U svetlu primene Zakona o izmenama i dopuna Zakona o vanparničnom postupku, zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić posetio je Dom za duševno obolela lica „1. oktobar” u Starom Lecu. Posebna tema sastanka direktorkom Doma dr Mirjanom Vuković bila je primena odredbi ovog Zakona koje se odnose na postupak lišenja, odnosno delimičnog vraćanja poslovne sposobnosti.  

Lišenje poslovne sposobnosti je veoma kontroverzno pitanje sa aspekta ljudskih prava. Budući da ovaj postupak osobu kojoj je poslovna sposobnost oduzeta lišava mogućnosti da samostalno i u svoje ime odlučuje o svojim pravima, u stručnim krugovima se lišenje poslovne sposobnosti figurativno naziva i „građanskom smrću”.

Ukupnan broj osoba lišenih poslovne sposobnosti u Domu u Starom Lecu je 427,  što čini gotovo 80 odsto od ukupno 534 korisnice i korisnika. Postupak ponovnog proveravanja poslovne sposobnosti pokrenut je u slučaju 20 korisnika, a u slučaju tri osobe ovaj postupak je okončan u njihovu korist, odnosno tako da im je delimično vraćena poslovna sposobnost. Iako je ovo značajan broj, važno je ovaj postupak pokrenuti u slučaju svih ostalih korisnika i korisnica, što je ujedno i zakonska obaveza suda koji ih je lišio poslovne sposobnosti.

Obilazak objekata i razgovori sa korisnicama i korisnicima potvrdili su da se u ovom Domu izuzetna pažnja poklanja njihovom tretmanu, koji je u najvećoj mogućoj meri prilagođen njihovim individualnim potrebama. Procedure u vezi sa lečenjem i sputavanjem korisnika i korisnica se u potpunosti poštuju, dok je mehanizam putem kog se primaju njihove žalbe i pritužbe neposredan i u potpunosti transparentan.

Jedan od problema sa kojima se u Domu susreću je prenaseljenost stacionara, odnosno objekta u kom su smeštene nepokretne i teško pokretne osobe.  Činjenica da je Dom registrovan kao ustanova socijalne zaštite znatno usložnjava ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu korisnika i korisnica, koje je izuzetno važno, čak prioritetno imajući u vidu njihov zdravstveni profil. Zbog toga je neophodno da se ovaj Dom ili registruje kao socijalno-zdravstvena ustanova, ili da se u okviru njega uspostavi posebna socijalno-zdravstvena organizaciona jedinica. Time bi se zdravstvene radnice i radnici Doma znatno rasteretili od administrativnih poslova i imali više vremena za pružanje kvalitetnijih zdravstvenih usluga korisnicama i korisnicima Doma. 

Povodom obeležavanja Evropskog dana jezika, u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine danas je održana stručna konferencija o rodno osetljivom jeziku i upotrebi maternjih jezika na teritoriji AP Vojvodine.Obeležiti Evropski dan jezika znači pokazati jezičke razlike i afirmisati potrebu komunikacije sa drugima radi uklanjanja jezičkih i kutlurnih barijera, rečeno je u uvodnom delu skupa.

Konferencijom je predsedavala mr Maja Sedlarević, pokrajinska poslanica i doktorantkinja Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu.Ona je u uvodnom izlaganju kazala da se ne može zamisliti bolje mesto za održavanje pomenutog skupa imajući u vidu da je Skupština AP Vojvodine sa šest jezika u službenoj upotrebi, najmnogojezičniji parlament posle Evropskog parlamenta.Sedlarevićeva je ocenila da je potrebno obezbediti veću zastupljenost kako maternjih jezika, tako i rodno senzitivnog jezika. Ona je dodala da treba podići svest ljudi o ovom problemu i sveobuhvatno i zajednički raditi na otklanjanju postojećih prepreka.

Prof. emerita dr Svenka Savić, kao psiholingvistkinja smatra da treba imati u vidu da je korišćenje maternjeg i rodno osetljivog jezika odraz identiteta, kao jedne više, pa i ideološke komponente.

Nako što su doktorandkinje Centra za rodne studije UNS - Ana Klem Aksentijević, Karolina Lendak-Kabok i Smiljana Milinkov - predstavilerezultate svojih istraživanja sprovedenih na osnovu izjava i stavova žena, pripadnica različitih nacionalnih zajednica čiji je jezik u službenoj upotrebi u Vojvodini, usledila je zaključna diskusija kojom je moderirala zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov. Zamenica Todorov tom prilikom je, između ostalog govorila oiskustvima institucije u vezi sa primenom rodno osetljivog jezika u javnoj i službenoj komunikaciji. Polazeći od stava da odgovorna upotreba jezika u javnoj komunikaciji počiva na ravnopravnom tretmanu različitih društvenih aktera, podrazumeva ne samo ukidanje izraza kojima se neko može direktno diskriminisati, nego i moguću diskriminatorsku jezičku praksu koja počiva na strategiji isključivanja, nevidljivosti i zahtevu za doslednim korišćenjem ženskih likova u označavanju zanimanja i zvanja žena Pokrajinski ombudsman je organizovao edukativne aktivnosti za pokrajinske službenike i uputio preporuku o rodno osetljivoj upotrebi jezika u pokrajinskim propisima koja je primenjena u Pokrajinskim skupštinskim odlukama o pokrajinskoj vladi, pokrajinskim službenicima, tako da sada možemo govoriti o praksi koja se ispoljava u svakodnevnom korišćenju rodno osetljivog jezika u organima uprave.

Jedan od zaključaka konferencije jeda treba nastojati da se na Novosadskom univerzitetu stvore veće mogućnosti za korišćenje i izučavanje maternjih jezika studenata i studentkinja, kao i da se u većoj meri poštuju preporuke koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika. Takođe, ukazano je i na potrebu prilagođavanja udžbenika u cilju prevazilaženja jezičkih barijera, koje su prema podacima iz istraživanja uzrok tome da se jedan deo studenata i strudentkinja iz različitih nacionalnih zajednica odlučuje da školovanje nastavi u državama maticama.

Evropski dan jezika obeležava se 26. septembra, a ustanovljen je 2001. godine, odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije, a u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i negovati u budućnosti.

Izvor: www.skupstinavojvodine.gov.rs

Zamenica Zaštitnika građana Republike Srbije, zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu i pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti  učestvovale su na Godišnjoj konferenciji o ljudskim pravima i demokratiji, koja je okupila oko 1.400 predstavnika vlada i civilnog društva iz 57 zemalja članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Varšavi.

Predstavnice nezavisnih institucija prisustvovale su radnom sastanku posvećenom jednakim mogućnostima za žene i muškarce u svim sferama života, uključujući i primenu akcionog plana OEBS-a za promovisanje rodne ravnopravnosti. Posebna sesija bila je posvećena ulozi nezavisnih insitutcija u borbi protiv nasilja nad ženama i rodno zasnovanoj diskrimninaciji u Srbiji.  

Zamenica Zaštinika građana Gordana Stevanović predstavila je izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilju u porodici. Pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Ljiljana Lončar govorila je o izveštaju poverenika o diskriminaciji žena, a zamenica Pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov o iskustvima u saradnji sa institucijama u okviru mreže „Život bez nasilja”, čiji je ombudsman koordinator. Zamenica Todorov je, između ostalog, ukazala na to da je mreža unapredila saradnju institucija, a tokom protekle decenije došlo je do promene odnosa prema nasilju u porodici i u partnerskim odnosima. Pored zakonske regulative, povećana je, pre svega pažnja javnosti. Međutim, počiniocima se i dalje izriču najblaže propisane kazne, postupci traju dugo, žrtve ne dobijaju odgovarajuću podršku, a koordinacija i saradnja institucija još je daleko od potrebne, tako da je Pokrajinski ombudsman mišljenja da primena Opšteg i posebnih protokola još nije zaživela, da nije postignuta hitnost u postupanju i da se u postupanju institucija, uprkos intenzivnim edukacijama profesionalaca, ogledaju stereotipi i predrasude prema žrtvama nasilja, odnosno počiniocima. Zbog toga je važno nastaviti podsticanje saradnje institucija, a jedan od načina je i mreža institucija „Život bez nasilja”.

Na konferenciji u Varšavi, koja će trajati do 2. oktobra, biće sagledan napredak u primeni obaveza koje su preuzele vlade u oblasti ljudskih prava i demokratije, uključujući slobodu govora, medija, slobodu kretanja, vladavinu prava, jednakost polova i borbu protiv trgovine ljudima.

Tokom desetodnevne konferencije, biće organizovane posebne sesije na kojima će se raspravljati o izazovima u eri novih tehnologija, nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv zločina iz mržnje, kao i borbi protiv diskriminacije.

Najveća konferencija iz oblasti ljudskih prava održava se svake godine u organizaciji OEBS-a, odnosno Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.

Rad i način postupanja institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana predstavljeni su juče u Novom Sadu učesnicama i učesnicima obuke za romske aktivistiknje i aktiviste u okviru projekta „Program izgradnje kapaciteta romskih zajednica”.

Na obuci u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije (EHO), saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Nina Janić govorila je o mehanizmima za zaštitu ljudskih prava, a učesnike i učesnice posebno je zanimalo ostvarivanje i zaštita prava nacionalnih manjina, naročito  u odnosu na pripadnice i pripadnike romske zajednice, kao i pitanja u vezi sa diskriminacijom i njenim sprečavanjem. Najviše pitanja, zasnovanih na ličnim iskustvima i problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju, učesnice i učesnici imali su u vezi sa postupkom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad i pribavljanjem ličnih isprava i druge dokumentacije.

Projekat „Program izgradnje kapaciteta romskih zajednica” namenjen je Romkinjama i Romima iz šest opština u Srbiji, a na prvom delu obuke učestvovalo je dvadeset aktivistkinja i aktivista iz Rume i Novog Sada.

Pokrajinska zaštitnica građana - ombudsman Aniko Muškinja Hajnrih izamenice pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava deteta i ravnopravnost polova Marija Kordić i Danica Todorov, razgovarale su danas sa mladim pravnicima i pravnicama, učesnicima projekta  „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“.

Pokrajinska ombudsmanka upoznala je učesnike i učesnice projekta sa organizacijom rada i nadležnostima Pokrajinskog zaštitnika građana, čije je postupanje ilustrovala sa nekoliko tipičnih slučajeva u oblastima opšte zaštite ljudskih prava i zaštite prava nacionalnih manjina.

Zamenice Pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava deteta i ravnopravnost polova govorile su o postupanju ove institucije u oblastima za koje su zadužene. Osim primera i slučajeva postupanja po pritužbama, one su  ukazale i na proaktivno delovanje Pokrajinskog ombudsmana, kao i na istraživanja koja je ova institucija realizovala u vezi sa različitim temama iz oblasti ljudskih i manjinskih prava.

Razgovor mladih pravnika i pravnica sa predstavnicama Pokrajinskog zaštitnika građana protekao je u živoj atomosferi, s puno zanimljivih pitanja i diskusijama na različite teme u oblasti institucionalne zaštite ljudskih prava.

Osim sa radom Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, učesnici projekta „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“  biće u prilici da se upoznaju i radom drugih institucija koje se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava.

Projekat „Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“ realizuju Omladinski odbor za obrazovanje i organizacija Branitelji ljudskih prava, a njegov cilj je da omogući mladim pravnicima i advokatima da doprinesu unapređivanju ljudskih prava u Srbiji.