Вести
Разговором са професором Зораном С. Павловићем, покрајинским омбудсманом, нова група студената Факултета за правне и пословне студије „др Лазар Вркатић“ започела је данас практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Током петодневне наставе студенти ће бити упознати са историјатом институције, одлуком о оснивању, надлежностима, организацијом и поступањем омбудсмана, истраживањима и односом са невладиним организацијама и медијима.
Практичном наставом руководи Анико Ширкова, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудмана за опште надлежности.
Дан матерњег језика, који се обелажава 21. фебруара, међународним празником проглашен је 1999. године на предлог УНЕСКО-а. Генерална скупштина УН потврдила га је позивајући се на традицију обележавања Празника за матерњи језик који се од 1952. године славио у Бангладешу, након што је неколико бангладешких студената изгубило животе у сукобима са полицијом тадашњег Источног Пакистана, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима.
Националне заједнице у Србији уживају културну аутономију која подразумева и остваривање низа других права у вези са употребом матерњег језика: право на службену употребу језика и писма, право на образовање и информисање на матерњем језику, као и права у области културе значајних за очување и неговање њихове традиције и идентитета.
Право на употребу матерњег језика је једно од основних људских права. Матерњи језик је део културног идентитета народа, представља значајан елемент националног идентитета. Војводина као један од етнички најшароликијих региона у нашој земљи и Европи чини све да нас та разноликост не удаљава, него мотивише на зближавање и боље упознавање.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман се у свом раду залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против дискриминације сваке врсте, па тако и против дискриминације људи на основу језичке припадности. Очување матерњег језика служи очувању властитог идентитета, зато је важна и његова јавна и службена употреба, као и заступљеност у области образовања и јавног информисања. Стога је посебно битна доследна примена прописа који обезбеђују ефикасно остваривање овог уставом загарантованог права.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је јуче у Скупштини Аутономне покрајине Војводине округли сто под називом „Недавање издржавања и друштвена солидарност“.
Округли сто је организован како би се сагледало остваривање права на издржавање и испуњавање ове обавезе са различитих, правних аспекта, као и да се кроз дискусију и размену мишљења формулишу препоруке за унапређење постојећег стања у овој области.
Проф. др Зоран Павловић је у свом обраћању истакао да се Покрајински омбудсман током претходних година бавио питањем недавања издржавања, јер је то облик друштвене одговорности и бриге за децу и никако није само породична ствар. Сузана Радаковић, судија Вишег суда у Зрењанину, говорила је о грађанскоправном аспекту издржавања са примерима из судске праксе. Учеснике округлог стола ближе је са поступком извршења ради наплате алиментације упознала Татјана Паклединац, судија и председник Извршног одељења Основног суда у Новом Саду. Како изгледа рад на предметима у овој области, из угла адвокатске праксе, изложила је Зора Радомировић-Еторре, адвокат из Новог Сада, која је презентовала случај у коме је обвезник плаћања издржавања успешно избегавао обавезу издржавања малолетног детета читавих осам година. Др Нада Падејски Шекеровић, руководитељка „Сигурне женске куће“ у Новом Саду, осврнула се на жртве насиља у породици које су смештене у сигурне женске куће и које трпе више облика насиља, укључујући и економско. Брига о деци представља јавни тј. друштвени интерес, а недавање издржавања повлачи породичноправне последице, истакла је доц. др Меланија Јанчић са Факултета за европске правно-политичке студије. Недавање издржавања спада у грубо занемаривање дужности из садржине родитељског права, што за последицу може да има лишење родитељског права, навела је др Јанчић. Оливера Пејак Прокеш, судија Апелационог суда у Новом Саду, осврнула се на предлог Комисије за израду Грађанског законика из 2011. године, којим је предвиђено оснивање Алиментационог фонда из којег би се вршила исплата досуђеног издржавања деци уместо несавесног родитеља-дужника који не испуњава своју обавезу плаћања алиментације.
У закључном разматрању, покрајински омбудсман је подсетио да разговор о недавању издржавања мора да обухвати и све вулнерабилне категорије становништва, односно да и други (поред деце) којима је из различитих разлога потребно туђе издржавање, посебно старија лица, не смеју бити заборављени. Како би се проблем недавања издржавања и неделотворан систем извршења судских одлука о издржавању решио, неопходно је разматрање измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу, Породичног и Кривичног законика.
Покрајински омбудсман је указао на потребу да се оснује алиментациони фонд, из кога би примаоци издржавања, под одређеним условима, добили средства за издржавање из за те сврхе основаног фонда, а држава би се накнадно од несавесног даваоца издржавања регресирала. За крај, проф. др Зоран Павловић нагласио је да је ова тема изузетно важна за читаво друштво, и да је данашњим скупом отворен само део теме, те да ће Покрајински омбудмсан и у наредном периоду настојати да да свој допринос у проналажењу прихватљивог решења.
Људско достојанство, вредност човека као људског бића, у основи је концепта људских права и суштински је повезана с тежњом ка социјалној правди. Неповредивост људског достојанства предуслов је развијања и оснаживања личног интегритета свих, без обзира на године, пол, сексуално опредељење, националну и верску припадност, физичке и менталне способности.
Сиромаштво и сви облици неравноправности у друштву највеће су претње достизању социјалне правде, личном развоју, одрживости људског развоја, мира и сигурности. Према подацима Међународне организације рада, преко 60 одсто свих радника нема уговор о раду, континуирано опада број радника запослених на неодређено, док расте број оних који остају без посла. Према проценама ове организације, до 2030. године треба створити 600 милиона нових радних места да би се испратио раст радно способног становништва. Због тога, једнак и квалитетан приступ образовању и раду, здравственим и социјалним услугама, културним садржајима, здравој животној средини и природним ресурсима, приоритети су за доносиоце одлука и социјално одговорну државу, као и глобално друштво и заједницу. Све већи јаз у расподели друштвених и материјалних добара, мора бити и позив грађанима и грађанкама на солидарност, међусобно уважавање и подршку.
Преопознајући потребу за решавање проблема сиромаштва, незапослености, искључености,
Генерална скупштина Уједињених нација 2007. године прогласила је 20. фебруар за Светски дан социјалне правде.
Полазници девете класе Високих студија безбедности и одбране посетили су, у уторак 18. фебруара 2020. године, Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић упознао је полазнике са улогом, овлашћењима и начином поступања овог органа у заштити и унапређења људских и мањинских права.
Високе студије безбедности и одбране представљају организацијску целину у Школи националне одбране Универзитета одбране у Београду, у којој се једном годишње реализује највиши ниво усавршавања официра и државних службеника Министарства одбране. Полазници Високих студија безбедности и одбране су високи функционери других министарстава и агенција Владе Републике Србије, Народне скупштине Републике Србије и других држава из региона.
Основни циљ Високих студија безбедности и одбране је образовање и припрема полазника из Републике Србије и земаља региона за преузимање високих дужности у систему националне безбедности. У 9. класи Високих студија безбедности и одбране су сем полазника из Републике Србије и ове године полазници из других држава, и то из Босне и Херцеговине и Демократске Народне Републике Алжир.
