodanka Markov iz Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Novinarka mr Sandra Iršević predstavila je svoje istraživanje o položaju žena na selu, a o iskustvima u pružanju podrške ženama u seoskim sredinama govorili su Radislav Jovanov i mr Jelena Nestorov Bitaj iz Zadružnog saveza Vojvodine, kao i Ljupka Bojović Cvejić iz Garancijskog Fonda AP Vojvodine.
Pokrajinski zaštitnik građana -ombudsman uputio je juče Ministarstvu pravde Republike Srbije primedbe i predloge institucije na Nacrt posebnog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Primedbe i predlozi nalaze se u priloženom tekstu i označeni su crvenom bojom.
 Primedbe i predlozi Pokrajinskog zaštitnika građana na Nacrt posebnog... | 1140 kB |
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, učestvovala je danas u Beogradu u radu Okruglog stola „Nacionalni saveti - manjinske samouprave u pravnom sistemu Republike Srbije“. Učesnicima u raspravi predstavljen je normativni okvir kojim se uređuju prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Taj normativni okvir nije konačno definisan i on se može unapređivati, a to podrazumeva participaciju pripadnika nacionalnih manjina.
Za razliku od prethodnih, aktuelna vlada ne želi da nudi pisane reforme, već, po rečima Kori Udovički, ministarke državne uprave i lokalne samouprave, sistem koji će živeti u praksi i zahvaljujući kome će reforme funkcionisati. „Želimo da Budžetski fond za nacionalne manjine počne da funkcioniše i da u obuci državnih službenika znatno veću pažnju, nego što je to do sada bio slučaj, posvetimo ostvarivanju prava nacionalnih manjina“ istakla je ona. Udovički je podsetila da država, u sred najveće fiskalne konsolidacije, nije smanjila iznose koji su u 2015. godini bili planirani za finansiranje nacionalnih saveta, i da je Koordinacija nacionalnih saveta zatražila povećanje budžetskih sredstava namenjenih nacionalnim savetima za 30 odsto.
Tokom diskusije, reagujući na nezadovoljstvo Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine zbog neuvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu u Vrbasu, iako su za to ispunjeni uslovi, Aniko Muškinja Hajnrih je podsetila da se ovo pravo ne ostvaruje automatski, nego uređivanjem istog statutom jedinice lokalne samouprave. Kako statut usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, „podizanjem ruku“ odbornika, uvek postoji mogućnost da promena ne bude izglasana. Rešenje bi možda bilo kada bi zakonom bilo uređeno da se jezik nacionalne manjine automatski uvodi u službenu upotrebu, tamo gde je za to ispunjen uslov - u pogledu broja pripadnika nacionalne manjine.
Ombudsmanka je pozvala predstavnike Ministarstva da u postupku izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne zaborave da urede pitanje „Koordinacije“ koja funkcioniše kao neformalno telo, a pokazalo se da bi funkcionisanje ovakvog tela trebalo da bude uređeno zakonom. Takođe je podsetila na nedorečenosti u vezi sa budžetskim fondom, za koga se još uvek ne zna „čiji je“ i po kojim kriterijumima se sredstva iz ovog fonda raspodeljuju.
Na današnjoj konferenciji u Skupštini AP Vojvodine, posvećenoj manjinskom i višejezičnom informisanju u kontekstu sprovođenja medijskih zakona i izlaska države iz vlasništva nad medijima, jedna od uvodnih izlaganja imala je zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović. Govoreći o sprovođenju medijiskih zakona u oblasti informisanja na manjinskim jezicima, zamenica Vukašinović se u svom izlaganju sa pravnog aspekta osvrnula na nedoslednosti i posledične nedoumice u vezi sa regulisanjem prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje na maternjem jeziku, a koje proizilaze iz načina na koji je ovo pitanje uređeno propisima Republike Srbije. Imajući to u vidu, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će, u svetlu izrade akcionog plana za nacionalne manjine koja je u toku, nadležnima uputiti komentare i predloge kako bi se ovo pravo pripadnika nacionalnih manjina ostvarivalo na najsvrsishodniji način i u skladu sa Ustavom, međunarodnim dokumentima i domaćim pripisima.
Cilj konferencije naslovljene „Manjinsko i višejezično informisanje u kontekstu sprovođenja medijskih zakona - Izlazak države iz vlasništva nad medijima - posledice, izazovi, pouke i mogućnosti”bio je sagledavanje trenutne situacije i pornalaženje konstruktivnih rešenja u vezi sa budućnošću medija koji izveštavaju na manjinskim jezicima. Preovlađujuće uverenje učesnica i učesnika konferencije je da se uz pozitivan stav svih relevantnih činilaca mogu razviti odgovarajući, svrsishodni i ekonomični mehanizmi za unapređenje višejezičnog i manjinskog informisanja.
Nakon što je predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor otvorio konferenciju, prisutnima su se, između ostalih, obratili Gordana Janković, šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji, Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje i Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kao i predstavnicirepubličke i pokrajinske vlasti, nezavisnih regulatornih tela, međunarodnih i domaćih organizacija, manjinskih medija, novinarskih i medijskih udruženja, pravnici imedijski analitičari i istraživači.
Konferenciju je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja”, organizovao je danas u Skupštini AP Vojvodine konferenciju pod nazivom „Naučene lekcije u postupanju institucija u slučajevima nasilja u porodici – u iščekivanju preokreta”. Na konferenciji kojoj je prisustvovalo više od stotinu učesnika i učesnica predstavljeni su planovi aktivnosti pokrajinskih organa koje treba da doprinesu primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulske konvencije), kao i promenama do kojih ona treba da dovede.
Konferenciju je otvorila pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih i u svom obraćanju osvrnula se na napredak koji je učinjen u pravnoj regulativi i postupanju institucija u slučajevima partnerskog nasilja i nasilja u porodici, a koje se najčešće ispoljava prema ženama i deci, ali i starijim osobama. Uprkos očiglednim pozitivnim pomacima u ovoj oblasti, pritužbe koje dobija institucija Pokrajinskog ombudsmana ukazuju na to da mnogi oblici ispoljavanja nasilja u porodici i prema ženama opstaju uglavnom zbog toga što odgovor institucija još nije dovoljno odlučan i usmeren ka najboljem interesu žrtava.
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov govorila je o desetogodišnjem iskustvu mreže „Život bez nasilja” iz ugla postupanja institucija, odnosno onog šta propuštaju da učine prilikom pružanja podrške žrtvama nasilja i kažnjavanja počinilaca. Pozivajući se na podatke i radove objavljene u jubilarnoj publikaciji Pokrajinskog ombudsmana „Deset godina mreže Život bez nasilja”, zamenica Todorov je, između ostalog, ocenila da povećanje broja krivičnih prijava protiv počinalaca nasilja ohrabruje, ali da zabrinjava tendencija blagog kažnjavanja počinilaca nasilja i skromna praksa izricanja mera zaštite žrtava po Porodičnom zakonu, dugo trajanje sudskih postupaka i neadekvatno reagovanje drugih nadležnih organa zbog čega trpe oni koji su izloženi nasilju u porodici. Uprkos tome što su iskustva mreže „Život bez nasilja” pozitivna i ukazuju na značajne pomake u funkcionisanju sistema zaštite od nasilja, posebno zabrinjava i to što što institucije zanemaruju da partnersko i nasilje u porodici pogubno utiče na decu. Dosadašnje iskustvo je značajno i može da pomogne u primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama. Zbog toga će Pokrajinski ombudsman i ubuduće podržavati funkcionisanje mreže institucija „Život bez nasilja“ jer je ona doprinela povećanju stručnih znanja, razmeni iskustva i prakse, kao i podizanju svesti stručne i šire javnosti o problemu i u vezi sa postupanjem u slučajevima nasilja u porodici i prema ženama.
Pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretićse u svom izlaganju osvrnula na zadatke novouspostavljenog Intersektorskog odbora za primenu mera predviđenih Programom za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima od 2015. do 2020. godine. Suština formiranja ovakvog tela je da se odgovornost za primenu mera u ovoj oblasti neposredno prenese na nosioce izvršne vlasti, zbog čega je na čelu ovog tela predsednik Pokrajinske vlade. Odbor će Vladi dva puta godišnje podnositi izveštaj o sprovođenju mera iz pomenutog Programa. Uz to, naglasila je Beretić, izuzetno je važno da se u nadležnim institucijama utvrdi i javno govori o tome ko su pojedinci i pojedinke zbog čijeg propusta, nesavesnog rada ili odbijanja da postupaju u skladu sa propisima nisu izvršene zakonske obaveze ovih organa i ustanova u pogledu zaštite žrtava nasilja u porodici.
O trogodišnjem programu zaštite žrtava seksualnog nasilja u AP Vojvodini, a koji je rezultat saradnje pokrajinskih institucija i civilnog sektora, govorila je načelnica u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Biljana Delić. Osim edukacije za dosledno primenjivanje protokola za postupanje u slučajevima nasilja u porodici u zdravstvenim ustanovama i stvaranja standardizovane baze podataka o žrtvama nasilja, cilj projekta „Zaustavi - pomozi - zaštiti”, jednog od pet u Srbiji koji podržava Fond UN za sprečavanje nasilja prema ženama, je da se u regionalnim sedištima sedam okruga na teritoriji AP Vojvodine uspostave centri za pomoć žrtvama seksualnog nasilja, a koji bi kasnije poslužili kao model za slične centre u manjim sredinama.
Iskustva organizacija civilnog društva u saradnji sa lokalnim samoupravama u oblasti prevencije i suzbijanja nasilja u porodici i prema ženama, kao i pružanja podrške i pomoći žrtvama predstavile su predstavnice organizacija koje su članice mreže „SOS Vojvodina”. Održiva podrška žrtvama nasilja u porodici uključuje sve zainteresovane i kompetente društvene aktere rekla je Marija Srdić, direktorka „Centra za podršku ženama” iz Kikinde i kao najveću prepreku razvoju još efikasnijeg sistema podrške ženama sa iskustvom nasilja navela nedostatak političke volje da se stvore uslovi da iskustva lokalnih i regionalnih inicijativa zažive na teritoriji cele države. Za to je ključna planirana i dugoročna podrška državnih organa na svim nivoima, a ta podrška bi bila pokazatelj da se u prevenciji i suzbijanju nasilja u porodici i prema ženama prelazi sa reči na dela. Radoslava Aralica iz Zrenjaninskog edukativnog centra govorila je o međusektorskoj saradnji na lokalnom nivou koja u formi projekata koje sprovode organizacije civilnog društva doprinosi postizanju rezultata u edu edukaciji i podizanju svesti o nasilju u porodici i prema ženama. Međutim, veliki izazov je informisanje žena u seoskim sredinama o nasilju, kao i obezbeđivanje dugoročnije, naročito finansijske podrške jedinica lokalne samouprave, kao i posvećenost ovom problemu u nadležnim institucijama koja se još izjednačava sa stavovima i ličnom motivacijom pojedinki i pojedinaca u njima, a ne sa profesionalnom dužnošću ili zakonskom obavezom.
Predstavnica Advokatske komore Vojvodine Mirela Radonjanin govorila je o delotvornosti postojećeg okvira za zaštitu žrtava nasilja iz ugla njihovih zastupnika. U advokaturi praktično ne postoji specijalizacija za zaštitu osoba koje su doživale nasilja u porodici zbog toga što to nije unosno, rekla je advokatkinja Radonjanin i osvrnula se na to da se u sudskoj praksi izuzetno retko koriste zakonske mogućnosti koje idu u prilog, odnosno na korist žrtvama nasilja. Uz to, u propisima postoje i nelogičnosti koje mogu imati teške posledice po žrtve nasilja, a problem predstavlja i to što je koordinacija među institucijama loša, što one ne dostavljaju podatke, kao i nedoslednosti u dokazivanju nasilja. Sve to rezultira time da se postupanjem sudova nasilnici blago kažnjavaju, a žrtve dovode u situaciju da i po okončanju sudskog postupka u njihovu korist i dalje budu neposredno ili posredno ugrožene od strane nasilnika, čime se praktično obesmišljava ceo sistem zaštite.ukacije i podizanju svesti o nasilju u porodici i prema ženama. Međutim, veliki izazov je informisanje žena u seoskim sredinama o nasilju, kao i obezbeđivanje dugoročnije, naročito finansijske podrške jedinica lokalne samouprave, kao i posvećenost ovom problemu u nadležnim institucijama koja se još izjednačava sa stavovima i ličnom motivacijom pojedinki i pojedinaca u njima, a ne sa profesionalnom dužnošću ili zakonskom obavezom.
Konferencija je završena diskusijom predstavnika i predstavnica policije, sudova, tužilaštava, centara za socijalni rad, zdravstvenih i drugih ustanova o navedenim problemima. Ukazano je i na primere dobre prakse u postupanju i saradnji institucija u Novom Sadu, Pančevu, Bačkoj Topoli, korišćenju dokaza o nasilju koje su prikupile organizacija civilnog društva koje pružaju podršku žrtvama nasilja, kao i primeni posebnih protokola za postupanje u slučajevima nasilja u porodici.
Mreža „Život bez nasilja” okuplja institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2005. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.
