Инвалидност никога не осуђује на нижи квалитет живота

Борба за права особа са инвалидитетом није спринт, него маратон и за тај маратон потребна нам је добра кондиција, упорност, организација и подршка. Без подршке ми не можемо да остваримо наша права, без подршке ми нисмо грађани, него пацијенти - истакнуто је на округлом столу који је јуче, под називом „Од пацијента ка грађанину“, у скупштини града Новог Сада организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман.

Назив округлог стола није случајно одабран. Он, по речима проф. др Зорана Павловића, покрајинског омбудсмана, сугерише промену парадигме како у приступу, тако и у разумевању особа са инвалидитетом.

„На жалост, ова промена парадигме је израженија у нормативној сфери, него у стварности. У стварности постоји читав низ проблема који утичу на остваривање права особа са инвалидитетом, а чије решавање захтева координаране активности разних друштвених актера – медијских, политичких, финансијских, културних, здравствених, образовних, цивилних и других“
У свом уводном обраћању проф. Павловић је подсетио присутне да је ово померање нагласка са пацијента на грађанина важно и са становишта легитимности и демократичности политичке заједнице.

„Нисам сигуран да су они који у наше име доносе одлуке увек свесни ове чињенице, али наш задатак је да их на ту чињеницу упорно подсећамо, како би се са проблемима особа са инвалидитеом бавили на начин који ће ојачати њихову грађанску позицију и самосвест. Није довољно само отклонити физичке баријере које особама са инвалидитетом отежавају приступ и кретање у школи, пошти, банци и болници, у владиним и другим зградама које служе јавности, него треба отклонити и оне препреке које произилазе из предрасудног начина мишљења, а које не утичу на кретање, него на поштовање, аутономију, приватност и људско достојанство“.

У раду округлог стола учествовали су представници невладиних организација, локалних самоуправа, градске и покрајинске власти и институција АП Војводине, а о проблемима особа са инвалидитетом реферисало се из угла људских права, грађанског ангажмана и социјалног предузетништва. У излагањима је истицана важност статуса особа са инвалидитетом: „бити особа са инвалидитетом, не значи бити осуђен на грађанску смрт“, персоналних асистената: „без њих ја не би била функционална грађанка“, образовања и индивидуалних планова подршке, асертивних технологија: „помажу особама са интелектуалним сметњама да се искажу, без ње ћемо имати много ’заробљених душа’“, колаборације са грађанским удружењима и приватним сектором: „морамо се организовати и формирати своја удружења, како бисмо лакше остварили своја права“, правне државе, јавности, финансијске подршке, приступачности и примене дизајна за све, посебног статуса удружења која окупљају особе са инвалидитетом и система социјалних услуга, нарочито када је град Нови Сад у питању. Сви су се учесници округлог стола сложили са оценом да инвалидност никога не осуђује на нижи квалитет живота, на одрицање од принципа самосталности и достојанства, на рестрикције у уживању људских права.

Рад округлог стола завршен је усвајањем следећих закључака:

• Људска права су универзална, урођена и недељива и морају бити ефикасно заштићена. То се посебно односи на заштиту политичких, културних, економских, грађанских и имовинских права особа са инвалидитетом;
• Подстицати социјално предузетништво, зато што поспешује социјалну инклузију особа са инвалидитетом;
• Обеснажити негативне ставове и предрасуде које воде изолацији, маргинализацији и дискриминацији особа са инвалидитетом
• Промовисати принцип да подршка није заслуга, него потреба;
• На системски начин решити финансирање информисања и образовања особа са инвалидитетом; Прилагодити уџбенике и остала учила особама са инвалидитетом;
• Обезбедити присуство преводилаца за знаковни језик у свим телевизијским програмима, а не само у информативним;
• На нивоу Војводине формирати кровну организацију која би се бавила проблемима особа са инвалидитетом;
• Пооштрити контролу примене техничких стандарда приступачности објеката;
• Веома рестриктивно примењивати институт лишења пословне способности;
• Иновирати постојеће системе подршке, у складу са потребама и акцентом на локални ниво
• У решавање проблема укључитити приватни сектор
• Унапредити положај жена са инвалидитетом, а нарочито систем заштите од насиља