Zavod za kulturu Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom izdao je zbornik posvećen nacionalnim savetima nacionalnih manjina i kulturi.
Zbornik „Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura 2” predstavlja nastavak uspešne saradnje Zavoda za kulturu Vojvodine i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kojom se stručnjaci i stručnjakinje u oblasti prava nacionalnih manjina bave aktuelnim pitanjima vezanim za politički i pravni položaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i funkcionisanjem manjinskih kulturnih sistema.
U zborniku su zastupljeni radovi petnaest autora i autorki u kojima su obrađene teme u oblasti multikulturalizma, političke predstavljenosti i srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina i političke kulture nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Uz pitanja potrebe za de-partizacijom nacionalnih saveta i unapređivanja transparentnosti njihovog rada, u zborniku se nalaze i radovi koji razmatraju budućnost medija na jezicima nacionalnih manjina, stanje službene višejezičnosti u Srbiji, formiranje baze podataka o kulturnim sadržajima nacionalnih manjina, pitanja promene imidža Roma, kao i aktivizam ženskih romskih organizacija u Vojvodini i primere rusinskih zadruga.
Na navedena pitanja odgovaraju dr Alpar Lošonc, dr Duško Radosavljević, dr Dubravka Valić, dr Katinka Beretka, dr Vesna Marjanović, dr Svenka Savić, dr Zoran Tairović, dr Janko Ramač, mr Veronika Mitro, mr Snežana Ilić, mgr.art. Milina Sklabinski, Nenad Djurđević, Ksenija Marković, Nina Janić i Jelena Perković. Zbornik su uredili dr Duško Radosavljević, Miroslav Keveždi i Eva Vukašinović.
Izvor: https://www.facebook.com/groups/nevladine/
Seoske žene širom sveta, pa tako i u Srbiji imaju važnu ulogu u razvoju seoskih područja, ali su izložene različitim oblicima diskriminacije. Žene koje žive na selu su vrlo raznorodna društvena grupa, ali im je zajedničko da ni u društvu, ni u lokalnoj zajednici nisu u dovoljnoj meri prepoznate, a poslovi koje svakodnevno obavljaju su potcenjeni i nepriznati. Žene koje žive na selu izložene su pojačanom riziku od siromašenja, imaju manje izgleda da se zaposle, a usluge zdravstvene i socijalne zaštite su nedovoljno dostupne. Uz skromne mogućnosti za sopstveno i obrazovanje dece, postojeća infrastruktura u selima je lošija od one u gradu. Ova zapažanja samo su gruba slika situacije na selu i položaja žena koje tamo žive, iznešena na okruglom stolu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o unapređenju položaja žena angažovanih u oblasti poljoprivrede koji je održan u Novom Sadu. U uvodnom obraćanju zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov je, između ostalog ukazala na položaj žena - poljoprivrednica, bilo da su vlasnice, odnosno nositeljke poljoprivrednog gazdinstva, bilo da u njemu rade kao „pomažući članovi domaćinstva”. U postupanju po pritužbama građanki i građana uočeno je nekoliko problema, između ostalog, promene u vezi sa upisom gazdinstva u poljoprivredni registar koje mogu da proizvedu negative efekte u ostvarivanju prava poljoprivrednica. U posebno nepovoljnom položaju nalaze se poljoprivrednice - trudnice i porodilje zbog toga što ne ostvaruju pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva jer u pravnom sistemu nisu prepoznate kao zaposlene osobe ili preduzetnice. Zbog toga se na njih ne primenjuju propisi koji se odnose na ostvarivanje prava na finansijsku podršku porodici sa decom, pre svega prava na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra da je ovakvo rešenje nepravično i da dovodi u neravnopravan položaj žene sa sela koje su nositeljke poljoprivrednog gazdinstva, ujedno i poreske obveznice, ili na njemu rade kao pomažući članovi. Ženama, odnosno porodicama koje imaju decu potrebna je podrška države, imajući u vidu ekonomsku cenu roditeljstva i mere koje se sprovode kako bi se podsticalo rađanje sa jedne strane, a sa druge strane mere koje se sprovode kako bi se oživelo selo i podstakao ruralni razvoj.
Samostalni stručni saradnik u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i član radne grupe za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom Djorđe Rakočević obavestio je skup da je sekretarijat predložio uvođenje odredbe koja bi obezbedila izjednačavanje nositeljki ili članica poljoprivrednog gazdinstva sa ostalim trudnicama i porodiljama u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog, odnosno odsustva radi nege deteta.
Učesnice i učesnici okruglog stola naglasili su da je tema važna i da je potrebno smanjiti raskorak između propisa i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti, što bi uticalo i na poboljšanje položaja žena koje su angažovane u poljoprivredi, ali i žena koje žive na selu, kako mladih tako i onih starijih, ali i zbog toga da sprovođenje programa na pokrajinskom nivou u oblasti ravnopravnosti polova dobije širu podršku. Osim na neregulisan status pomažućih članova domaćinstva među kojima žene čine izrazitu većinu, narodna poslanica Nada Lazić je upozorila na težak položaj nadničara i nadničarki koji rade u poljoprivredi za bedne nadnice, neprijavljeni, a tako i neplaćenih doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački podsetila je na to da se položajem i aktivnostima žena koje žive na selu ovaj zavod bavi od 2007. godine, kao i da drugi pokrajinski organi, pre svega Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova sprovodi različite programe kako bi podržao ovu grupu marginalizovanih žena, između ostalih i program kupovine kuće na selu za bračne parove sa decom koji treba da doprinese oživljavanju sela.
U diskusiji je ukazano na značaj i ulogu koje imaju žene na selu, kao i na potrebu multisektorskog pristupa ruralnom razvoju koji podrazumeva očuvanje i razvoj ljudskih resursa, infrastrukture i zaštite životne sredine.
Na okruglom stolu se okupilo oko 20 predstavnica i predstavnika nadležnih pokrajinskih organa i organizacija, kao i organizacija civilnog društva, akademske zajednice i medija, a govorile su profesorka emerita Svenka Savić i prof. dr Slobodanka Markov iz Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Novinarka mr Sandra Iršević predstavila je svoje istraživanje o položaju žena na selu, a o iskustvima u pružanju podrške ženama u seoskim sredinama govorili su Radislav Jovanov i mr Jelena Nestorov Bitaj iz Zadružnog saveza Vojvodine, kao i Ljupka Bojović Cvejić iz Garancijskog Fonda AP Vojvodine.
Pokrajinski zaštitnik građana -ombudsman uputio je juče Ministarstvu pravde Republike Srbije primedbe i predloge institucije na Nacrt posebnog Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Primedbe i predlozi nalaze se u priloženom tekstu i označeni su crvenom bojom.
 Primedbe i predlozi Pokrajinskog zaštitnika građana na Nacrt posebnog... | 1140 kB |
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, učestvovala je danas u Beogradu u radu Okruglog stola „Nacionalni saveti - manjinske samouprave u pravnom sistemu Republike Srbije“. Učesnicima u raspravi predstavljen je normativni okvir kojim se uređuju prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Taj normativni okvir nije konačno definisan i on se može unapređivati, a to podrazumeva participaciju pripadnika nacionalnih manjina.
Za razliku od prethodnih, aktuelna vlada ne želi da nudi pisane reforme, već, po rečima Kori Udovički, ministarke državne uprave i lokalne samouprave, sistem koji će živeti u praksi i zahvaljujući kome će reforme funkcionisati. „Želimo da Budžetski fond za nacionalne manjine počne da funkcioniše i da u obuci državnih službenika znatno veću pažnju, nego što je to do sada bio slučaj, posvetimo ostvarivanju prava nacionalnih manjina“ istakla je ona. Udovički je podsetila da država, u sred najveće fiskalne konsolidacije, nije smanjila iznose koji su u 2015. godini bili planirani za finansiranje nacionalnih saveta, i da je Koordinacija nacionalnih saveta zatražila povećanje budžetskih sredstava namenjenih nacionalnim savetima za 30 odsto.
Tokom diskusije, reagujući na nezadovoljstvo Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine zbog neuvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu u Vrbasu, iako su za to ispunjeni uslovi, Aniko Muškinja Hajnrih je podsetila da se ovo pravo ne ostvaruje automatski, nego uređivanjem istog statutom jedinice lokalne samouprave. Kako statut usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, „podizanjem ruku“ odbornika, uvek postoji mogućnost da promena ne bude izglasana. Rešenje bi možda bilo kada bi zakonom bilo uređeno da se jezik nacionalne manjine automatski uvodi u službenu upotrebu, tamo gde je za to ispunjen uslov - u pogledu broja pripadnika nacionalne manjine.
Ombudsmanka je pozvala predstavnike Ministarstva da u postupku izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne zaborave da urede pitanje „Koordinacije“ koja funkcioniše kao neformalno telo, a pokazalo se da bi funkcionisanje ovakvog tela trebalo da bude uređeno zakonom. Takođe je podsetila na nedorečenosti u vezi sa budžetskim fondom, za koga se još uvek ne zna „čiji je“ i po kojim kriterijumima se sredstva iz ovog fonda raspodeljuju.
Na današnjoj konferenciji u Skupštini AP Vojvodine, posvećenoj manjinskom i višejezičnom informisanju u kontekstu sprovođenja medijskih zakona i izlaska države iz vlasništva nad medijima, jedna od uvodnih izlaganja imala je zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović. Govoreći o sprovođenju medijiskih zakona u oblasti informisanja na manjinskim jezicima, zamenica Vukašinović se u svom izlaganju sa pravnog aspekta osvrnula na nedoslednosti i posledične nedoumice u vezi sa regulisanjem prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje na maternjem jeziku, a koje proizilaze iz načina na koji je ovo pitanje uređeno propisima Republike Srbije. Imajući to u vidu, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će, u svetlu izrade akcionog plana za nacionalne manjine koja je u toku, nadležnima uputiti komentare i predloge kako bi se ovo pravo pripadnika nacionalnih manjina ostvarivalo na najsvrsishodniji način i u skladu sa Ustavom, međunarodnim dokumentima i domaćim pripisima.
Cilj konferencije naslovljene „Manjinsko i višejezično informisanje u kontekstu sprovođenja medijskih zakona - Izlazak države iz vlasništva nad medijima - posledice, izazovi, pouke i mogućnosti”bio je sagledavanje trenutne situacije i pornalaženje konstruktivnih rešenja u vezi sa budućnošću medija koji izveštavaju na manjinskim jezicima. Preovlađujuće uverenje učesnica i učesnika konferencije je da se uz pozitivan stav svih relevantnih činilaca mogu razviti odgovarajući, svrsishodni i ekonomični mehanizmi za unapređenje višejezičnog i manjinskog informisanja.
Nakon što je predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor otvorio konferenciju, prisutnima su se, između ostalih, obratili Gordana Janković, šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji, Kalman Kuntić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje i Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, kao i predstavnicirepubličke i pokrajinske vlasti, nezavisnih regulatornih tela, međunarodnih i domaćih organizacija, manjinskih medija, novinarskih i medijskih udruženja, pravnici imedijski analitičari i istraživači.
Konferenciju je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
