Godišnja konferencija mreže „Život bez nasilja”: Decenija iskustva i (ne)naučenih lekcija

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja”, organizovao je danas u Skupštini AP Vojvodine konferenciju pod nazivom „Naučene lekcije u postupanju institucija u slučajevima nasilja u porodici – u iščekivanju preokreta”. Na konferenciji kojoj je prisustvovalo više od stotinu učesnika i učesnica predstavljeni su planovi aktivnosti pokrajinskih organa koje treba da doprinesu primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulske konvencije), kao i promenama do kojih ona treba da dovede.

Konferenciju je otvorila pokrajinska zaštitnica građana - ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih i u svom obraćanju osvrnula se na napredak koji je učinjen u pravnoj regulativi i postupanju institucija u slučajevima partnerskog nasilja i nasilja u porodici, a koje se najčešće ispoljava prema ženama i deci, ali i starijim osobama. Uprkos očiglednim pozitivnim pomacima u ovoj oblasti, pritužbe koje dobija institucija Pokrajinskog ombudsmana ukazuju na to da mnogi oblici ispoljavanja nasilja u porodici i prema ženama opstaju uglavnom zbog toga što odgovor institucija još nije dovoljno odlučan i usmeren ka najboljem interesu žrtava.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana -  ombudsmana za ravnopravnost polova Danica Todorov govorila je o desetogodišnjem iskustvu mreže „Život bez nasilja” iz ugla postupanja institucija, odnosno onog šta propuštaju da učine prilikom pružanja podrške žrtvama nasilja i kažnjavanja počinilaca. Pozivajući se na podatke i radove objavljene u jubilarnoj publikaciji Pokrajinskog ombudsmana „Deset godina mreže Život bez nasilja”, zamenica Todorov je, između ostalog, ocenila da povećanje broja krivičnih prijava protiv počinalaca nasilja ohrabruje, ali da zabrinjava tendencija  blagog kažnjavanja počinilaca nasilja i skromna praksa izricanja mera zaštite žrtava po Porodičnom zakonu, dugo trajanje sudskih postupaka i neadekvatno reagovanje drugih nadležnih organa zbog čega trpe oni koji su izloženi nasilju u porodici. Uprkos tome što su iskustva mreže „Život bez nasilja” pozitivna i ukazuju na značajne pomake u funkcionisanju sistema zaštite od nasilja, posebno zabrinjava i to što što institucije zanemaruju da partnersko i nasilje u porodici pogubno utiče na decu. Dosadašnje iskustvo je značajno i može da pomogne u primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama. Zbog toga će Pokrajinski ombudsman i ubuduće podržavati funkcionisanje mreže institucija „Život bez nasilja“ jer je ona doprinela povećanju stručnih znanja, razmeni iskustva i prakse, kao i podizanju svesti stručne i šire javnosti o problemu i u vezi sa postupanjem u slučajevima nasilja u porodici i prema ženama.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Anita Beretićse u svom izlaganju osvrnula na zadatke novouspostavljenog Intersektorskog odbora za primenu mera predviđenih Programom za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima od 2015. do 2020. godine. Suština formiranja ovakvog tela je da se odgovornost za primenu mera u ovoj oblasti neposredno prenese na nosioce izvršne vlasti, zbog čega je na čelu ovog tela predsednik Pokrajinske vlade. Odbor će Vladi dva puta godišnje podnositi izveštaj o sprovođenju mera iz pomenutog Programa. Uz to, naglasila je Beretić, izuzetno je važno da se u nadležnim institucijama utvrdi i javno govori o tome ko su pojedinci i pojedinke zbog čijeg propusta, nesavesnog rada ili odbijanja da postupaju u skladu sa propisima nisu izvršene zakonske obaveze ovih organa i ustanova u pogledu zaštite žrtava nasilja u porodici.

O trogodišnjem programu zaštite žrtava seksualnog nasilja u AP Vojvodini, a koji je rezultat saradnje pokrajinskih institucija i civilnog sektora, govorila je načelnica u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju Biljana Delić. Osim edukacije za dosledno primenjivanje protokola za postupanje u slučajevima nasilja u porodici u zdravstvenim ustanovama i stvaranja standardizovane baze podataka o žrtvama nasilja, cilj projekta „Zaustavi - pomozi - zaštiti”, jednog od pet u Srbiji koji podržava Fond UN za sprečavanje nasilja prema ženama, je da se u regionalnim sedištima sedam okruga na teritoriji AP Vojvodine uspostave centri za pomoć žrtvama seksualnog nasilja, a koji bi kasnije poslužili kao model za slične centre u manjim sredinama.

Iskustva organizacija civilnog društva u saradnji sa lokalnim samoupravama u oblasti prevencije i suzbijanja nasilja u porodici i prema ženama, kao i pružanja podrške i pomoći žrtvama predstavile su predstavnice organizacija koje su članice mreže „SOS Vojvodina”. Održiva podrška žrtvama nasilja u porodici uključuje sve zainteresovane i kompetente društvene aktere rekla je Marija Srdić, direktorka „Centra za podršku ženama” iz Kikinde i kao najveću prepreku razvoju još efikasnijeg sistema podrške ženama sa iskustvom nasilja navela nedostatak političke volje da se stvore uslovi da iskustva lokalnih i regionalnih inicijativa zažive na teritoriji cele države. Za to je ključna planirana i dugoročna podrška državnih organa na svim nivoima, a ta podrška bi bila pokazatelj da se u prevenciji i suzbijanju nasilja u porodici i prema ženama prelazi sa reči na dela. Radoslava Aralica iz Zrenjaninskog edukativnog centra govorila je o međusektorskoj saradnji na lokalnom nivou koja u formi projekata koje sprovode organizacije civilnog društva doprinosi postizanju rezultata u edu edukaciji i podizanju svesti o nasilju u porodici i prema ženama. Međutim, veliki izazov je informisanje žena u seoskim sredinama o nasilju, kao i obezbeđivanje dugoročnije, naročito finansijske podrške jedinica lokalne samouprave, kao i posvećenost ovom problemu u nadležnim institucijama koja se još izjednačava sa stavovima i ličnom motivacijom pojedinki i pojedinaca u njima, a ne sa profesionalnom dužnošću ili zakonskom obavezom. 

Predstavnica Advokatske komore Vojvodine Mirela Radonjanin govorila je o delotvornosti postojećeg okvira za zaštitu žrtava nasilja iz ugla njihovih zastupnika. U advokaturi praktično ne postoji specijalizacija za zaštitu osoba koje su doživale nasilja u porodici zbog toga što to nije unosno, rekla je advokatkinja Radonjanin i osvrnula se na to da se u sudskoj praksi izuzetno retko koriste zakonske mogućnosti koje idu u prilog, odnosno na korist žrtvama nasilja. Uz to, u propisima postoje i nelogičnosti koje mogu imati teške posledice po žrtve nasilja, a problem predstavlja i to što je koordinacija među institucijama loša, što one ne dostavljaju podatke, kao i nedoslednosti u dokazivanju nasilja. Sve to rezultira time da se postupanjem sudova nasilnici blago kažnjavaju, a žrtve dovode u situaciju da i po okončanju sudskog postupka u njihovu korist i dalje budu neposredno ili posredno ugrožene od strane nasilnika, čime se praktično obesmišljava ceo sistem zaštite.ukacije i podizanju svesti o nasilju u porodici i prema ženama. Međutim, veliki izazov je informisanje žena u seoskim sredinama o nasilju, kao i obezbeđivanje dugoročnije, naročito finansijske podrške jedinica lokalne samouprave, kao i posvećenost ovom problemu u nadležnim institucijama koja se još izjednačava sa stavovima i ličnom motivacijom pojedinki i pojedinaca u njima, a ne sa profesionalnom dužnošću ili zakonskom obavezom.

Konferencija je završena diskusijom predstavnika i predstavnica policije, sudova, tužilaštava, centara za socijalni rad, zdravstvenih i drugih ustanova o navedenim problemima. Ukazano je i na primere dobre prakse u postupanju i saradnji institucija u Novom Sadu, Pančevu, Bačkoj Topoli, korišćenju dokaza o nasilju koje su prikupile organizacija civilnog društva koje pružaju podršku žrtvama nasilja, kao i primeni posebnih protokola za postupanje u slučajevima nasilja u porodici. 

Mreža „Život bez nasilja” okuplja institucije i ustanove koje se bave nasiljem u porodici, a nastala je 2005. godine na inicijativu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana sa namerom da podstiče unapređivanje rada institucija i opštinskih timova za borbu protiv nasilja putem razmene znanja, iskustava i primera dobre prakse u zaštiti od nasilja u porodici.