U Novom Sadu je 26. juna 2014. održana konferencija o stanju ljudskih prava osoba koje žive sa HIV/AIDS-oм na kojoj je o iskustvima Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana govorila zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov.
Institucija ima relativno skromno iskustvo u postupanju u slučajevima diskriminacije osoba koje žive sa HIV/AIDS-oм, ali je konstatovao da građani iskazuju veliku distancu prema HIV pozitivnim osobama koje, kako pokazuju istraživanja, trpe i najveći stepen diskriminacije. Razlog zbog kojih se osobe sa HIV/AIDS-oм relativno retko obraćaju je u tome što imaju osećanje unutrašnje stigmatizacije - straha od osude i diskriminacije. Ove osobe imaju iskustvo da ih društvo opaža kao pretnju i okrivljuje za dobijanje infekcije jer HIV/AIDS posmatra kao rezultat lične neodgovornosti.
Pokrajinski zaštitnik građana primio je u prethodnom periodu nekoliko pritužbi građana u kojima se navodi da je Privredno društvo „EPS Snabdevanje“ uputilo pozive korisnicima električne energije da dostave svoj jedinstveni matični broj građana. U pozivu „EPS Snabdevanje“ se navodi da ukoliko građani ne dostave svoj jedinstveni matični broj građana, a za privredno društvo nastane materijalna šteta ili troškovi, „EPS Snabdevanje“ će biti prinuđeno da građanima uputi zahtev za naknadu štete.
Radi informisanja javnosti Pokrajinski zaštitnik građana ukazuje na to da je članom 42. Ustava Republike Srbije propisano da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom. Članom 8. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno je da obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena ukoliko fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Imajući u vidu da odredbe Zakona o energetici ne propisuju obavezu korisnika električne energije da energetskom subjektu dostave svoj JMBG, korisnici nemaju obavezu da postupaju povodom poziva koji im je uputilo Privredno društvo „EPS Snabdevanje“. Obrada jedinstvenog matičnog broja građana je dozvoljena samo ukoliko korisnici na nju pristanu.
Poslanici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine razmotrili su danas u okviru treće tačke dnevnog reda izveštaj Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za 2013. godinu.
U svom obraćanju Pokrajinska ombudsmanka, Aniko Muškinja Hajnrih, istakla je je da teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, konstatnog pada životnog standarda i rasta nezaposlenosti dolazi do erozije ljudskih prava i da sve veći broj građana nije u stanju da zaštiti svoja prava. U takvoj situaciji pravna pomoć dobija na značaju, ali je problem u tome što u nizu lokalnih samouprava nije formirana služba pravne pomoći. U svom izlaganju ona je istakla da u 2013. godini položaj osoba sa invalidetom nije poboljšan, da postoje brojne pritužbe na rad centara za socijalni rad, da raste nezadovoljstvo zdravstvenom zaštitom, da novim zakonom nije dobro uređen položaj zaštitnika pacijentovih prava, da se ombudsmanu podnose brojne pritužbe na rad brojnih inspekcijskih službi.
Pokrajinski ombudsman, Aniko Muškinja Hajnrih i Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su danas sa predstavnicima Evropskog centra za prava Roma (ERRC).
U razgovoru sa Adamom Vajsom, direktorom Pravnog odeljenja ERRC i njegovim saradnicima, ukazano je na niz problema koji utiču na ostvarivanje prava pripadnika romske nacionalne manjine - od odnosa policije prema pripadnicima romske manjine, preko obrazovanja, izdavanja potvrda o nacionalnoj pripadnosti, primeni afirmativnih mera, readmisije, učešća Roma u izradi urbanističkih planova do formiranja civilnih straža. U razgovoru je iskazana i zabrinutost zbog jačanja desničarskih organizacija u nizu evropskih zemalja.
„Ovo je prvi put, ako sam dobro razumela nameru organizatora, da institucija koja štiti prava građana svoj izveštaj podnosi onima čija prava štiti - građanima Srbije“, izjavila je Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, učestvujući u debati „Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu – ključni nalazi u očima civilnog društva“.
Pošto je ovo bila prilika da se zaštitniku građana postavljaju pitanja u vezi sa Godišnjim izveštajem, a imajući u vidu potrebu za što efikasnijom zaštitom ljudskih prava, pokrajinska ombudsmanka je istakla da bi bilo izuzetno važno kada bi se ponudilo šire objašnjenje konstatacije iz izveštaja, da pokrajinski ombudsman i zaštitnici jedinica lokalne samouprave postupaju često i po pritužbama iz nadležnosti republičkog zaštitnika građana ponekad i sa štetnim posledicama. Moje je mišljenje, izjavila je Aniko Muškinja Hajnrih, da je vitalni interes građana da imaju više, a ne manje zaštite, te da bi svako eventualno smanjivanje broja ombudmana, odnosno zaštitnika građana, značilo smanjenje dostignutog nivoa prava u oblasti zaštite ljudskih prava i korak u nazad.
