Колегијум Покрајинског омбудсмана о насиљу у породици: Унапредити приступ правној помоћи и механизмима заштите
„Насиље у породици није лична ствар. Породица која трпи насиље је породица без срећних чланова. Специфичност насиља у породици је то што је оно најчешће родно засновано. Осим жена, оно се проширује на децу, на старије чланове породице, на школу, на заједницу. Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана стога сматра да је у циљу превенције ове врсте насиља жртвама потребно обезбедити једноставан, непосредан приступ службама правне помоћи, а надлежне институције и механизме подршке учинити што функционалнијим,” биле су уводне речи проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на отварању данашњег Колегијума ове институције под називом „Насиље у породици из угла остваривања, заштите и унапређења људских права”.
Колегијум Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана представља механизам путем ког изабрана лица и запослени у овој институцији заједнички разматрају актуелна питања у области људских права. Састанцима Колегијума неретко присуствују и гости из органа управе, установа и организација које се баве остваривањем, заштитом и унапређењем људских права на територији АП Војводине.
Полазећи са становишта да је насиље у породици, које је често родно засновано, једна од најнегативнијих појава у савременом друштву и за сваку осуду, данашњи Колегијум одржан је у настојању да се путем размене искустава и знања усмерених ка унапређењу поступања институција по питању превенције ситуација које настају као последица родно заснованог, односно насиља у породици.
О овим темама из разних углова говориле су Даница Тодоров, стручњакиња у области родне равноправности, Јасмина Николић из Виктимолошког друштва Србије, др Зорица Мршевић из Института друштвених наука и др Ксенија Ђурић Атанасијески, стручњакиња у области родне равноправности са Војне академије Универзитета одбране у Београду. Излагања уводничарки односила су се на одговор система на ситуације породичног и родно заснованог насиља, положај жене у поступцима пред институцијама, фемициду као последици родно заснованог насиља и позитивном приступу родној равноправности као друштвеном процесу. Запажања покрајинске мреже „Живот без насиља”, којом Покрајински заштитник грађана - омбудсман координира већ тринаесту годину, изнела је Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова у овој институцији.
У дискусији током Колегијума учестовале су и Снежана Седлар, потпредседница Скупштине АПВ и чланица Одбора за равноправност полова, као и Светлана Селаковић, помоћница покрајинског секретара за демографију и равноправност полова. Потпредседница Снежана Седлар у дискусији је нагласила досадашњу изузетну сарадњу Скупштине АП Војводине и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, посебно у оквиру мреже „Живот без насиља”. Помоћница покрајинског секретара Светлана Селаковић указала је на досадашње активности Покрајинског секретаријата усмерене ка превенцији насиља у породици, као и околности под којима се тренутно спроводе пројекти у сектору равноправности полова, од којих највише забрињава чињеница да се, упркос недостатку стручних запослених у овом сектору и немогућности запошљавања нових кадрова, спроводе све планиране активности у текућој години.
Колегијуму су присуствовале и мр Светлана Бабић, координаторка Женске парламентарне мреже, Стојанка Лекић, председница Одбора за спорт и омладину Скупштине АПВ, Нада Милановић, заменица председнице Одбора за равноправност полова Скупштине АПВ, покрајинске посланице Јелена Јовановић иРајка Лучар. Уз Зорану Антонијевић, саветницу за родну равноправност у Мисији ОЕБС у Србији, заменике и запослене у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, међу присутнима су били и председник Удружења локалних омбудсмана Србије и заштитник грађана Општине Бачка Топола Миладин Нешић, Чарна Петричевић, заштитница грађана Града Сомбора и њена зрењанинска колегиница Ана Ковачки. Гости Колегијума били су и студенти Правног факултета Универзитета Привредна академија Нови Сад, који ће своју стручну праксу обављати у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Након две жустре дискусије о начину функционисања механизама заштите особа које су доживеле насиље, потреби и могућности за ефикаснијим - благовременим и адекватним - кажњавањем његових починилаца, као и детаблоидизацијом ове теме у медијима, на Колегијуму је закључено да је потребно да се све институције надлежне и одговорне за поступање у случајевима насиља у породици заложе за то да што пре буде донет Закон о бесплатној правној помоћи. Полазећи од чланова 67 и 69 Устава Републике Србије, којима се грађанима јемчи бесплатна правна помоћ, као и помоћ у области социјалне заштите, закључено је и да је потребно да се надлежни Покрајински секретаријат кадровски оснажи како би несметано могао реализовати и активности у области превенције насиља у породици и родно заснованог насиља, као и едукације запослених у покрајинским органима који врше инспекцијски надзор свих органа надлежних за поступање у случајевима са елементима насиља у породици. Едукација о насиљу у породици потребна је и свим запосленима у центрима за социјални рад који раде са странкама како би били у могућности да уоче особе које су га искусиле и да им на правилан начин пруже подршку. Напослетку, учеснице и учесници данашњег Колегијума позвали су сва државна и струковна тела надлежна за праћење рада медија да преузму свој део одговорности и активније се ангажују не само по питању кажњавања оних који на сензационалистички и друштвено неконструктиван начин извештавају о насиљу у породици, него и на заговарању едукације јавности од стране медија о томе како се ова врста насиља може препознати и превенирати, нарочито путем наглашавања позитивних примера особа које су изашле из круга насиља у породици.
