Сива економија страха
На сиву економију можемо гледати из економског, правног, политичког или моралног угла. Но, без обзира на угао гледања живот и здравље морају и у белој, и у сивој економији, имати једнаку вредност – истакнуто је на округлом столу Ко је невидљиви радник, који су јуче у просторијама Скупштине Војводине организовали Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова и Удружење жена Артеса.
У расправи је наглашено да у Србији око 30 процената друштвеног бруто производа настаје и без надзора нестаје у области сиве економије, те да по обиму раширености сиве економије Србија заузима друго место у региону, одмах иза Бугарске.
Осим што државу лишава прихода, пословање у области сиве економије отежава, с једне стране, рад предузетника у белој економији, јер их излаже нелојалној конкуренцији, али и, с друге стране, остваривање права радника, угрожавајући њихову безбедност и здравље. У намери да заштите своја права, грађани се обраћају и Покрајинском омбудсману.
Учествујући у расправи, Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, истакла је да држава која је способна да процени учешће сиве економије, треба да је спремна и способна и да предузме мере за њено сузбијање. Нажалост, добија се утисак да се сива економија из неких разлога, намерно не сузбија. По њеном мишљењу, за решење проблема није увек излаз у доношењу нових закона. Осврћући се на проблеме са којима се сусрећу инспектори рада, подсетила је одредбе Закона о државној управи које прописују обавезу органа државне управе да по службеној дужности, у складу са законом, врше увид, прибављају и обрађују податке из евиденција, односно регистара које у воде други органи државне управе, органи територијалне аутономије, јединица локалне самоуправе и имаоци јавних овлашћења. Међусобно обавештавање нпр инспекција, у многоме би допринело њиховом ефикаснијем раду.
По њеним речима, бројне су притужбе грађана на послодавце који свакодневно крше њихова права, а и на инспекцијске органе који неадекватно реагују. Најчешће се ради о неисплаћивању зарада, о исплатама умањене зараде и неплаћању доприноса, због чега грађани имају проблема у остваривању права на здравствену заштиту и права из пензијског и инвалидског осигурања.
По мишљењу учесника панела - предузетника, представника послодаваца, занатлија, синдиката, невладиних организација, пореских и покрајинских органа – сива економија се не може искоренити, али се у њеном сузбијању мора посегнути за различитим мерама: од стварања подстицајног правног оквира и пословног морала, мањих пореских и административних оптерећења предузетника до већих овлашћења инспекцијских органа и кривичног санкционисања „сивих предузетника“.
Расправом у скупштини, организатори су желели да укажу на специфичности сивог сектора, укажу на регулаторни оквир у коме функционише надзор и контрола овог сектора, као и на изазове са којима се вршиоци надзора суочавају. Закључци расправе ће, по речима организатора, послужити као основа за измену регулаторног оквира.
На крају, треба истаћи да је сива економија у Србији најприсутнија у услужним делатностима и грађевини. Према истраживању агенције Ипсос Статеџик Маркетинг, више од половине грађана Србије не оправдава постојање сиве економије, али је проблем у томе што већина и не би, из страха од губитка посла, пријавила нелегално пословање.