Зрењанин: Колегијум Покрајинског омбудсмана о језику и националном идентитету
Језик је важно идентитетско обележје, али није увек и свуда најважније. Однос између језика и идентитета је сложен, али се често приказује поједностављено и идеологизовано. Тај је однос обележен бројним стереотипима који неретко изазивају неспоразуме, истакнуто је на колегијуму Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, одржаном јуче у Зрењанину на тему језика и националног идентитета, искуствима и проблемима у пракси.
Колегијуму су, поред проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана омбудсмана, његових заменика и сарадника, учествовали и потпредседник Скупштине АП Војводине Душан Јаковљев и посланица Јелена Јовановић, представници Националних савета румунске, црногорске, ромске, русинске и чешке националне мањине, заменик градоначелника Зрењанина, чланови градског већа и начелници у Градској управи, судије основног суда, зрењанинска заштитница грађана и са својом заменицом, председник Удружења локалних омбудсмана Србије, представници невладиних организација и гости из Хрватске, представници СКД „Просвјета”.
Учеснике Колегијума поздравили су Саша Сантовац, заменик, градоначелника Зрењанина и проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана - омбудсман, који је у својој поздравној речи истакао да се колегијум не одржава случајно у Зрењанину, јер је реч о граду у којем живе припадници бројних националних мањина и у коме су четири језика у службеној употреби.
- Задатак Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да штити људска права и ми се трудимо да у томе дамо свој максимум. Штитећи људска и мањинска права ми желимо да створимо и обезбедимо све услове за очување и унапређење националних идентитета.
На почетку радног дела Колегијума, Јанош Орос, заменик Покрајинског заштитника грађана за заштиту права националних мањина, представио је рад Одељења за националне мањине, као и план и програм рада за 2018. годину, док је саветница Нина Јанић, уз навођење бројних примера поступањау области службене употребе језика, представила и праксу ове институције.
О томе какав је значај језика у очувању националног идентитета и са каквим се све изазовима припадници мањина суочавају у образовању и увођењу језика мањине у службену употребу говориле су др Биљана Сикимић из Балканолошког института САНУ, као и Бојан Лазић и Маја Матић, представници СКД „Просвјета” из Загреба. Др Марија Александровић, професорка на Виској школи струковних студија „Михајло Пупин” из Вршца, упознала је учеснике колегијума са изазовима и проблемима у образовању на ромском језику, док је Иштван Пожар, зрењанински матичар, говорио о службеној употреби језика из перспективе градске матичарске службе.
Да се рад Колегијума не одвија у формалном, академском тону, побринули су се како сами предавачи, тако и учесници Колегијума. Подстицани од самих излагача, учесници су својим питањима и коментарима допуњавали излагања и указивали на бројне проблеме са којима се припадници мањина суочавају – на неусклађености законских аката којима се регулишу права националних мањина, на мањак финансијских средстава, на отпор средине коришћењу мањинских права, на асимилацију припадника мањинских националних заједница, на недостатак политичке воље да се права остварују у пуном капацитету, на условљавање остваривања мањинских права, као и на њихово погрешно тумачење од стране органа управе, што, како је истакао један од учесника колегијума, код припадника мањина ствара уверење о отуђености органа управе.
На колегијуму је истакнуто да је Савет Европе уочио помаке у образовању на језицима мањина. Др Марија Александровић је учеснике Колегијума подсетила на 1997. годину, када је у општини Бачка Паланка почела настава ромског језика (у местима Товаришево и Обровац) и да се након двадесет година, у школској 2016/17. години, ромски језик, као изборни предмет, изучава у 75 школа у Србији. Број ученика обухваћен наставом ромског језика би могао бити и већи да, у случају родитеља, постоје озбиљни подстицаји за учење ромског језика, када би се у његову промоцију активније укључили Министарство просвете, Национални савет, учитељи и ромски асистенти и када би били решени проблеми који се односе на уџбенике и наставни план и програм ромског језика са елементима националне културе.
Када је о ромском језику реч, др Биљана Сикимић је упозорила да је ромски језик један од шест језика које је Унеско, а када је о Србији реч, уврстио на листу угрожених језика. Осим ромског, на тој се листи налазе још и арумунски, ладино/сефардски шпански, банатски бугарски, русински и торлачки. Она је, такође, подсетила учеснике Колегијумада је Србија 2005. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима и преузела на себе обавезу да такве језике штити. Др Сикимић је овом приликом присутне упознала и са податком да је између 50 и 70 процената становништва планете двојезично или вишејезично, што говори о важности међујезичке комуиникације и потреби да се она преко интеркултуралног образовања унапређује.
Неколико учесника дискусије похвално се изразило о пракси Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да колегијуме организује изван седишта институције и да на њих позива стручњаке и заинтересоване актере. То институцију Омбудсмана, по њиховим речима, чини отвореном, транспарентном, грађанима ближом и пријемчивијом на њихове предлоге и сугестије. Један од предлога који се јуче у Зрењанину могао чути је да се један од следећих Колегијума посвети проблему миграција из Републике Србије, нарочито млађег становништва, а које у демографском смислу нарочито погађају мањинске националне заједнице.
