Učešće pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u javnoj raspravi o modelu zakona o rodnoj ravnopravnosti

U Skupštini AP Vojvodine 4. februara  je predstavljen model zakona o rodnoj ravnopravnosti Zaštitnika građana Republike Srbije. Javnu raspravu su zajednički organizovali Zaštitnik građana i Ženska parlamentarna mreža Skupštine AP Vojvodine, a skupu su prisustvovale republičke i pokrajinske poslanice i poslanici, predstavnice i predstavnici lokalnih samouprava, republičkog i pokrajinskog ombudsmana, Misije OEBS u Srbiji, mehanizama za zaštitu rodne ravnopravnosti iz Vojvodine, ženskih i nevladinih udruženja i organizacija, stručne i druge zainteresovane javnosti.

Pozdravljajući skup, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže u pokrajinskoj Skupštini Maja Sedlarević je izrazila zadovoljstvo zbog predstavljanja modela zakona o rodnoj ravnopravnosti i istakla da je pokrajina Vojvodina pionir u ostvarivanju rodne ravnopravnosti I primer dobre prakse, kako bi ta oblast u stvarnosti trebalo da funkcioniše. Ona je napomenula da je pokrajinska administracija u proteklih desetak godina uspostavila i zaokružila sve pokrajinske mehanizme za zaštitu rodne ravnopravnosti i bila za korak ispred, jer je među prvima donela veoma važne strateške dokumente koji su kasnije i drugima poslužili kao osnova za donošenje strategija iz rodne ravnopravnosti.

Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Majkl Ujehara je rekao da Misija pruža punu podršku svim aktivnostima koje imaju za cilj poboljšanje i unapređenje ljudskih prava, a posebno položaja žena. On je izrazio očekivanje da će model zakona doprineti poboljšanju pravnog okvira za obezbeđivanje rodne ravnopravnosti i rekao da mu je drago što je Misija podržala izradu predloga ovog akta,kao i pokrajinske skupštinske odluke kojima se uređuje ova oblast.

Članica Saveta za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana Djurđica Ergić kazala je da „veliki odziv i popunjena skupštinska sala, najbolje govore o značaju teme o kojoj se danas u Novom Sadu raspravlja“ . Ona je ukazala da je povećan broj pritužbi koje se odnose na rodnu ravnopravnost i da je to takođe, bio dodatni motiv da se sačini model novog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da novi zakon o rodnoj ravnopravnosti treba da otkloni manjkavosti postojećeg Zakona o ravnopravnosti polova i u praksi pruži konkretniju zaštitu žena. Novi model zakona trebalo bi konkretnije da obaveže organe javne vlasti da princip rodne ravnopravnosti bude otelotvoren u praktičnu zaštitu. Nova rešenja predviđaju posebne mere koje se moraju preduzeti na svim nivoima, obaveze države, poslodavaca, kao i sudsku zaštitu, kazao je Janković. On je dodao da će ovaj zakonski model posle okončanja javne rasprave sa primedbama, predlozima i komentarima proslediti Savetu za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, nakon čega se očekuje da Vlada da svoje mišljenje i utvrdi konačan predlog zakona. Cilj nam je, da u dogledno vreme u Srbiji dobijemo efikasniji i delotvorniji pravni okvir za ostvarivanje rodne  ravnopravnosti, rekao je Saša Janković.

Model zakona o rodnoj ravnopravnosti predstavila je profesorka Marijana Pajvančić koja je bila na čelu radne grupe za njegovu izradu. „Utvrđeno je nekoliko ključnih nedostataka postojećeg zakona, od kojih se jedna odnosi na to kako primeniti ovaj zakon. Druga boljka zakona je što nema dovoljno sankcija za njegovo neprimenjivanje, a treće je to što moramo menjati gotovo dve trećine ovog zakona, rekla je Marijana Pajvančić. Predvideli smo veoma eksplicitne odredbe o načinu primene novog zakona. Neophodno je ta zakonska rešenja uskladiti i sa drugim zakonima, koji su doneti u međuvremenu, kao i sa međunarodnim konvencijama a neophodno je i da se novi zakon fokusira na politiku jednakih mogućnosti u našem društvu, kazala je u svom obraćanju Marijana Pajvančić.

Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov je, učestvujući u raspravi, naglasila važnost javne rasprave o modelu zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer je to prilika da se razgovara o tome koliko smo kao društvo u proteklih nekoliko godina postigli na unapređenju rodne ravnopravnosti i stvaranju jednakih mogućnosti.

Važeći zakon o ravnopravnosti polova ima manjkavosti, odnosno nedorečenosti, ali najveća je što neke odredbe nisu  bile primenjive, ili nisu primenjene, jer je nedostajalo sluha za to, ili kako često kažemo političke volje. Najgore od svega je to što smo u međuvremenu izgubili telo na nacionalnom nivou zaduženo za ravnopravnost polova, tačnije Upravu za rodnu ravnopravnost, organ u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike koja se bavila analizom stanja i unapređenjem položaja žena,praćenjem primene Zakona o ravnopravnosti polova, kao i sprovođenjem, nacionalnih strategija u ovoj oblasti, a osnovano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost koje će razmatrati sva pitanja i koordinirati rad organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću u Srbiji.

Postojećem zakonu se često zamera na njegovoj opštosti, tako da subjekti koji treba da ga primene ne znaju kako. Model zakona o rodnoj ravnopravnosti je mnogo detaljniji nego važeći, pa bi samim tim valjalo da bude primenjiv.

Dobro je što se predlažu tzv. Kvote za manje zastupljeni pol od 40 odsto, čijim bi se prihvatanjem naša zemlja pridružila onim zemljama za koje se može reći da teže uspostavljanju potpune ravnopravnosti žena i muškaraca na svim mestima donošenja odluka.

Pozitivno je to što Model uvodi obaveze i dužnosti za organe javne vlasti – odnosno državne organe, organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, tako da će obaveze u pogledu donošenja planova za  unapređenje rodne ravnopravnosti imati, ne samo poslodavci, nego i državni organi.

Nažalost, moram da ukažem na nešto što pokazuje želju kreatora zakona da naprave jedan sveobuhvatan zakon koji će pokriti sve oblasti i to detaljno, pa se čini da imamo zakone u okviru zakona. Model pokušava da ugradi rodnu perspektivu u sve oblasti umesto da rodna perspektiva, odnosno princip rodne ravnopravnosti i jednakih mogućnosti bude sastavni deo svih zakona. Suština principa gender mainstreaming-a je prožimanje rodne perspektive kroz sve oblasti, a ne grupisanje svih segmenata javnog i privatnog života i rešenja iz drugih zakona u jedan zakon, rekla je zamenica Todorov i kao primer navela poglavlje Modela- zaštita od rodno zasnovanog nasilja u kojem je čak 11 članova koji se u velikoj meri odnose na obaveze koje proizilaze iz tzv. Istanbulske konvencije o zaštiti žena od nasilja u porodici, koje bi trebalo da budu delovi drugih zakona, a ne ovog. Ista zamerka odnosi se i na poglavlje koje se odnosi na zapošljavanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Još jedna od načelnih primedbi tiče se broja alternativa, rekla je i naglasila da bi bilo dobro da se Model zakona opredeli za rešenja koja su naprednija, ali ipak realno ostvarljiva.

Na više mesta se govori o posebnim merama i obavezama izveštavanja o primeni zakona. Mislim da u zakonu treba da postoji generalna obaveza izveštavanja, ali bi trebalo predvideti ko prati njegovu primenu – da li je to ministarstvo, koordinaciono telo, ili odbor (odnosno pokrajinski sekretarijat na nivou APV kao poverene poslove), a ne da se ta obaveza navodi u svakom članu rekla je zamenica Todorov i upozorila da Zakon potpuno zanemaruje postojanje pokrajinskih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti i dostignuća koja su zahvaljujući njima ostvarena na teritoriji AP Vojvodine, što govori da se nije imalo u vidu da i oni mogu da doprinesu postizanju rodne ravnopravnosti. Zbog toga bi bilo dobro predvideti odredbu o tome da pokrajinski organ nadležan za rodnu ravnopravnost prati primenu posebnih mera kao poverene poslove.

Rešenjem ovog Modela o obrazovanju institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost se ne uspostavlja sistem, a manjkavosti koje postoje u praksi, nastale primenom važećeg zakona, nisu otklonjene, rekla je između ostalog Danica Todorov i predložila da jednom odredbom zakona u jedinici lokalne samouprave bude predviđeno uspostavljanje i lica i tela za ravnopravnost polova, jer bi na taj način bila otklonjena, sada različita praksa i poboljšani efekti rada mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou čije osnivanje i nadležnosti će, kako Model predviđa, biti uređeno statutom opštine/grada, što do sada nije bila zakonska obaveza.

Fotografije i izvor vesti preuzeti sa sajta Skupštine AP Vojvodine.