Вести
Ангажовање младих за глобално деловање тема је обележавања овогодишњег Међународног дана младих којом жели да се укаже на начине на које ангажовање младих на локалном, националном и глобалном нивоу обогаћује националне и мултилатералне институције и процесе, али и да се укаже на потребу за побољшавањем положаја и укључивања младих у креирање јавних политика.
Бројна светска истраживања бележе тенденцију све бржег развоја осећања хуманости, солидарности, емпатије и толеранције код данашњих младих генерација. Све су то вредности које су уткане у садржину људских права и истовремено представљају њихов смисао. С друге стране, више него пре млади су повученији, рањивији, често са осећањем равнодушности, што никада не сме бити одлика младог човека. Покрајински заштитник грађана – омбудсман током различитих активности и сарадње с младима у протеклом периоду, стиче утисак да млади немају много поверења у јавне институције. Ово су делом потврдили и резултати истраживања које је омбудсман реализовао 2019. године током ЕXИТ фестивала, а у којем су учествовали млади од 15 до 35 година из Србије, региона, али и из других земаља Европе и света. Мада препознају своју улогу и изражавају спремност и жељу да активно учествују у друштвеним процесима, младима је потребна додатна подршка државних и јавних институција, привредних организација, организација цивилног друштва и друштва у целини, која ће их мотивисати да своје потенцијале, идеје, енергију и креативност реализују у пракси.
Неки од основних покретача одрживог развоја и мира широм света јесу партиципација и оснаживање младих за партнерство и активно учешће у креирању политика и будућности заједнице. Уједињене нације указују на то да су незапосленост, политичка искљученост, маргинализација, неодговарајући приступ образовању и здравству само неки од проблема и изазова са којима се млади суочавају данас. Ови проблеми не могу успешно и ефикасно бити превазиђени без дијалога и партнерства с младима.
Глобалне изазове попут пандемије КОВИД-19 и климатских промена, можемо разумети и као аларм који нам указује на потребу за прилагођавањем и трансформацијом постојећих система, на начин да приликом креирања националних и глобалних политика нико не буде изостављен. Поменуте околности утичу на развој нових приступа у коришћењу и развоју техничко-технолошких достигнућа за добробит човечанства и планете, а млади су ту можда и кључни носиоци иницијатива и подршке друштвено одговорног деловања, одрживог развоја и боље будућности за све.
Дубоко уверен у то да је ангажовање младих за глобално деловање неопходно на путу развоја и напретка глобалне заједнице, Покрајински заштитник грађана – омбудсман континуирано настоји да свој допринос и подстицај активизму младих оствари кроз сарадњу с омладинским организацијама и активностима које реализује заједнички са њима или за њих. Школа људских права Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана ове године ће по трећи пут бити организована за студенте и студенткиње универзитета и факултета у АП Војводини, а млади су обухваћени и другим активностима ове институције као што су семинари и стручни скупови о људским правима, Фестивал права детета, заједнички истраживачки пројекти и друго.
Да би ангажовање младих имало продуктивну снагу и било смислено, неопходно је да су им обезбеђени услови и подршка од стране доносиоца одлука и креатора политика за то. Када ове претпоставке изостају ангажовање младих може бити испољено и кроз отпор и протест због неуважавања права да се глас младих чује, уважи, а њиховој добробити прида одговарајућа пажња и значај.
Међународни дан младих установљен је 2000. године са циљем да укаже на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената.
Од 17. јула 2020. године на територији Републике Србије примењују се нове и строже мере у сузбијању епидемије корона вируса.
Тим поводом, Покрајински заштитник грађана – омбудсман још једном позива грађане да се у интересу властите, као и добробити и здравља својих суграђана, стриктно придржавају предложених мера које доносе надлежни органи.
Од тога како ћемо се према тим мерама односити зависи не само успех у борби против епидемије, него и цена њеног сузбијања.
Грађани, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, ни једног тренутка не би смели да занемаре чињеницу да својим понашањем утичу на права и животе других људи. Поред тога, ресурси на које се, у борби против епидемије, можемо ослонити нису ни бесплатни, ни неограничени.
Безбедан и пристојан живот захтева од свих нас да се једни према другима односимо у духу људске солидарности, да поштујемо препоруке струке и уздржавамо се од ризичног понашања.
Покрајински омбудсман изражава наду да ће се грађани, вођени бригом за властито здравље, придржавати предложених мера, да ће својом одговорношћу и дисциплином олакшати функционисање здравственог система и да ће својом солидарношћу допринети да борба против епидемије буде ефикасна, а њени трошкови што мањи.
Будимо одговорни – то је налог садашњег времена. Будимо одговорни према другима, као што смо према себи - то је поуздан начин на који се епидемија може ставити под контролу и сузбити.
У периоду од проглашења ванредног стања до данас, Покрајински - омбудсман се у више наврата јавно оглашавао и апеловао на грађане да се придржавају мера Кризног штаба и воде рачуна о свом, као и животу и здрављу својих суграђана.
Будимо одговорни!
Будимо одговорни и солидарни у борби против епидемије
Покрајински омбудсман у посети Заводу за трансфузију крви Војводине
Останимо друштвено солидарни - ДАЈМО КРВ
Према подацима Републичког завода за статистику, 48.7% становништва Републике Србије чине мушкарци. Како су често неправедно занемарени у расправама о репродуктивном здрављу, посебно када су репродуктивна питања попут контрацепције и неплодности схваћена као женска, Покрајински омбудсман сматра да је од огромног значаја утврдити потребе и бриге о репродуктивном здрављу мушкараца, јер и они, попут жена, захтевају свеобухватне здравствене услуге у вези са репродуктивним и сексуалним здрављем.
Репродуктивно здравље је стање физичког, менталног и социјалног благостања у свим областима везаним за репродуктивни систем, у свим фазама живота. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља битну компоненту универзалног права на највиши могући стандард телесног и менталног здравља, како је то дефинисано у Универзалној деклерацији о људским правима и у другим међународним конвенцијама, декларацијама и консензусима о људским правима. Друштво је дужно да о репродуктивном здрављу појединаца води адекватну бригу и да обезбеди едукацију о полности и репродукцији као и дијагностику и лечење различитих болести и поремећаја. Приступ услугама заштите и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља је људско право које би требало да буде доступно мушкарцима и женама. Иако су заштита и очување репродуктивног здравља важни за све узрасне категорије становништва, ипак су најважнији у периоду психофизичког и полног одрастања, односно адолесценције, због чега је посебна пажња била посвећена управо репродуктивном здрављу младих мушкараца.
На почетку конференције присутнима се обратио покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић, који је подсетио на чињеницу да је, у демографском смислу, за годину дана наша земља остала без становништва величине града попут Бечеја. Он је нагласио значај заједничког, синергијског рада на побољшању репродуктивног здравља и заустављању негативног природног прираштаја, које је једно од најзначајнијих питања нашег опстанка. Негативни природни прираштај и рађање мање од 1,5 детета по породици као и растућа појава секундарног стерилитета јасно указује да је образовање деце и младих у овој области као носилаца репродукције становништва у будућности нешто што заслужује већу бригу друштва. Излагање је започела проф. др Душанка Добановачки која је говорила о улози дечијег уролога у заштити сексуалног здравља мушке популације и истакла важност мултидисциплинарног приступа овој теми, неопходност рада са омладином, родитељима и организацијама, али и потребу за континуираном едукацијом лекара. Др Мирјана Штрбац, епидемиолог, имала је излагање на тему „Рано откривање сексуално-преносивих инфекција (СПИ) и сексуално здравље мушкараца“. Она је указала на значај брзе превенције за сексуално и репродуктивно здравље младих и подсетила да они могу у оквиру Центра за контролу и превенцију болести на Институту за јавно здравље Војводине сваког радног дана од 8 до 13 часова обавити добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ, вирусне хепатитисе и сифилис (ДПСТ). Доц. др Снежана Укропина, специјалиста социјалне медицине, причала је о здравственом васпитању о сексуалном и репродуктивном здрављу (аспект мушког пола). Она је упознала присутне са трогодишњим програмом „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ који се спроводио у скоро 80 средњих школа у АП Војводини. Овај програм је утицао на одлагање ступања у сексуалне односе као и на веће знање о заштити сексуалног и репродуктивног здравља деце која су учествовала у њему. Доц. др Радмила Велицки, лекар специјалиста хигијене, говорила је о медитеранској исхрани и њеном (позитивном) утицају на репродуктивно здравље мушкараца, док је доц. др Милка Поповић, лекар специјалиста хигијене упознала учеснике/це са дијететским суплементима у функцији мушког здравља. Резултате истраживања о приступу адолесцената информацијама о репродуктивном и сексуалном здрављу представила је др Данијела Кораћ Мандић из Новосадског хуманитарног центра. Истраживање је показало да младима није довољно доступна одговарајућа подршка у разумевању ове важне животне области, да се о томе мало говори у школи, да су присутни родни стереотипи међу младима који диктирају родне поделе које излажу ризику дечаке и девојчице.
На крају конференције формулисани су закључци:
- Рана дијагностика и лечење конгениталних аномалија репродуктивних органа мушкараца могу да обезбеде очување фертилне функције у одраслом добу мушкарца;
- Код младих мушкараца сексуално преносиве инфекције (СПИ) често остају непрепознате те се не примењује правовремена терапија и лечење;
- Дуготрајни упални процеси утичу на оштећење репродуктивног система код мушкарца и из тог разлога је неопходно едуковање младих о могућностима превенције СПИ, као и о њиховим последицама;
- Неопходно је упознавање младих са ефектима вакцине против ХПВ-а односно њеним значајем у превенцији карцинома;
- У очувању мушког репродуктивног здравља важна је балансирана и оптимална исхрана уз подизање свести о значају функционалне исхране;
- Употреба дијететских суплемената који су у функцији мушког здравља је у порасту, али исти се могу употребљавати само у дефинисаним ситуацијама и уз консултације са стручним лицима, те исти не могу представљати замену за лекове;
- Неопходност континуираног образовање лекара, педијатара, школских лекара и лекара који се у својој пракси баве децом и адолесцентима, и информисање о савременим ставовима за очување фертилитета мушке популације;
- Важно је увести сексуално образовање у образовни систем Србије најкасније до узраста 16 година;
- Здравствено васпитање о сексуалном и репродуктивном здрављу неизоставно треба да садржи едукацију о сексуалним и репродуктивним правима, родној равноправности, значају аутономности у доношењу сексуалних одлука, али и питања која се тичу стереотипа родних улога, дестигматизације и антидискриминације, у односу на сва лична својства, па и у односу на пол и род.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данашњу видео-конференцију „Репродуктивно здравље мушкараца“ у сусрет 11. јулу, Светском дану становништва.
Међу најважније проблеме са којима се суочавају млади људи, према подацима бројних истраживања у свету и код нас, убрајају се незапосленост и образовање неприлагођено потребама тржишта рада и развоју вештина које доприносе повећању запошљивости младих. Међународна организација рада упозорава да је од 2017. године у порасту број младих који нису обухваћени запошљавањем, образовањем и обукама, међу којима три четвртине чине младе жене, док је ризик за незапосленост код младих пре појаве пандемије вируса корона био три пута већи него за одрасле.
Глобални тренд у напредовању техологије представља велики изазов за креирање квалитетних радних места за младе, будући да у великој мери утиче на креирање потреба тржишта рада, а да се све више послова аутоматизује и да брзина промена у овој области намеће потребу за великим континуираним прилагођавањем образовног система и политике запошљавања. Уз све изазове који стоје на путу образовању и запошљавању младих, у периоду пандемије вируса корона, широм света затваране су школе, а обука на даљину постала је доминантан начин образовања и обучавања. Не само да је то велики изазов за даљи развој вештина, посебно оних које захтевају практичну примену и искуство, већ је и изазов за развој друштвених односа младих и њихових социјалних компетенција.
У околностима које карактерише велика неизвесност и бројни изазови са различитих страна, резилијентност, као способност и вештина да се адекватно суочимо и превладамо тешкоће и стресне ситуације, можда је и кључна када је реч о улагању и развоју вештина младих. Ово подразумева оснаживање унутрашњих капацитета младих за прилагођавање нарастајућим изазовима у будућности, њиховог менталног здравља, флексибилности, самопоштовања, личне и друштвене одговорности, али захтева и најширу сарадњу свих државних и привредних актера у давању приоритета континуираном развоју вештина, отварању нових радних места, бољих и равноправних услова рада, могућности самозапошљавања, поштовању радних права. У том смислу, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржава дуално образовање као модел образовања који оспособљава младе практичним вештинама и олакшава транзицију од школе до посла. Истовремено, Покрајински омбудсман позива младе људе да се активније укључе у друштвене процесе, те да у волонтерском раду, солидарним и хуманитарним активностима у заједници пронађу мотивацију да дају свој глас и допринос унапређењу друштва, док истовремено развијају личне капацитете и стичу различите вештине и компетенције потребне за учешће на тржишту рада.
Светски дан вештина младих прогласила је Генерална скупштина Уједињених нација 2014. године, да би указала на важност и значај оспособљавања младих људи вештинама за запошљавање, пристојан рад и предузетништво.
Кризне ситуације, попут пандемије вируса COVID-19, повећавају ризик од насиља у породици и партнерским односима, а нарочито су рањиви жене и деца.
Током ванредног стања жене су биле изложене двоструком ризику – да буду заражене корона вирусом и да буду изложене насиљу. Мере које су предузимане током ванредног стања, попут изолације или забране кретања, имале су ефекта у сузбијању епидемије, али су женама које су се суочавале са насиљем отежавале положај, приморавајући их да, затворене између четири зида, време проводе са насилником. Такви услови омогућавају појачану контролу жртве од стране насилника и отежавају жртви могућност да га напусти.
Како су се у тој ситуацији понашале владине, а како невладине организације? Које су мере предузимане и да ли су механизми заштите били прилагођени измењеним околностима? – ово су само нека од питања на која су јуче покушали да одговоре учесници видео-конференције „Насиље над женама у ванредном стању“, коју је организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Како би се комплексна тема насиља над женама сагледала из различитих перспектива, у раду конференције су учествовале особе различитог професионалног и социјалног искуства.
На скупу је истакнуто да је у периоду ванредног стања опао број пријава институцијама за насиље у породици, али да је био повећан број позива невладиним организацијама путем СОС телефона. Оне су се, како се чини, лакше прилагођавале новонасталим приликама, брзо су реаговале и углавном су биле доступне 24 сата. Говорило се и о раду и подршци коју су пружале међународне организације, пре свега ОЕБС, Савет Европе, УН WOMEN и друге. Иако понекад делују као троме и бирократизоване, наведене институције су током пандемије реаговале веома брзо. Као веома добар оцењен је и потез Министарства правде да се током ванредног стања не одлаже већ да се санкционише насиље над женама, али је, као проблем, истакнуто то што нам је непознат број таквих случајева.
Рад видео конференције окончан је усвајањем закључака. У случају будућих ванредних околности/стања рад свих институција, истиче се у закључцима, треба прилагодити конкретној ванредној ситуацији. Обзиром на то да је држава прокламовала „нулту толеранцију на насиље“ захтев жртве за заштитом у случају евентуалних будућих ванредних околности не може бити ограничен постојањем ових околности. Из наведених разлога свака институција, од правосуђа до цивилних организација, мора сачинити план рада и одговор на то како треба да функционише у време кризе, како би се у будућности спремно суочиле са сличним проблемима. Искуство из ванредног стања захтева да се укључимо у изналажење алтернативних механизама за пружање подршке жртви. Напокон, званичне институције у борби против насиља над женама треба да сарађују са невладиним организацијама и континуирано раде на подизању свести о неприхватљивости насиља сваке врсте.
Поред заменице покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежане Кнежевић, у раду конференције учествовали/ле су: судија Основног суда у Новом Саду Данијела Вемић, професорка Правног факултета у Нишу и представница Женског истраживачког центра проф. др Невена Петрушић, координаторка за борбу против насиља над женама у UNDP-у Маја Бранковић Ђундић, дипломирани социјални радник из Центра за социјални рад Стара Пазова Радмила Стојановић, координаторка Сигурне женске куће у Новом Саду др Нада Падејски Шекеровић, координаторка Сигурне женске куће у Сомбору Тамара Савовић, представница организације „Из круга – Војводина Ивана Зелић, представница СОС женског центра у Новом Саду Ивана Перић, представница Удружења Рома Нови Бечеј и научна саветница Института друштвених наука, др Зорица Мршевић.
