Juče je u Palati Srbija u Beogradu održana konfrencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja”. Konferenciju je u organizovao Instrument EU za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX) u saradnji sa Vladom Republike Srbije.
Tokom otvaranja konferencije prisutnima su se obratili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Luka Bjankoni, šef političkog sektora Delegacije EU u Republici Srbiji, Suzana Paunović, direktorka Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, kao i Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.
Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na konferenciji predstavljala je saradnica Ankica Dragin, koja je tokom diskusije iznela iskustva institucije u vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja u lokalnim samouprava, a koja se odnose na njihovo - do sada isključivo neformalno - stručno obrazovanje i radno osposobljavanje. Ukazujući na to da su preporuke Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanau vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja, koji su ključna karika u lancu razmene informacija, obezbeđivanja podrške i saradnje između romske zajednice sa jedne,i organa uprave, ustanova i službi sa druge strane, Dragin je apelovala na nadležne u oblasti obrazovanja da osmisle način na koji bi koordinatori za romska pitanja mogli da steknu formalno obrazovanje za obavljanje ovog posla i o tome od nadležnih organa dobiju validnu potvrdu koja će biti priznata i na tržištu rada.
„Uz to, u novi registar zanimanja, koji je u našoj zemlji trenutno u pripremi, potrebno je uvrstiti i odgovarajuće zanimanje koje odgovara vrsti posla koju obavljaju koordinatori za romska pitanja. Time bi se ne samo otvorio prostor za njihovo zapošljavanje, nego bi se i mladi Romi i Romkinje motivisali da nastave školovanje i da se više zalažu za svoja lična i kolektivna prava svoje zajednice,” zaključila je Dragin.
Konferencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja” bavila se aktivističkim aspektima promovisanja obazovanja među Romima i Romkinjama, kao i međunarodnom i domaćom praksom u oblasti obrazovanja kao alata za socijalno uključivanje. Učesnice i učesnici konferencije - predstavnice i predstavnici državnih organa, obrazovnih ustanova, međunarodnih i domaćih organizacija, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i romske aktivistkinje i aktivisti iz zemlje i inostranstva - razmatrali su na koje se načine u budućnosti Romima i Romkinjama može pružiti najefikasnija, najsvrsishodnija i nediskriminišuća podrška u oblasti obrazovanja.
U svom radu Pokrajinski zaštitnik građana se redovno susreće sa pitanjima koja se tiču Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, izjavila je u utorak Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina. 
Svakom građaninu Srbije Ustavom je zajemčeno pravo na pravnu pomoć. U stvarnosti, međutim, veliki broj građana nije u mogućnosti da ostvari ovo pravo, izjavila je danas Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka. Ona je, učestvujući u raspravi o pregovaračkim poglavljima iz ugla Vojvodine – raspravu je u Novom Sadu organizovao Centar za regionalizam - upozorila da se u 17 od ukupno 45 jedinica lokalne samoprave u Vojvodini građanima pravna pomoć ne pruža ni u kom obliku, a da je u samo šest jedinica lokalne samouprave organizovana posebna služba pravne pomoći. Građanima je, prema istraživanju Pokrajinskog ombudsmana, pravna pomoć najdostupnija u obliku pravnih saveta, zatim u pisanju podnesaka, dok je broj jedinica lokalne samouprave u kojima se vrši zastupanje građana zanemarljiv. 
Tokom proteklih godina Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu učinila je vidne pomake ka smanjenju stigmatizacije osoba obolelih od psihijatrijskih bolesti i osoba sa mentalnim smetnjama. To je zaključak posete ovoj bolnici u okviru aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kojima se u zdravstvenim i socijalnim ustanovama tzv. zatvorenog tipa proverava stepen primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku u delu koji se odnosi na lišenje poslovne sposobnosti. Zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić je o ovom pitanju, kao i o uslovima pod kojima bolnica funkcioniše, razgovarao sa direktorkom dr Tatjanom Voskresenski.
Na lečenju u ovoj bolnici trenutno se nalaze 764 osobe, uključujući i lica kojima je sudskom presudom izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a koja se nalaze u posebnom odeljenju. Značajan broj osoba na lečenju u ovoj bolnici u potpunosti je lišen poslovne sposobnosti, dok je izvesnom broju njih ona delimično vraćena. Neuropsihijatrijski tim bolnice je od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku veštačio u postupcima preispitivanja poslovne sposobnosti oko 200 lica. Zaposleni u ovoj ustanovi poštuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i redovno izveštavaju sudove o zdravstvenom stanju lica na izdržavanju obavezne mere lečenja u zdravstvnoj ustanovi. U značajnom broju slučajeva veštaci su predložili da se ova mera preinači u meru lečenja na slobodi, ali sudovi veoma retko uvažavaju ovakve predloge stručnih timova bolnice.
Uvidom u dokumentaciju, kao i razgovorom sa osobljem i osobama na lečenju, utvrđeno je da su sve pacijentkinje i pacijenti u upoznati sa svojim pravima i postupkom lečenja, uz potpuno poštovanje njihove ličnosti i dostojanstva. Prinudna hospitalizacija i sputavanje osoba u agitiranom stanju sprovodi se u sklasu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i Pravilnikom o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Tokom posete u bolnici je bila samo jedna osoba koja je zbog svog trenutnog stanja izuzetne uznemirenosti bila privremeno fiksirana. Postupak fiksacije sproveden je uz dosledno poštovanje svih prodecura i propisa, kao i prava koja su osobama koje borave u ovim ustanovama zagarantovana.
Prostorije bolnice koriste se i za potrebe policijskog zadržavanja osoba privedenih zbog vožnje u alkoholisanom stanju, a zbog toga što policijska stanica u Vršcu nema adekvatnu prostoriju za njihovo zadržavanje. Ova okolnost predstavlja dodatno opterećenje u radu bolnice, te će stoga Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije biti preporučeno da za potrebe zadržavanja alkoholisanih lica po osnovu Zakona o bezbednosti u saobraćaju osposobi jedni prostoriju u policijskoj stanici u Vršcu.
Dvodnevni seminar pod nazivom „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije – uloga i učešće žena i ženskih organizacija” održan je 30. septembra i 1. oktobra na Andrevlju za predstavnice ženskih organizacija iz Subotice, Pančeva, Sremske Mitrovice, Kule, Sečnja i Alibunara u okviru projekta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana koji podržava Agencija Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena i rodnu ravnopravnost.
Posebna pažnja posvećena je ulozi žena i uključivanju rodne perspektive u oblast vanrednih situacija i održivog razvoja sa ciljem povećanja znanja i kapaciteta aktivistkinja u lokalnim samoupravama za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije.
Na seminaru je govorila predstavnica Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Marina Kopanja o ulozi jedinica lokalne samouprave u ovoj oblasti i ukazala na važnost procene ugroženosti od prirodnih nepogoda u svakoj lokalnoj samoupravi, kao i o ulozi žena u proceni rizika od vanrednih situaciji, reagovanju na njih i u prevenciji. U razgovoru sa učesnicama seminara naglasila je važnost edukacije lica koja su zadužena za vanredne situacije, ali i stanovništva, odnosno važnost promene svesti najšireg stanovništva, te da će u tim procesima pažnja biti usmerena i na rodnu ravnopravnost.
Polaznice seminara su učestvovale u radionicama o rodnoj ravnopravnosti, pokazateljima rodne ravnopravnosti, o položaju žena i muškaraca u Srbiji i participativnoj proceni rizika. Radionice su bile posvećene vanrednim situacijama – rizicima, ulozi građana i građanki u vanrednim situacijama, a posebno ulozi ženskih organizacija. Dve radionice su se odnosile na upravljanje vanrednim situacijama u okviru lokalnih planova uz unošenje rodne perspektive, kao i učešću u proceni rizika kao jednog od načina za rodno osetljive lokalne planove za vanredne situacije. Učesnice su navele da seminar doprinosi njihovom ličnom i profesionalnom razvoju i unapređenju znanja i veština, kao i da očekuju dalju podršku kako bi razumevanje uvođenja rodne perspektive u sektor vanrednih situacija i upravljanja rizicima podigle na viši nivo.
Pokrajinski ombudsman će sa lokalnim partnerima koji su uključeni u projekat „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” napraviti model plana reagovanja i upravljanja vanrednim situacijama koji će uključiti rodnu perspektivu.
