Ојачати свест о потреби палијативне неге
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је дана 27. фебруара 2018. године на Међународној конференцији одржаној у Новом Саду, под називом „Да завршетак живота буде достојанствен као и његов почетак“. На Конференцији су представљена страна и домаћа искуства у пружању палијативне неге и збрињавања неизлечиво оболелих пацијената у циљу пружања физичке емотивне, социјалне и духовне подршке овим лицима, а у жељи да се ослободе од бола, те да им се омогући достојанствен живот и мир.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман проф.др Зоран Павловић је у свом обраћању упознао присутне са истраживањем које је институција Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана спровела током 2015. године о палијативној нези пацијаната, а осврнуо се и уопштено на стање у здравству на територији АП Војводине. Посебно је исказао бригу за становништво сеоских насеља, које често нема обезбеђену ни примарну здравствену заштиту, наглашавајући да ће овом питању институција посебно посветити пажњу у наредном периоду, као и да ће перманентно радити на подизању свести јавности о потреби увођења палијативне неге. Стим у вези истакао је да је потребно код младих људи подизати свест о бризи за најстарије суграђане, а што ће довести до већег броја волонтера који ће бити на услузи и помагати старијима и лекарима у неком будућем програму палијативног збрињавања. Омбудсман је истакао да је на нивоу државе усвојена стратегија о палијативном збрињавању, али да она још увек није заживела у целости.
Након проф. др Зорана Павловића присутнима су се обратили запослени у Белхоспису, специјализованој, добротворној организацији за пружање услуга палијативног збрињавања пацијената на територији Београда. Присутнима је кроз дијалог приближен значај палијативног збрињавање тешко болесних пацијената. Такође, истакнуто је да пружање палијативне неге треба да омогући пацијентима оболелим од неизлечивих болести достојанствен живот, као и живот без бола.
О аустријском систему палијативног збрињавања говорио је Јохан Баумгартнер (Јохан Баумгартнер) – потпредседник аустријског савеза хосписа (Хоспиз Аустриа) задужен за палијативну негу у аустријској области Штајерској, као и искуствима и бројним проблемима са којима су се суочавали на путу увођења истог. Навео је да су у Аустрији прве палијативне институције основане пре две деценије, а пре 14 година донети су стандарди по питању палијативног збрињавања на нивоу Аустрије.
Мађарски систем палијативног збрињавања представила је Јудит Шафер (Јудитх Сцхаффер) – потпредседница мађарског савеза за палијативно збрињавање. Она је истакла да је аустријски модел далеко напреднији од мађарског, али да је мађарски нешто на шта би наша земља могла да се угледа. Услуге палијативног збрињавања у овој земљи законски су регулисане и организоване у домовима пацијената, у здравственим установама и институцијама за негу белесника.
Представници Дома Здравља „Нови Сад“ изнели су податак да се сваке године око хиљаду болесника на територији Града Новог Сада нађе у терминалној фази болести и којима је потребна палијативна нега. На територији Града Новог Сада, али ни на територији Војводине не постоји хоспис који би преузео бригу о овим пацијантима. У оквиру Дома Здравља „Нови Сад“ постоји Служба кућног лечења која полако треба да прерасте у палијативну службу. Своја искуства палијативног збрињавања у Србији изнели су и представници Института за плућне болести - Сремска Каменица, као и установа „Голд Стар“ из Ковачице. О невладином сектору, као покретачу промена у овој области говорили су представници Царитаса, Новосадског хуманитарног центра, Екуменска хуманитарна организација и др.
Сви учесници конференције истакли су да је неопходно да се заједно ради на подизању свести јавности, посебно код представника власти, о потреби обезбеђивања палијативног збрињавања . Ово из разлога јер наше друштво још увек нема свест о томе да је становништво све старије због чега постоји потреба за оваквим видом збрињавања. Такође, указано је на потребу да се организује више конференција на ову тему, како би се заједничким снагама истрајало у борби да и у Србији заживи систем збрињавања и неге.
