Pokrajinski ombudsman na okruglom stolu o iskustvima i perspektivama testiranja diskriminacije
Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina juče je sa saradnicima učestvovala u radu okruglog stola o testiranju diskriminacije, koji je u beogradskom Medija centru organizovao Regionalni centar za manjine.
Diskriminacija je ozbiljan problem sa kojim se suočavaju i društva koja, za razliku od našeg, poseduju daleko razvijeniju političku i pravnu kulturu. Pošto se javlja u raznim oblicima, diskriminaciju je često veoma teško dokazati. Postoji, međutim, određena tehnika, prvi put primenjena u Americi, koja služi utvrđivanju diskriminacije na licu mesta.
Bez obzira da li se naziva situacionim testiranjem, testom kontrolnih parova, testiranjem diskrimininacije ili praktičnim testiranjem, cilj ove tehnike je da u javnost iznese primere nejednakog tretmana. U Evropi trenutno najpoznatiji primer situacionog testiranja se odnosi na odlazak različitih ljudi u noćne klubove. Neretko se dešava da se određenim ljudima, zbog njihove boje kože, etničkog porekla ili, na primer, seksualnog opredeljenja, zabranjuje ulazak u klub. Situacionim testiranjem se kreira situacija u kojoj se osoba koja vrši diskriminaciju dovodi u priliku da, u susretu sa „fiktivnim kandidatima“, diskriminaciju ponovi. Tehnika, dakle, služi razobličavanju i dokazivanju diskriminacije i može se primenjivati u različitim situacijama i prema različitim akterima - od agencija za promet nekretnina, rekreativnih centara do kompanija i poslodavaca za koje se sumnja da vrše diskiminaciju prilikom zapošljavanja. Iako je ponekad predmet pravnih kritika – recimo, zato što ne odgovara principu pravednosti dokaza ili zato što se, između ostalog, može smatrati izazivanjem na činjenje krivičnih dela – tehniku su u raznim zemljama prihvatile organizacije koje se bave ljudskim pravima.
Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, koji je Narodna skupština usvojila pre tri godine, određeno lice se, u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije, svesno može izložiti diskriminativnom postupanju i dužno je da o nameravanoj radnji obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i da ga u pismenoj formi obavesti o preduzetoj radnji. Takvo lice može podneti tužbu sudu, a ako to ne učini, sud ga može saslušati kao svedoka.
Pored predstavnika Regionalnog centra za manjine, među izlagačima bili su predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, organizacije Labris i Fonda za humanitarno pravo. Okrugli sto organizovan je u okviru projekta Promocija implementacije antidiskriminacionog zakonodavstva.
