Zdravstvo o nasilju prema ženama: Saradnja institucija i dobra evidencija ključ efikasne zaštite
Danas je u Novom Sadu održan poslednji od sedam sastanaka posvećenih ulozi zdravstvenih ustanova u zaštiti žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. U Institutu za javno zdravlje Vojvodine okupilo se tridesetak predstavnika i predstavnica domova zdravlja, bolnica, zavoda za javno zdravlje, savetnika za zaštitu prava pacijenata i članova Saveta za zdravlje iz lokalnih samouprava sa teritorije Južnobačkog okruga.
Uvodno izlaganje pomoćnice pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Danijele Stanković Baričak odnosilo se na pokazatelje, zdravstvene posledice i vidove prevencije nasilja u porodici. Ukoliko žele žrtvama da pruže odgovarajuću podršku i rade na suzbijanju ove pojave, zdravstveni radnici, naročito oni koji se bave zdravljem žena, morali bi ih dobro poznavati i prepoznati kao posledicu nasilja, a što nije uvek jednostavno. Istraživanje Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalni politiku i demografiju o odgovoru zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Vojvodine na nasilje u porodici ukazalo je na potrebu obuke zdravstvenih radnika o primeni protokola u vezi sa postupanjem u ovakvim slučajevima, kao i njihovog sistematskog, pravilnog evidentiranja. Jedino pravovremenim otkrivanjem slučajeva nasilja u porodici i njihovim detaljnim evidentiranjem moguće je sagledati posledice i razmere ove pojave i efikasno sprovoditi odgovarajuće preventivne mere.
Nakon Strategije za zaštitu od nasilja u porodici za period od 2008. do 2012. godine, u Vojvodini se sprovodi i Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima za period od 2015. do 2020. godine, a koji je predstavila načelnica u nadležnom pokrajinskom sekretarijatu Biljana Delić. Značaj ovih strateških dokumenata ogleda se u tome što se u njima konkretizuju mere koje treba da preduzmu institucije na regionalnom i lokalnom nivou, upravo one kojima se žrtve nasilja prvo obraćaju. Pošto se osvrnula na mere u zdravstvu, Delićeva je istakla da bi Program već ove godine u zdravstvenim ustanovama trebalo da primenom protokola obezbedi i dosledno evidentiranje slučajeva nasilja u porodici i prema ženama.
Direktor Doma zdravlja u Inđiji prim. dr Vasa Petrović smatra da bi žene koje se lekarima obrate zbog porodičnog ili partnerskog nasilja trebalo smatrati hitnim slučajevima zbog velikog rizika od nasilja po zdravlje i bezbednost žrtava. Uz primere dobre prakse u zaštiti žena od nasilja u porodici, dr Petrović je govorio i o praktičnim aspektima utvrđivanja vrste povreda i okolnosti pod kojima je do nasilja došlo. Evidentiranje ovih podataka u Domu zdravlja i saradnja sa drugim nadležnim organima i službama preduslovsu jačanja sistema zaštite žrtava i njihovog osnaživanja da nasilje uopšte prijave. Primer Inđije, gde je u preventivnim programima Doma zdravlja tokom proteklih nekoliko godina učestvovalo oko osam hiljada žena, govori o tome da bi zdravstvo moglo da ima presudnu ulogu i u edukaciji žena o sopstvenim pravima i mehanizmima zaštite od nasilja. U odgovornom društvu nasilnicima i široj zajednici na taj način se poručuje da se nasilje, naročito ono u porodici, ne sme i neće tolerisati.
Pokrajinska mreža „Život bez nasilja”, čijim radom koordinira Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, ima velikog iskustva u vezi sa postupanjem zdravstvenih ustanova u slučajevima nasilja prema ženama. Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov ocenila je da su zdravstvene ustanove uzdržane u njihovom odgovoru na nasilje u porodici. Uprkos tome što je tokom proteklih godina učinjen značajan pomak i što na lokalnom nivou ima jako dobrih primera efikasnog postupanja zdravstvenih ustanova u pružanju podrške žrtvama, evidentno je da zdravstveni radnici često ne shvataju koliki je njihov značaj u otkrivanju i dokumentovanju slučajeva nasilja u porodici i u partnerskim odnosima. Iskustvo je takođe pokazalo i da žrtve nasilja koje se obrate zdravstvenim ustanovama vrlo često odustaju od prijavljivanja ovih slučajeva policiji. Nakon što je saradnica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Andrijana Čović iznela i primere postupanja institucije u slučajevima nasilja prema ženama u odnosu na zdravstvene ustanove, zaključeno je da je potrebno stalno unapređivati saradnju između zdravstvenih i socijalnih ustanova, policije i tužilaštva kako bi žrtve nasilja stekle poverenje u institucije i bile ohrabrene da se sa njim suoče.
U diskusiji je ukazano na uticaj načina života i ishrane na učestalost nasilja u porodici. Na način života utiče i vrednosni sistem društva, te je stoga naizgled povećanje broja evidentiranih slučajeva nasilja u porodici i prema ženama u našem društvu rezultat prijavljivanja od strane žrtava, a ne povećanja učestalosti samog nasilja. Nasilje kao model ponašanja se u našem društvu toleriše i nedovoljno, odnosno neadekvatno sprečava i kažnjava. Žrtve zaštitu najčešće zatraže zbog toga što više ne mogu da ga izdrže, jer se boje za svoj ili život drugih članova porodice, a ne nužno zbog toga što znaju svoja prava ili smatraju da je nasilje prema njima kao ženama ili osobama sa manje moći neprihvatljivo. Zbog toga presudnu ulogu u prevenciji nasilja ima edukacija od najranijeg uzrasta, o njegovoj štetnosti po društvo u celini, ali i o konkretnim koracima koje treba preduzeti u susretu sa osobom koja je doživela nasilje. Edukacija je potrebna, kako zaposlenima u nadležnim institucijama, tako i samim ženama i drugim osobama koje se susreću sa nasiljem, a naposletku i javnosti.
Tokom kampanje za podizanje svesti zaposlenih u zdravstvu u vezi sa njihovom ulogom u sprečavanju nasilja prema ženama, na prethodnim sastancima u Pančevu, Kikindi, Subotici, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu učestvovalo je oko 200 predstavnika zdravstvenih ustanova. Kampanju je sproveo Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju uz podršku okružnih Zavoda za javno zdravlje, a u saradnji sa Pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom.