Вести
Заменица покрајинске заштитнице грађана - омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић присуствовала је конференцији ”Праведно наслеђивање - корак ка оснаживању жена” одржаној у уторак 30. октобра у Београду, коју су заједнички организовали Повереник за заштиту равноправности и Немачка развојна сарадња (ГИЗ) у оквиру пројекта ”Подршка социјалном укључивању у Србији”.
На конференцији су представљени анализа правног оквира који се односи на наслеђивање и резултати истраживања о наследним правима и ставовима према наслеђивању у Србији спроведени са циљем да допринесу свеобухватном сагледавању стања у овој области и подизању свести о овом важном питању. И поред тога што постојећи законски оквир једнако третира мушкарце и жене, у нашем друштву још увек су дубоко укорењене предрасуде, стереотипи и уверења која стављају жене у неравноправан положај приликом наслеђивања и још увек је присутна пракса одрицања од наследства у корист мушких наследника, иако последице одрицања теже погађају жене. Истраживање је дало препоруке за унапређење равноправности у области наслеђивања, а што захтева свеобухватан приступ и заједничко деловање свих друштвених сектора на друштвеном, државном и локалном нивоу.
Заменица покрајинске заштитнице грађана – омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић присуствовала је у суботу, 26. октобра 15. по реду Сајму стваралаштва сеоских жена у Војводини. Ова традиционална манифестација одржана је у организацији општине Оџаци, која је била овогодишњи домаћин, под покровитељством Завода за равноправност полова и Покрајинске владе.
Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини одржава се сваке године поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар) у другом граду како би се женама са села омогућило да посете и друге крајеве Војводине, стекну нова искуства и упознају се са примерима добре праксе других удружења.
Манифестација промовише рад и активизам сеоских жена из Војводине, а ове године окупила је близу 200 удружења жена и предузетница која су представиле своје производе, пре свега колаче и зимницу, ручни рад, вез, сувенире, тканице и друго.
Саветник у Покрајинском омбудсману Милан Дакић, на позив Комитета правника за људска права упућеног нашој институцији, присуствовао је конференцији коју је 21. октобра 2024. године у Кући људских права у Београду Yucom организовао под насловом „Утицај измена Кривичног законика на правосуђе и људска права“.
У централном делу догађаја о утицају измена кривичног законодавства на правосуђе и људска права најпре је говорила Лидија Комлен Николић, јавна тужитељка у Апелационом јавном тужилаштву у Београду, која је посебно представила потенцијалне али и извесне негативне ефекте предвиђених измена и допуна првенствено на рад тужилаштва али и других страна у поступку са посебним нагласком на заштиту права оптужених и оштећених. Вања Мацановић, адвокатица и координаторка правног тима у Аутономном женском центру, посебно се осврнула на правни положај оштећених према нацртима кривичних закона са аспекта родно заснованог насиља док је програмска директорка Комитета правника за људска права Милена Васић говорила о дељењу сексуално експлицитног материјала у законодавству Србије те изазовима у пракси као врло актуелној али и теми чија друштвена опасност није довољно препозната између осталог и услед недостатка нужне сензибилизације стручне јавности. У вези са последњом темом у рад конференције укључила се путем видео везе Петра Контић, председница организације Бабе из Загреба како би пренела искуства увођења кривичног дела злоупотребе снимка са полно експлицитним садржајем у правни систем Републике Хрватске, као пример добре заговарачке праксе.
Заједнички утисак и закључак стручњака који су учествовали на конференцији тиче се најпре потенцијалне опасности која долази од могуће произвољности односно селективног и различитог тумачења појединих норми и института коју намећу неки од предлога измена, што би водило нарушавању начела правне сигурности а које је од посебног значаја у кривичном праву а тако и уздрмало достигнути ниво људских права.
Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи са Заштитником грађана и Високим комесаријатом Уједињених нација за избеглице - Представништво у Србији организовало је 25. октобра 2024. године у Новом Саду информативну кампању за представнике ромске заједнице, у оквиру реализације трећег по реду Споразума о разумевању, закљученог 2022. године. Информативна кампања организована је са циљем да обавести представнике ромске заједнице о активностима које се предузимају и позове их да пренесу потребне информације о начину остваривања права на упис у матичну књигу рођених/прибављање личних докумената, односно коме могу да се обрате лица која још увек нису остварила ова права.
По позиву Министарства државне управе и локалне самоуправе, присутнима се у уводном делу обратила Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и указала на значај активног учешћа свих релевантних институција у решавању питања од важности за ромску заједницу и позвала присутне да размене и пренесу важне информације својим заједницама. Уједно, захвалила се присутним представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе, Града Новог Сада и УНХЦР-а на сарадњи и подршци. Овај догађај представља важан корак ка унапређењу права ромске заједнице у Србији.
У уводном делу скупу се обратио и Јован Кнежевић, в.д. помоћника министра из Министарства државне управе и локалне самоуправе, Љиљана Михајловић, директорка Канцеларије за инклузију Рома и Ненад Драшковић, в.д. заменик начелника Градске управе за социјалну и дечју заштиту Града Новог Сада.
Чланови и чланице Дечјег савета Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана учествовали су на тродневном састанку у Новом Саду, који је одржан од 14. до 16. октобра 2024. године.
У уторак, 15. октобра, у оквиру Фестивала менталног здравља у Новом Саду, након што је заменица покрајинске омбудсманке за права детета Јоланд Корора поздравила присутне и упознала их са идејом и значајем ове активности, чланови и чланице Дечјег савета припремили су постер презентацију и као кустоси провели публику кроз кључне моменте у историји поимања детета и детињства, од античких времена до данашњих дана. Кроз овај едукативни приказ, који је одржан у Културној станици „Еђшег“ под називом „Времеплов детињства - од невидљивости до активног учешћа у друштву“, посетиоци су могли да се упознају с начинима на које се схватање детета и детињства мењало током различитих епоха.
Након презентације, уследио је разговор са публиком под модерацијом сарадника и сарадница Покрајинског омбудсмана. Дискутовало се о томе како су научна сазнања и промене у разумевању детета допринели стварању Конвенције о правима детета, као и о утицају Конвенције на положај детета у друштву данас. Посебан акценат стављен је на питање какву будућност желимо градити за децу и с децом. Присутни су имали прилику да учествују у квизу о правима детета, проверавајући своја већ стечена знања и усвајајући нова. Овај догађај пружио је богато искуство и простор за промишљање о важности заштите права детета у савременом друштву.
У среду, 16. октобра, чланице и чланови Дечјег савета Покрајинског омбудсмана посетили су Скупштину АП Војводине где су се упознали са радом ове институције и имали прилику да разговарају са председником Скупштине Балинтом Јухасом. Такође, обишли су Велику салу Скупштине, где су имали прилику да се детаљније упознају са историјом саме зграде Скупштине, њеним настанком, архитектонским значајем и улогом коју је кроз време имала у политичком животу Војводине, као и Спомен собу, посвећену најзначајнијим личностима и догађајима АП Војводине.
Овај тродневни догађај пружио је чланицама и члановима Дечјег савета прилику да размене идеје, прошире своја знања и наставе активно да учествују и промишљају о значају заштите права детета у данашњем друштву, те их тако додатно охрабрио у стицању капацитета који ће им омогућити да по сопственој иницијативи покрећу и спроводе активности које сматрају од нарочитог значаја за добробит деце, заједнице у којој живе али и друштво у целини.
Дечји савет Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана установљен је у фебруару 2023. године. Учешћем у раду и активностима Дечјег савета, 15 чланица и чланова овог тела, узраста од 13 до навршених 18 година, имају могућност да информишу и обавештавају Омбудсмана о кршењу права детета, дају мишљење, савете и предлоге ради унапређења права детета, учествују у организовању едукативних активности о правима детета и учествују у реализацији истраживања о стању права детета.
