Најновије истраживање институције Покрајинског заштитиника грађана - омбудсмана у области равноправности полова односи се на примену принципа родне равноправности у Војводини на локалном нивоу у 2015. години. 

Нажалост, локални органи управе не придају овом питању довољан значај, о чему сведочи податак да безмало половина - 42 одсто јединица локалне самоуправе није ни доставило тражене податке. У преосталим градовима и општинама родном равноправношћу формално се баве стална радна тела, најчешће комисија и савета, а у 52 одсто од укупно 27 јединица локалне самоуправе које су доставили податке, осим радних тела постоји особа запослена у локалној управи задужена, између осталог, и за област родне равноправности. Само у четири јединице локалне самоуправе обухваћене истраживањем постоје запослени који се баве искључиво овом облашћу.

Родно осетљив буџет усвојен је у свега 13 одсто градова и општина које су доставиле податке, док у 38 одсто њих није усвојен, а девет одсто се припрема да га усвоји. На то колико је овај аспект примене принципа родне равноправности и стварања једнаких могућности за жене и мушкарце запостављен на локалном нивоу говори и податак да на ово питање није одговорило чак 40 одсто општина и градова обухваћених истраживањем.

Само пет јединица локалне самоуправе је навело да приликом усвајања планова и других аката, након претходно спроведене родне анализе, разматра утицај мера и активности на жене и мушкарце. Поређења ради, у истраживању 2012. године, 42 одсто локалних самоуправа одговорило је да органи управе током усвајања развојних планова и других аката разматрају утицај мера и активности на остваривање једнаких могућности.   

У више од четвртине градова/општина примењују се квоте за мање заступљени пол у случају несразмерне заступљености припадника и припадница оба пола на руководећим положајима, али у истом проценту сматрају да за тим не постоји потреба, док су у девет одсто свесни те потребе, али ову меру не примењују. Стога не изненађују подаци да је, на пример, међу директорима јавних предузећа двоструко више мушкараца него жена. Међу члановима градских и општинских већа било је пре последњих избора готово четири пута више мушкараца. Градоначелнице или председнице општина имале су свега четири јединице локалне самоуправе, а само две жене биле су председнице скупштине града или општине. 

На основу података из 2015. године у поређењу са 2012. годином намеће се закључак да се поштовању принципа родне равноправности придаје све мање значаја, не само у погледу остваривања законских одредби, него и стварног унапређења равноправности жена и мушкараца. Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеђују равноправност полова и стварају једнаке могућности, што према Закону о равноправности полова, подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на њихов положај. Тим законом прописана је и обавеза органа управе да развијају политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота и предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду.

Као институција која је 2011. године прва у Војводини и Србији спровела истраживање о деци која се баве просјачењем, Покрајински заштитник грађана - омбудсман данас је у Новом Саду учествовао у раду фокус групе у оквиру пројекта регионалног истраживања „Распрострањеност феномена деце укључене у живот и/или рад на улици”. Пројекат заједнички реализују Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада у сарадњи са међународном организацијом Спасимо децу (Save the Children International).

Циљ одржавања фокус групе био је да се прикупе најновији подаци из праксе и размене искуства са стручњацима из надлежних органа управе и установа како би се што боље сагледао тренутни положај деце укључене у живот или рад на улици као изразито рањиве друштвене групе. Током дискусије закључено је даје у Новом Саду велики помак у пружању подршке овој деци постугнут ортварањем свратишта за децу улице. Међутим, његов капацитет и обим услуга недовољани су у односу на стварни број деце укључене у живот или рад на улици  у овом граду, за који се процењује да је у појединим периодима године бар двоструко већи у односу на број деце која користе услуге свратишта, а због тога што у Нови Сад ради просјачења и друге врсте рада на улици долазе и деца из других места. Осим што би сличне установе требало успоставити и у другим, нарочито пограничним градовима, на фокус групи је констатовано да у прописима Републике Србије деца која живе и/или раде на улици и даље нису препозната као посебно рањива категорија становништва, а самим тим их као такву не третирају ни надлежне институције.

Посебан проблем представља чињеница да ова деца долазе из сиромашних и социјално угрожених породица чији чланови немају пријављено пребивалиште и међу којима је уз то веома изражен и патријархални образац међусобних односа. У таквим породицама мушкарци, као супружници и очеви, злоупотребљавају своју надмоћ тако што жене и децу приморавају на прошњу или друге врсте рада на улици. Чак и када се обрате центрима за социјални рад и када њихови предмети доспеју пред правосудне органе, ове жене, будући неуке и ускраћене за услуге служби бесплатне правне помоћи, не успевају да осваре своја законом загарантована права, нити да заштите себе и своју децу. Самим тим оне и њихова деца бивају поново враћени у зачарани круг неинформисаности, немаштине и насиља, обрасца који ће се без ефикасног поступања институција понављати из генерације у генерацију. Уз препознавање деце и младих који живе и /или раде на улици у просписима и координисано поступање институција, учесници фокус групе сматрају да би успостављање ефиксног система бесплатне правне помоћи, којем би приступ имали и родитељи, нарочито мајке ове деце и млади суочени са овим проблемом, у значајној мери допринело унапређењу остваривања и заштите права ове нарочито рањиве друштвене групе.        

Уз представнике Покрајинског завода за социјалну заштитку, Центра за социјални рад, Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља и Полицијске управе Нови Сад, у име Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у раду фокус групе учествовале су Анкица Драгин и Марија Миладиновић, сараднице у институцији и ауторке истраживања „Дечје просјачење у Војводини”.

Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић у мају и јуну ове године посетила је још десет војвођанских места. Разговори са грађанима, представницима месних заједница и основних школа били су прилика да се институцију Покрајинског заштитника грађана - омбудсманаиз прве руке информише о стању људских права у малим војвођанским местимау којима припадници националних мањина живе у значајнијем броју.

Институцији Покрајинског заштитнику грађана - омбудсмана током ових пријема обратило се преко 70 грађана. Највећи број проблема на које су се грађани жалили у вези је са немогућношћу остваривања њихових права у  социоекономској сфери живота услед сиромаштва, немогућности запошљавања и остваривања прихода. Другу најчешћу групу притужби грађана чине проблеми у вези са лошим водоснабдевањем. Водоводна инфраструктура и постројења за производљу пијаће воде углавном су застарела или се неадекватно одржавају, најчешће због недовољног износа средстава у буџетима јединица локалних самоуправа или немогућности реализације средстава за ту намену из самодоприноса прикупљених у месним заједницама.

Уз све мањи број ђака у школама уопште, специфични проблеми основних школа у којима се настава одвија и на језицима националних мањина у службеној употреби на терторији АП Војводине односе се превасходно на недостатак стручног кадра који би предавао на мањинском језику, нарочито у вишим одељењима. Саговорници у школама указали су заменици Вукашиновић и на проблеме у вези са квалитетом и могућношћу набавке уџбеника на мањинским језицима, као и на проблеме у организовању наставе предмета од значаја за остваривање права припадника националних мањина - грађанског васпитања, веронауке и језика са елементима националне културе.  

Уз мајске и јунске посете Беркасову, Соту, Арадцу, Михајлову, Локвама, Николинцима, Телечкој, Светозару Милетићу, Пивницама и Силбашу, заменица Вукашиновић је од фебруара до априла претходно обишла још 16 месних заједница, од којих се већина налази на територији јединица локалних самоуправа у АП Војводини у којима не постоји локални заштитник грађана, а нови пријеми грађана биће организовани на јесен. 

Поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, заменица покрајинског заштинтика грађана - омбудсмана Анико Ширкова учествовала је данас у Београду на округлом столу под називом „Не затварајмо очи: зауставимо злостављање старијих”. Округли сто сузаједничкиорганизовали Црвени крст Србије и Повереник за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда Уједињених нација, Делегације Европске уније у Србији и Међународне организације за пружање помоћи старијим особама (Help Age International).

У уводном делу скупа, учесницима су се обратили Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије и Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности говорила је о узроцима и изазовима старосне дискриминације, а Марија Раковић, представница Популационог фонда УН, упознала је присутне са улогом овог фонда у побољшању квалитета живота старијих особа у Србији. О искуству Аустрије у борби против дискриминације и насиља над старима говорила је др Елизабет Питерман, представница Савеза пензионера Аустрије за питања здравства, док је Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије пристунима представила иницијативу Међународне организације за пружање помоћи старијим особама да се Уједињеним нацијама упути предлог за усвајање Нове конвенције о правима старијих особа. Низ излагања пре дискусије завршила је др Славица Голубовић из београдског Геронтолошког центра, која је говорила о дискриминацији старијих особа оболелих од деменције.

Злостављање старијих особа и насиље над њима у савременим друштвима још увек је табу, упркос томе што је и оно један вид насиља у породици, констатовано је током дискусије. Истраживање које су крајем 2015. године спровели Црвени крст Србије и институција Повереника за заштиту равноправности, уз подршку Популационог фонда УН, показало је да је вишеструко злостављање, односно комбинацију више типова злостављања, доживело 5,5 одсто старијих у Србији.Његови починиоци су најчешће особе блиске жртвама, а старије особе које су га доживеле о њему нерадо говоре како због страха да ће се оно поновити, тако и због зависности управо од оних који над њима врше насиље, али и стида због тога што су те особе неретко и чланови њихове најближе породице.

Међународн дан борбе против насиља над старијим особамау свету је по први пут обележен 2006. године на иницијативу Међународне мреже за превенцију злостављања старијих особа и Светске здравствене организације. Циљ његовог обележавања је да се јавности скрене пажња на занемаривање и злостављање старијих особа и насиље над њима, а које се јавља као последица негативних културолошких, економских и демографских кретања у друштву. 

Фотографија: http://www.minrzs.gov.rs/cir/aktuelno/item/5765-2017-godina-medjugeneracijske-solidarnosti

Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, присуствовала је данас свечаном уручењу сертификата студентима који су програм практичне наставе реализовали у институцијама покрајинског и републичког заштитника грађана, као и правосудним органима у Новом Саду. У амфитеатру Правног факултета, сефтификати су уручени и студентима који су реализовали и програм Правне клинике за борбу против трговине људима и Правне клинике за заштиту животне средине.