Одржана годишња конференција мреже „Живот без насиља“
Препознајући да је насиље у породици најраспротрањенији вид кршења људских права, као и да међусобна сарадња и координација институција представља предуслов ефикасне борбе против насиља у породици и насиља над женама, Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља”, организовао је данас у сарадњи са Министарством правде Републике Србије годишњу конференцију мреже „Живот без насиља“ под називом „Спречавање и откривање свих видова насиља над женама и насиља у породици“.
Конференцију је отворила Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић, изразивши захвалност свим члановима и чланицама мреже „Живот без насиља“ који, као професионалци и стручњаци, али као и колеге, саборци и сарадници, већ 18 година заједничким радом и трудом дају допринос у борби против насиља у породици и отклањању неравноправности између жена и мушкараца.
У уводном делу скупа присутнима се обратила и државна секретарка у Министарству правде Републике Србије Бојана Шћепановић, шефица Одсека за превенцију насиља у породици у Министарству унутрашњих послова Стана Пантелић и судија Апелационог суда у Новом Саду Слободан Велисављевић.
Тема конференција елаборирана је кроз излагања у три засебна панела, па се тако о родно заснованом насиљу говорило као о економском насиљу, сексуалном насиљу и најекстремнијем облику насиља над женама, родно заснованом убиству - фемициду.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман већ годинама упозорава на то да институције осим физичког неретко не препознају друге облике насиља у довољној мери. Економско насиље као вид насиља представља посебан изазов за све учеснике у борби против насиља превасходно због своје специфичности у манифестацији. Да би напустиле насилне везе, жене морају имати приступ свеобухватном спектру координисаних мера и услуга које пружају надлежне институције. Велика препрека за жене жртве насиља које желе да изађу из круга насиља је чињеница да су жене често економски зависне од својих партнера, због чега им је неопходна подршка за економско оснажење и бесплатне специјализоване услуге и ресурси који ће им омогућити да изађу из насилне заједнице. Према речима Надежде Сатарић из Удружења „Амитy – снага пријатељства“, старије жене су посебно угрожене када је у питању експлоатација и злостављање, у шта спада и економско злостављање и ускраћивање права на наслеђивање. Од финансијске злоупотребе у већем ризику су старије удовице, разведене, усамљене жене, као и старије жене са когнитивним сметњама. Потребно је разумети баријере старијих да открију да су жртве насиља (друштвене вредности, финансијска зависност, питања неге, где ће живети...)
Жене су у власништву само 6,3% некретнина, мање су заступљене на тржишту рада, имају више неплаћеног рада и често се одричу наследства у корист мушких чланова породице. Жене које су се одрекле наследства врло често се након тога покају, када дођу у тешке животне ситуације. Излазак из насилне везе или добијање неког вида социјалне помоћи у великој мери су условљени тиме да ли се жена одрекла наследства. Према речима Јелене Ружић, оснивачице и директорке Женског удружења колубарског округа, неопходно је информисати жене о њиховим правима, обавезама и последицама давања наследничких изјава кроз укључивање Јавнобележничке коморе. Социјална заштита мора бити доступна и оним женама које су се, услед неинформисаности или друштвених очекивања, одрекле права на наследство – не смемо дозволити да буду дупло кажњаване, прво кроз родне улоге, а онда и кроз законе.
Посебну пажњу потребно је обратити на развој права и услуга у циљу подршке и оснаживања жртава насиља. Према речима Мариа Шилија из Центра за социјални рад Суботица, потребно је да се поменута права и услуге обезбеде на ефикасан, економичан, целовит и континуиран начин, уз подршку јединица локалне самоуправе.
О начину и правилима испитивања, коришћењу скрин соба и других механизама заштите посебно осетљивог сведока од секундарне/вишеструке ретрауматизације, односно о поступању институција у случајевима сексуалног насиља говорили су Мирослав Ракић, главни јавни тужилац у Основном јавном тужилаштву у Руми и Ивана Јосифовић, судија Вишег суда у Новом Саду.
Подаци истраживања „Србија – сексуално насиље и узнемиравање у онлајн окружењу“ показују да је свака друга особа узраста између 15 и 18 година доживела је различите видове сексуалног насиља и/или узнемиравања на друштвеним мрежама на територији Републике Србије. Када је реч о редукцији сексуалног насиља, према речима доц. др Јоване Шкорић из Центра за несталу и злостављану децу, мере превенције требало би да укључе интердисциплинарни приступ различитих релевантних наука, дисциплина и/или професија, док кључне стратегије у оквиру превенције треба да обухвате препознавање фактора ризика, изградњу капацитета и вештина професионалаца у систему социјалне заштите, образовању, здравству и другим релевантним системима, промоцији друштвених норми и вредности које штите од насиља, као и оснаживање жена и девојчица и креирање здравог и безбедног друштвеног окружења.
За превенцију и сузбијање насиља у породици, како је истакла Александра Лучић Фајфер, јавни тужилац у Апелационом јавном тужилаштву у Новом Саду, уз благовремено и координисано пружање помоћи, подршке и услуга институција, стручњака и специјализованих организација, неопходно је охрабривати жене да пријаве све врсте насиља без обзира на то ко је учинилац насиља. Нужно је да државне институције у сваком тренутку, са дужном пажњом, размотре све потенцијалне ризике од могућег насиља у породици и његовог смртног исхода, да заштите и пруже благовремену и свеобухватну подршку женама које трпе насиље. Такође, благом казненом политиком према починиоцима насиља над женама и насиља у породици шаље се порука да је оно легитимно и прихватљиво. Професорка и експерткиња Зорица Мршевић говорила је о случајевима често нарочито бруталних убистава жена од стране њихових синова, указавши на потребу успостављања ефикасних и доступних услуга у оквиру система, као и важност усклађивања услуга подршке за жене са искуством родно заснованог насиља у Републици Србији са обавезујућим међународним стандардима – посебно са Истанбулском конвенцијом која прописује обавезу пружања специјализованих услуга подршке које омогућавају опоравак од насиља.
Извештавање медија о насиљу према женама нарочито је важно, будући да су медији кључан фактор у обликовању ставова јавности о феномену родно заснованог насиља, а извештавање о окончаним случајевима насиља и судским пресудама, примера ради, може да има и превентивни значај и охрабри жртве да пријаве насиље. Према мишљењу новинарке и чланице групе „Новинарке против насиља над женама“ Тамаре Сријемац, иако је насиље константно присутно у медијима, начини за превазилажење такве праксе постоје, а један од начина је едукација новинара и новинарки и њихово упознавање са Смерницама за медијско извештавање о насиљу према женама које је израдила ова група новинарки.
На конференцији, која је одржана у Амфитеатру Ректората Универзитета у Новом Саду, присуствовало је више од 120 представника и представница судова, тужилаштава, полиције, центара за социјални рад, здравствених и других установа и организација, као и студената и студенткиња Правне клинике за борбу против насиља у породици са Правног факултета Универзитета у Новом Саду.
Мрежа „Живот без насиља” окупља институције и установе које се баве насиљем у породици, а настала је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана са намером повезивања свих институција које се сусрећу и које имају законску обавезу да раде на решавању случајева насиља, са крајњим циљем да се побољша приступ проблему насиља у породици, успостави партнерство и размењују добре праксе.
