Вести
21. фебруара се обележава Међународни дан матерњег језика. Овај дан редовно прослављају земље чланице УНЕСЦО-а како би промовисале језичну и културну разноликост, те мултилингвизам. Основни циљ је да се подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности.
Право на употребу матерњег језика је једно од основних људских права. Матерњи језик је део културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости али и толеранције и разумевања. Језик је најмоћније средство комуникације, служи међусобном споразумевању и дијалогу.
Овај дан је од посебног значаја, јер језик представља значајан елемент националног идентитета, који ваља неговати и брижно чувати. Језичка шароликост је једна од важних одлика Војводине, чега смо сведоци у породичном окружењу, међу пријатељима, на радном месту, на улици. Зато не само данас, већ сваког дана треба да пркосимо вавилонској језичкој збрци и не дозволимо да нас та разноликост удаљава, него да нас мотивише на зближавање и боље упознавање.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман се у свом свакодневном раду бори за поштовање људских и мањинских права и против дискриминације сваке врсте, па тако и против дискриминације људи на основу језичке припадности. Очувања матерњег језика служи очувању властитог идентитета, зато је важна и њена јавна и службена употреба, као и у области образовања и јавном информисању. Стога је посебно битна доследна примена прописа који гарантују право на употребу и неговање матерњег језика
Препознајући потребу за решавањем питања попут сиромаштва, искључености и незапослености, Генерална скупштина Уједињених нација је 2007. године прогласила 20. фебруар за Светски дан социјалне правде. Социјална правда и друштвени развој основни су предуслови за остваривање мира и безбедности како унутар, тако и између држава.
Социјално одговорна држава преузима одговорност да се брине о грађанима који нису у стању да се брину о себи, а то подразумева заштиту слабих, стварање једнаких могућности за нормалан живот различитих група становништва и поштовање закона. Социјална правда се остварује и кроз фер расподелу друштвених и материјалних добара, једнакости, солидарности, уважавања различитости, инклузивног окружења, као и борбе против сиромаштва и стварање једнаких шанси.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2017. години стопа ризика од сиромаштва у Републици Србији била је 25,7 одсто, а том ризику највише су били изложени млађи од 18 година (30,5 одсто), као и они између 18 и 24 године (29,7 одсто). Центри за социјални рад чине основу система социјалне заштите на којој се темељи подршка најрањивијим групама становништва. Константно повећавање броја корисника центара за социјални рад и усложњавање њихових потреба захтевају да се овај веома важан сектор социјалне заштите реформише, како би се што потпуније задовољиле потребе његових корисника.
Подсећајући на Међународни дан социјалне правде, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да скрене пажњу, како јавности, тако и доносилаца политичких одлука, на чињеницу да остваривање права на достојанствен рад и живот, на приступ социјалном благостању и правди, представљају темељне вредности добро уређеног друштва.
Штитећи људска права, Покрајински заштитник грађана даје свој скроман допринос остварењу друштва у коме ће сваки појединац, неовисно о својој културној припадности, националности, полу, вероисповести, политичким опредељењима, имовном стању или доби, имати једнак и делотворан приступ правди.
Скуп који је 30. јануара 2019. године у Београду организовао УНИЦЕФ, а на којем је Покрајински заштитник грађана - омбудсман учествовао као један од партнера ове међународне организације, био је прилика за заједничко сагледавање планираних стратешких праваца за ову и идућу годину. Поред увек актуелних тема које захтевају међуресорну сарадњу, разматрано је о начинима за још брже остваривање резултата у корист деце, на основу извучених поука а у правцу препознатих преосталих изазова, међу којима су нарочито наглашене области раног развоја деце и насиља над децом.
Поред приказа резултата прошлогодишњег рада органа јавне власти као и организација цивилног друштва у сарадњи и уз подршку УНИЦЕФ-а, у области образовања, здравствене и социјалне заштите те праћења права детета, даља дискусија у посебним радним групама фокусирала се на међуресорне иницијативе, те њеним најважнијим резултатима и нужним синергетским ефектима. У доброј вери поздрављена је најављена имплементација додатних института за заштиту права детета у законодавни оквир Републике Србије, као што је породични сарадник и посебни центри за децу и породицу, који су се показали ефикасним и целисходним кроз пилот-пројекте на локалним нивоима. Овакви механизми оправдали су своју одрживост, а њихово системско уређење које, пре свега, подразумева обавезност установљавања и функционисања, те финансирање из средстава државног буџета буди наду за унапређење нивоа заштите људских права детета.
Заменик Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за права детета Милан Дакић, као учесник радне групе у сесији посвећеној заштити деце од насиља, кроз примере добре праксе Омбудсмана указао је да тренутне објективне околности које отежавају заштиту права детета у пуном капацитету сагласно прописаним стандардима, као што је забрана запошљавања у јавном сектору, у неким случајевима могу бити успешно превазиђене сврсисходном алокацијом постојећих материјалних, како кадровских тако и финансијских средстава. Поред континуиране едукације у циљу сензибилизације о значају права детета, нарочит синергетски ефекат даје упознавање професионалаца ангажованих у одређеном сектору са радом других система, имајући у виду да је само овакав приступ детету уистину холистички. Годишњи скуп ради планирања активности у периоду 2019-2020. године уприличен је у оквиру Програма сарадње УНИЦЕФ-а са Владом Републике Србије (2016-2020).
Конференција „Цивилно друштво за одговорну власт“ одржана је 4. и 5. фебруара 2019. године у Београду, у организацији Центра за истраживање, транспарентност и одговорност – ЦРТА заједно са организацијама Транспарентност Србија, Центар за правосудна истраживања, Фондација Славко Ћурувија и А11 Иницијатива за економска и социјална права, уз подршку Британске Амбасаде. Са намером да подстакне отворен, партиципативан и на чињеницама заснован дијалог о јавним политикама које се тичу тема од кључног значаја за процесе демократизације и европеизације, овај скуп је био прилика да бројни стручњаци из земље и иностранства продискутују о питањима стања, европске перспективе и кључних изазова демократије у Републици Србији и методама њеног остваривања путем информисаних и оснажених грађана, отворених и одговорних институција, повезаног цивилног друштва, стварарања простора за грађанско организовање и деловање и окружења за информисан друштвени дијалог. Облици моделовања одговорне јавне власти са цивилним друштвом разматрани су у оквиру посебних радних група, на теме контролне и законодавне улоге парламента, промене Устава Републике Србије у области правосуђа, слободног приступа информацијама од јавног значаја, заштите јавног интереса и медијског плурализма, као и улоге и положаја независних органа у заштити људских права, у којој је учешће узео Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Расправљајући о доприносу независних институција процесу демократизације, али и тешкоћама и недостацима у њиховом раду, посебно је истакнута важност обезбеђивања ефикасних претпоставки независности и самосталности у поступању, које се између осталог огледају у транспарентним условима и квалификованом начину избора лица која обављају ове одговорне функције, аутономности буџета, али и партнерског односа са парламентом, као и организацијама цивилног друштва.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран С. Павловић учествовао је јуче у раду конференције „Укључивање уживо 2.0: Ка националном дану инклузивне политике“.
Конференција је радила у два тематска блока – у првом се разговарало о стратешком оквиру и свакодневном животу, а у другом о инклузивној омладинској политици. Покрајински омбудсман је партиципирао у раду првог блока у коме се говорило о стратешким циљевима Националне стратегије за младе, о препознавању и укључивању младих у ризику од сиромаштва у економске, друштвене и културне токове, о превенцији социјалне искључености и повећања обухвата младих од стране локалних сервиса и програма подршке. У разговору је истакнуто да се преко Националног дана инклузивне омладинске политике мора разговарати о младима који имају мање шансе, који су дискриминисани и стигматизовани, који се суочавају са разним баријерама и немају шансе да остваре своје потенцијале.
Програм “Укључивање уживо 2.0“ спроводи Београдски центар за људска права у сарадњи са три национална савеза – Националном асоцијацијом канцеларија за младе, Националном асоцијацијом практичара/ки омладинског рада и Кровном организацијом младих Србије, уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта. Програм је наставак пилот програма „Укључивање уживо 1.0“, који је реализован 2017. године.
