STOP dečjim brakovima u Srbiji
Dečji brakovi predstavljaju problem koji se tiče celog društva i o kojem se malo govori a posledice su velike, pre svega za mlade jer se isključuju iz obrazovnog sistema, a tako smanjuju svoje kasnije šanse za zapošljavanje i obezbeđivanje uslova za život. Pored toga, javlja se problem trgovine ljudima i seksualne ekspoatacije, rečeno je na okruglom stolu „Lokalna mreža podrške usmerena na prevenciju dečjih brakova” kao deo projekta STOP dečjim brakovima u Srbiji, koji fondacija Ana i Vlade Divac realizuje uz podršku Ambasade Kanade u Republici Srbiji.
Maloletnički brak često može da dovede do prekida školovanja devojčice. U zajednicama u kojima je ova praksa rasprostranjena, udaja devojčice predstavlja deo društvenih normi i stavova koje oslikavaju malu vrednost ljudskih prava devojčica. Maloletnički brakovi dovode devojčice u opasnost od rane i neželjene trudnoće, što izaziva posledice opasne po život, rečeno je, između ostalog, na skupu.
Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u postupanju u slučajevima ranog stupanja u brak je relativno skromno jer je veoma malo pritužbi, što je donekle razumljivo ako imamo na umu informisanost samih pripadnika/pripadnica grupa u kojima je ovaj problem najizraženiji, njihovu nevidljivost i ranjivost, ali i predrasude i stereotipe onih koji bi trebalo da im pomognu u ostvarivanju ljudskih prava, rekla je između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov. Navela je nekoliko primera postupanja ombudsmana u kojima je zapaženo da institucije koje treba da postupaju kako bi zaštitile devojčice i dečake od prisilnog stupanja u brak smatraju da su rani brakovi u romskoj zajednici deo običjanog prva i da država ne može i ne treba da se meša. Osim postupanja u pojedinačnim slučajevima, pred sve institucije se postavlja pitanje kako da deluju preventivno na podizanju svesti u samoj zajednici, u društvu, ali i u organima uprave i podizanju nivoa znanja državnih službenika.
Obrazovanje je jedna od najefikasnijih strategija za zaštitu dece od braka zbog čega je podsticanje obrazovanja dece iz ranjivih i romskih porodica put kojim bi trebalo da se ide. Ohrabrenje za ovakve inicijative možemo pronaći u aktivnostima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje koji realizovao sedmogodišnji projekat „Inkluzija romskih učenika u srednje škole na teritoriji AP Vojvodine” tokom kojeg je osipanje, tj. ispisivanje učenika iz škole bilo relativno malo, a manje kod devojčica u odnosu na dečake (4,40% ispisanih devojčica, a 5,59% ispisanih dečaka). To što dete prekida školovanje, za sistem bi trebalo da bude jedan od signala, a mi smo svedoci da oni koji su nadležni, ne preduzimaju mere da decu zadrže u školama i da im pružaju podršku tokom školovanja. Kada devojčice mogu da ostanu u školi onda je moguće promeniti i stavove o njihovim mogućnostima unutar zajednice, rekla je zamenica Todorov.
Iako postoje programi usmereni na kvalitetno odrastanje dece, a u okviru njih i program podrške osetljivim porodicama, mere socijalne politike, a naročito one na lokalnom nivou treba da se bave i jačanjem institucija na lokalnom nivou, ali i povezivanjem institucija i organizacija koje se bave zdravstvenim i socijalnim pitanjima, prevencijom, jačanjem podrške koja uključuje i civilni sektor. Romski koordinatori, pedagoški asistenti i romski zdravstveni medijatori mogli bi biti deo koalicije organizacija i institucija čije je uspostavljanje cilj projekta STOP dečijim brakovima u Srbiji. Koalicija organizacija i institucija omogućila bi razmenu informacija među članicama i zajedničko delovanje u akcijama zagovaranja i pružanja podrške prevencije dečjih brakova u Srbiji zaključeno je na okruglom stolu u kojem su učestvovali predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Kancelarije za inkluziju Roma i organizacija civilnog društva Duga, Edukativni centar Roma i Novosadski humanitarni centar.
Prema podacima UNICEF-a i Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine oko 4 procenta mladih žena starosti od 15 do 19 godina su trenutno udate ili su u vanbračnoj zajednici, a taj pokazatelj raste na 9 procenata kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava. Među ženama starosti 20–49 godina, 7 procenata se udalo pre navršene 18. godine života. Među mladim ženama starosti 15–19 godina iz romskih naselja, 43 procenta su trenutno udate, ali taj pokazatelj raste na 52 procenta kod žena iz najsiromašnijih domaćinstava i sa osnovnim obrazovanjem. Pre navršene 15. godine udalo se 17 procenata devojaka i žena uzrasta 15–49 godina, dok se 57 procenata žena starosti 20–49 godina udalo pre navršene 18. godine.
Fotografija / Photo: http://www.unfpa.org/news/top-10-myths-about-child-marriage
