Delegacija OEBS-ovog Visokog komesarijata za nacionalne manjine danas boravi u poseti pokrajinskim organima i institucijama za zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Na sastanku u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu sa članovima delegacije razgovarala je zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović.

Predstavnici Visokog komesarijata u posetu Vojvodini i Srbiji došli su kako bi se upoznali sa primenom i funkcionisanjem zakonskog i institucionalnog okvira zaštite ljudskih prava na svim nivoima. Od poseta i razgovora sa nadležnim pokrajinskim i državnim institucijama očekuje se da će poslužiti kao osnova za osmišljavanje aktivnosti usmerenih ka reviziji postojećeg i uspostavljanju novog, efikasnijeg sistema zaštite manjinskih prava u Kirgiskoj Republici.

Na sastanku je bilo reči o stanju prava pripadnika i pripadnica manjinskih zajednica u Vojvodini i Srbiji, funkcionisanju nacionalnih saveta nacionalnih manjina i postupanju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, naročito u oblastima službene upotrebe jezika i pisma i obrazovanja. 

U delegaciji OEBS-ovog Visokog komesarijata za nacionalne manjine bili su Kristijan Knust, zadužen za projekte, i Andrej Hanžin, savetnik za politička pitanja, u pratnji Nenada Djurđevića, koordinatora Foruma za etničke odnose iz Beograda.

„Pokrajinski ombudsman je prva formalnopravno uspostavljena nezavisna institucija za zaštitu ljudskih prava u Republici Srbiji. Odluka o njenom osnivanju doneta je još 2002. godine, a sa radom je počela 2003. godine. Zaštitnik građana Republike Srbije, kao i dvadesetak institucija zaštitnika građana pri lokalnim samoupravama, uspostavljene su nekoliko godina kasnije. Bez obzira na to na koji način su im regulisane nadležnosti, najvažnije je da ovakve institucije postoje i da su dostupne građanima,” istakla je u svom uvodnom obraćanju pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih, koja je mladim stažistima i stažistkinjama govorila o ulozi i mestu ombudsmana u sistemu nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

Stažiste i stažistikinje najviše je zanimala oblast zaštite prava nacionalnih manjina. Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana nadležna za ovu oblast, Eva Vukašinović je govoreći o primerima postupanja institucije mladima dočarala praktične aspekte postupanja u slučajevima kršenja individualnih i kolektivnih prava pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina. Tokom njenog izlaganja i diskusije najviše se govorilo o oblasti službene upotrebe jezika i pisma, a u vezi sa kojom je Pokrajinski ombudsman u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina do sada imao najviše pritužbi.

Mladi stažisti i stažistkinje u državnim institucijama imali su najviše nedoumica u vezi sa primenom propisa kojima se u Republici Srbiji reguliše ostvarivanje, zaštita i unapređenje prava pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina. Sudeći po uvodnim rečima zamenice Vukašinović, razne međunarodne i domaće instance smatraju da je stanje u oblasti manjinskih prava u Republici Srbiji odlično, ali činjenica je da u domaćim propisima koji regulišu ovu oblast, kao i u onima koji se indirektno tiču ostvarivanja prava nacionalnih manjina, još uvek postoji dosta nedorečenosti koje otežavaju ne samo primenu propisa i ostvarivanje prava građana i građanki, nego i rad samih institucija i organa uprave zaduženih za njihovo ostvarivanje. 

Nakon prekjučerašnjeg razgovora sa ekspertskom misijom Evropske komisije, Aniko Muškinja Hajnrih i Eva Vukašinović, pokrajinska ombudsmanka i zamenica ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su juče i sa predstavnicima nevladinih organizacija iz SR Nemačke.

Aniko Muškinja Hajnrih je nevladine aktiviste iz Nemačke upoznala sa institucijom ombudsmana, njenom istorijom i institucionalizacijom u Vojvodini i Srbiji, a potom i sa organizacijom, strukturom, nadležnostima i radom pokrajinskog ombudsmana, dok je Eva Vukašinović u svom uvodnom izlaganju sagovornike iz Nemačke upoznala sa najvažnijim zakonima kojima se regulišu prava manjina, pojmom i načinom rada nacionalnih saveta i problemima sa kojima se manjine suočavaju u ostvarivanju svojih prava.  

Predstavnici nevladinih organizacija iz Nemačke pokazali su interesovanje za političko organizovanje manjina, nacionalne savete i Savez jevrejskih opština, postavljanje višejezičnih tabli na institucijama i javnim ustanovama,obrazovanje na manjinskim jezicima, kao iučenje srpskog jezika kao nematernjeg.

Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinskaombudsmanka i  Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su juče sa Rajnerom Hofmanom, od strane Evropske komisije angažovanim ekspertom za nacionalne manjine, i njegovim saradnicima o položaju i problemima sa kojima se u ostvarivanju svojih prava suočavaju pripadnici nacionalnih manjina.

Sagovornice gospodina Hofmana ukazale su na to da je najveći problem u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih manjina deklarativno, a ne suštinsko postojanje volje da se radi na njihovom unapređenju. Potrebno je obezbediti uslove za to da se prava po osnovu nacionalne pripadnosti mogu ostvarivati na takav način da to znači i unapređenje kvaliteta svakodnevnog života svih građanki i građana AP Vojvodine, odnosno Republike Srbije.

Danas je u Novom Sadu održan poslednji od sedam sastanaka posvećenih ulozi zdravstvenih ustanova u zaštiti  žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. U Institutu za javno zdravlje Vojvodine okupilo se tridesetak predstavnika i predstavnica domova zdravlja, bolnica, zavoda za javno zdravlje, savetnika za zaštitu prava pacijenata i članova Saveta za zdravlje iz lokalnih samouprava sa teritorije Južnobačkog okruga. 

Uvodno izlaganje pomoćnice pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijele Stanković Baričak odnosilo se na pokazatelje, zdravstvene posledice i vidove prevencije nasilja u porodici. Ukoliko žele žrtvama da pruže odgovarajuću podršku i rade na suzbijanju ove pojave, zdravstveni radnici, naročito oni koji se bave zdravljem žena, morali bi ih dobro poznavati i prepoznati kao posledicu nasilja, a što nije uvek jednostavno. Istraživanje Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalni politiku i demografiju o odgovoru zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine na nasilje u porodici ukazalo je na potrebu obuke zdravstvenih radnika o primeni protokola u vezi sa postupanjem u ovakvim slučajevima, kao i njihovog sistematskog, pravilnog evidentiranja. Jedino pravovremenim otkrivanjem slučajeva nasilja u porodici i njihovim detaljnim evidentiranjem moguće je sagledati posledice i razmere ove pojave i efikasno sprovoditi odgovarajuće preventivne mere.