Okrugli sto o unapređenju položaja žena na selu: Težak položaj poljoprivrednica

Seoske žene širom sveta, pa tako i u Srbiji imaju važnu ulogu u razvoju seoskih područja, ali su izložene različitim oblicima diskriminacije. Žene koje žive na selu su vrlo raznorodna društvena grupa, ali im je zajedničko da ni u društvu, ni u lokalnoj zajednici nisu u dovoljnoj meri prepoznate, a poslovi koje svakodnevno obavljaju su potcenjeni i nepriznati. Žene koje žive na selu izložene su pojačanom riziku od siromašenja, imaju manje izgleda da se zaposle, a usluge zdravstvene i socijalne zaštite su nedovoljno dostupne. Uz skromne mogućnosti za sopstveno i obrazovanje dece, postojeća infrastruktura u selima je lošija od one u gradu. Ova zapažanja samo su gruba slika situacije na selu i položaja žena koje tamo žive, iznešena na okruglom stolu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana o unapređenju položaja žena angažovanih u oblasti poljoprivrede koji je održan u Novom Sadu. U uvodnom obraćanju zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov je, između ostalog ukazala na položaj žena - poljoprivrednica, bilo da su vlasnice, odnosno nositeljke poljoprivrednog gazdinstva, bilo da u njemu rade kao „pomažući članovi domaćinstva”. U postupanju po pritužbama građanki i građana uočeno je nekoliko problema, između ostalog,  promene u vezi sa upisom gazdinstva u poljoprivredni registar koje mogu da proizvedu negative efekte u ostvarivanju prava poljoprivrednica. U posebno nepovoljnom položaju nalaze se poljoprivrednice - trudnice i porodilje zbog toga što ne ostvaruju pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva jer u pravnom sistemu nisu prepoznate kao zaposlene osobe ili preduzetnice. Zbog toga se na njih ne primenjuju propisi koji se odnose na ostvarivanje prava na finansijsku podršku porodici sa decom, pre svega prava na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman smatra da je ovakvo rešenje nepravično i da dovodi u neravnopravan položaj žene sa sela koje su nositeljke poljoprivrednog gazdinstva, ujedno i poreske obveznice, ili na njemu rade kao pomažući članovi. Ženama, odnosno porodicama koje imaju decu potrebna je podrška države, imajući u vidu ekonomsku cenu roditeljstva i mere koje se sprovode kako bi se podsticalo rađanje sa jedne strane, a sa druge strane mere koje se sprovode kako bi se oživelo selo i podstakao ruralni razvoj.

Samostalni stručni saradnik u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i član radne grupe za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom Djorđe Rakočević obavestio je skup da je sekretarijat predložio uvođenje odredbe koja bi obezbedila izjednačavanje nositeljki ili članica poljoprivrednog gazdinstva sa ostalim trudnicama i porodiljama u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog, odnosno odsustva radi nege deteta.

Učesnice i učesnici okruglog stola naglasili su da je tema važna i da je potrebno smanjiti raskorak između propisa i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti, što bi uticalo i na poboljšanje položaja žena koje su angažovane u poljoprivredi, ali i žena koje žive na selu, kako mladih tako i onih starijih, ali i zbog toga da sprovođenje programa na pokrajinskom nivou u oblasti ravnopravnosti polova dobije širu podršku. Osim na neregulisan status pomažućih članova domaćinstva među kojima žene čine izrazitu većinu, narodna poslanica Nada Lazić je upozorila na težak položaj nadničara i nadničarki koji rade u poljoprivredi za bedne nadnice, neprijavljeni, a tako i neplaćenih doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Direktorka Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova Vesna Šijački podsetila je na to da se položajem i aktivnostima žena koje žive na selu ovaj zavod bavi od 2007. godine, kao i da drugi pokrajinski organi, pre svega Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova sprovodi različite programe kako bi podržao ovu grupu marginalizovanih žena, između ostalih i program kupovine kuće na selu za bračne parove sa decom koji treba da doprinese oživljavanju sela.

U diskusiji je ukazano na značaj i ulogu koje imaju žene na selu, kao i na potrebu multisektorskog pristupa ruralnom razvoju koji podrazumeva očuvanje i razvoj ljudskih resursa, infrastrukture i zaštite životne sredine.

Na okruglom stolu se okupilo oko 20 predstavnica i predstavnika nadležnih pokrajinskih organa i organizacija, kao i organizacija civilnog društva, akademske zajednice i medija, a govorile su profesorka emerita Svenka Savić i prof. dr Slobodanka Markov iz Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Novinarka mr Sandra Iršević predstavila je svoje istraživanje o položaju žena na selu, a o iskustvima u pružanju podrške ženama u seoskim sredinama govorili su Radislav Jovanov i mr Jelena Nestorov Bitaj iz Zadružnog saveza Vojvodine, kao i Ljupka Bojović Cvejić iz Garancijskog Fonda AP Vojvodine.