„Poštovanje ljudskih prava, ali i izgradnja i očuvanje mira u društvu nije moguće bez žena. Zato je jako važno da bude više žena u sektoru bezbednosti, da one imaju jednake mogućnosti kao i muškarci i da budu priznate zbog svojih znanja i stručnosti. Jednako je važno da ih bude i na mestima odlučivanja u ovom sektoru. Pritužbe koje je Pokrajinski ombudsman do sada imao u ovoj oblasti ukazuju na to da još uvek ima mnogo prostora za unapređivanje postojećeg stanja i promenu svesti o ulogama žena i muškaraca kako u društvu, tako i u oblasti bezbednosti uopšte,” navela je zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov na panelu „Žene u uniformi” održanom danas Novom Sadu.

Panel „Žene u uniformi”jedna je od aktivnosti istoimenog projekta Fonda socijalne i demokratske inicijative (FoSDI). Cilj projekta je poboljšanje položaja žena u sektorima odbrane i bezbednosti i promovisanje vrednosti ravnopravnosti i jednakih mogućnosti, a u skladu sa preporukama Komiteta OUN i Rezolucijom 1325 Saveta bezbednosti o sprečavanju diskriminacije žena, pod imenom „Žene, mir, bezbednost”.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana Marija Kordić učestvovala je na godišnjoj konferenciji Mreže ombudsmana za decu u Jugoistočnoj Evropi održanoj u Beogradu od 18-20. septembra, a koja se bavila uticajem ekonomske krize na mogućnosti ostvarivanja, zaštite i unapređenja prava deteta.

Na konferenciji je ocenjeno da je ekonomska kriza u zemlji najviše pogodila decu. Statistički podaci, između ostalog, pokazuju i to da se broj dece u Srbiji između dva popisa stanovništva (2002. i 2011. godine) smanjio za 205.000, te da deca čine svega 17,2 posto ukupne populacije u Srbiji.

Ombudsmani su o ovoj temi razgovarali i sa članicama Odbora za prava deteta Narodne skupštine Republike Srbije. Predsednica Odbora i Narodne skupštine Maja Gojković i zamenica predsednika Odbora Nada Lazić ocenile su da deca treba što manje da trpe zbog mera koje se preduzimaju u uslovima ekonomske krize. Navodeći to da u vreme ekonomske krize ljudska prava često padaju u senku ekonomskih pitanja, potpredsednica Narodne skupštine Gordana Čomić nazvala je institucije ombudsmana „jedinom svetlom tačkom u našoj zemlji” čiji rad treba podržavati i ubuduće.

„Nemojte nikada da sumnjate u značaj manjinske samouprave, makoliko vam oni neupućeni govorili da je to suvišno. O njenom značaju govori i činjenica da su nacionalni saveti 2006. godine postali i ustavna kategorija,” istakla je pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih u svom pozdravnom govoru na početku obuke pod nazivom „Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina” koja je juče počela u Vrdniku.

Učesnice obuke, koje su ujedno i moguće kandidatkinje na oktobarskim izborima, okupile su se kako bi proširile svoje znanje o samom izbornom procesu i procedurama, kao i da se detaljno upoznaju sa svim novinama u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Pokrajinski zaštitnik građana  - ombudsman je prepoznatljiv po svom radu na terenu. Tim radom ombudsman stiče kompleksniji uvid u probleme sa kojima se suočavaju pripadnici romske manjine. Neki od tih problema, poput zapošljavanja, obrazovanja i stanovanja su ovde i pomenuti. Međutim, postoje i problemi koji nisu pomenuti, recimo - problemi koji se tiču  radnopravnog statusa romskih koordinatora, zloupotrebe afirmativnih mera ili netransparentne dodele sredstava na konkursima na kojima učestvuju i romska udruženja - izjavila je Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina.  Ona je, učestvujući u panel diskusiji „Otvoreno o kulturi Roma“, skrenula pažnju da u društvu raste  animozitet prema pripadnicima manjina, jer se stiče utisak da su pripadnici manjina privilegovani u odnosu na pripadnike nacionalne većine. Treba raditi na edukaciji Roma, naglasila je zamenica Vukašinović, ali je još važnije raditi i na edukaciji većine, kako bi se njen odnos prema manjinama izmenio.

Pokrajinska vlada Autonomne pokrajine Vojvodine je 13. marta 2013. godine, donela je Odluku o kodeksu ponašanja u pokrajinskim organima. ("Sl. list AP Vojvodine", br. 9/2013). Donošenjem novog kodeksa prestao je da važi Kodeks ponašanja u pokrajinskim organima ("Sl. list AP Vojvodine", br. 7/2007) iz 2007. godine. Novim kodeksom propisan je skup pravila ponašanja kojih se pri obavljanju poslova iz svog delokruga moraju pridržavati zaposleni, postavljena i izabrana lica u Službi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, Sekretarijatu Pokrajinske vlade, organima pokrajinske uprave, službama i upravama koje osniva Pokrajinska vlada i drugim organizacionim oblicima koje preko svojih organa osniva Autonomna pokrajina Vojvodina. Članom 35 propisano je da Pokrajinski ombudsman u okviru svojih ovlašćenja kontroliše zakonitost, celishodnost i efikasnost postupanja pokrajinskih organa, prati primenu i postupa po predstavkama u vezi s kršenjem odredaba Kodeksa.

Uglavnom pozitivne ocene o primeni Kodeksa koje se iz godine u godinu ponavljaju u izveštajima ponukale su Pokrajinskog ombudsmana da prikupi mišljenja šireg kruga zaposlenih u pokrajinskim organima o primeni Kodeksa ponašanja. Radi sticanja potpunijeg uvida u praksu pokrajinskih organa u pogledu primene Kodeksa sprovedena je anketa među zaposlenima. Izveštaj o rezultatima ankete može poslužiti kao putokaz pokrajinskim organima u unapređenju svog rada na principima dobre uprave, poštovanju propisa o zabrani diskriminacije, kao i drugih pitanja koja su u vezi sa ostvarivanjem ljudskih prava.