Okrugli sto o manjinskoj samoupravi u pravnom sistemu Republike Srbije
Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, učestvovala je danas u Beogradu u radu Okruglog stola „Nacionalni saveti - manjinske samouprave u pravnom sistemu Republike Srbije“. Učesnicima u raspravi predstavljen je normativni okvir kojim se uređuju prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Taj normativni okvir nije konačno definisan i on se može unapređivati, a to podrazumeva participaciju pripadnika nacionalnih manjina.
Za razliku od prethodnih, aktuelna vlada ne želi da nudi pisane reforme, već, po rečima Kori Udovički, ministarke državne uprave i lokalne samouprave, sistem koji će živeti u praksi i zahvaljujući kome će reforme funkcionisati. „Želimo da Budžetski fond za nacionalne manjine počne da funkcioniše i da u obuci državnih službenika znatno veću pažnju, nego što je to do sada bio slučaj, posvetimo ostvarivanju prava nacionalnih manjina“ istakla je ona. Udovički je podsetila da država, u sred najveće fiskalne konsolidacije, nije smanjila iznose koji su u 2015. godini bili planirani za finansiranje nacionalnih saveta, i da je Koordinacija nacionalnih saveta zatražila povećanje budžetskih sredstava namenjenih nacionalnim savetima za 30 odsto.
Tokom diskusije, reagujući na nezadovoljstvo Nacionalnog saveta crnogorske nacionalne manjine zbog neuvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu u Vrbasu, iako su za to ispunjeni uslovi, Aniko Muškinja Hajnrih je podsetila da se ovo pravo ne ostvaruje automatski, nego uređivanjem istog statutom jedinice lokalne samouprave. Kako statut usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, „podizanjem ruku“ odbornika, uvek postoji mogućnost da promena ne bude izglasana. Rešenje bi možda bilo kada bi zakonom bilo uređeno da se jezik nacionalne manjine automatski uvodi u službenu upotrebu, tamo gde je za to ispunjen uslov - u pogledu broja pripadnika nacionalne manjine.
Ombudsmanka je pozvala predstavnike Ministarstva da u postupku izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne zaborave da urede pitanje „Koordinacije“ koja funkcioniše kao neformalno telo, a pokazalo se da bi funkcionisanje ovakvog tela trebalo da bude uređeno zakonom. Takođe je podsetila na nedorečenosti u vezi sa budžetskim fondom, za koga se još uvek ne zna „čiji je“ i po kojim kriterijumima se sredstva iz ovog fonda raspodeljuju.
